ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Srpska istorija iz Otomanskog arhiva

Na osnovu protokola o saradnji sa državnim turskim arhivom, u Arhiv Srbije stiglo je gotovo 15.000 dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do 1700. godine, a to je tek početak
Слике Великог рата: Једна од 98 фотографија из албума леди Пеџет, које до сада нису биле познате јавности

Arhiv Srbije, nacionalna ustanova koja čuva kolektivno pamćenje naroda, novu godinu dočekao je sa željom da u 2016. budu rešeni tehnički problemi koji stoje na putu ostvarenja važnih planova. Kako za „Politiku” ističe dr Miroslav Perišić, direktor ove institucije, to su pre svega obezbeđivanje prostora za smeštaj arhivske građe, digitalizacija, elektronsko arhiviranje, snaženje službe za konzervaciju i restauraciju.

– Prošlu godinu obeležio je početak saradnje sa Otomanskim arhivom u Istanbulu. Ubrzo posle potpisanog protokola sa Generalnom direkcijom državnih arhiva Turske, usledila su istraživanja u Otomanskom arhivu. Koleginica Enisa Alomerović se sa istraživačkog boravka iz Istanbula vratila sa 14.890 dokumenata u digitalnoj formi, značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do 1700. godine. Narednih godina očekujemo više desetina hiljada dokumenata iz Otomanskog arhiva, čime će naša kultura i nauka biti obogaćeni, a naša saznanja značajno produbljena – kaže Perišić i ističe da je podrška Ministarstva kulture ovom projektu bila veoma podsticajna.

Na polju izdavačke delatnosti, Arhiv Srbije je u 2015. objavio dva toma zbornika dokumenata diplomatske građe koji sadrže izveštaje srpskog poslanstva u Carigradu od 1830. do 1868. i posebno značajnu knjigu „Zadužbine i zadužbinari u fondovima Arhiva Srbije”, koju je priredila Jelica Reljić sa timom mladih arhivista. Direktor Arhiva Srbije ističe i drugo kolo Biblioteke „Podsećanja” u kojoj su objavljene četiri knjige posvećene Mihailu Valtroviću, Jovanu Cvijiću, Ljubomiru Jovanoviću i Miloradu Jovanoviću Krpi. Ove četiri knjige su rezultat istraživačkog i priređivačkog znanja i napora istoričarke u Arhivu Srbije Ane Kos Vujović.

Darodavci obogatili riznicu kolektivnog pamćenja
Proteklu godinu obeležili su i darodavci Arhiva Srbije. Tako je novinarka Nataša Marković poklonila album ledi Pedžet sa 98 fotografija iz Prvog svetskog rata, do sada nepoznatih javnosti. Vladimir Mićunović poklonio je pisanu zaostavštinu svog oca Vukašina – 40 arhivskih kutija, u kojima su dnevnici i beleške, rukopisi njegovih književnih radova, putopisi, politički elaborati, referati, prepiska, lična dokumenta, fotografije i knjige.U Arhivu Srbije zahvalni su i Jovanu Popoviću, bivšem direktoru Arhiva Jugoslavije, koji je poklonio deo lične biblioteke, kao i Miroslavu Laziću za darovane fotografije i časopise.

Osim Istanbula, strateški istraživački pravac Arhiva Srbije jeste i Venecija, odnosno Mletački arhiv, gde dr Nebojša Porčić već treću godinu istražuje izvore značajne za srpsku istoriju srednjeg veka. U 2016. očekuje se objavljivanje rezultata njegovih istraživanja.

Višegodišnji istraživački projekat „Moskva – Srbija –Beograd – Rusija od 16. do 20. veka”, nastavljen je radom na četvrtom tomu zbornika dokumenata iz srpskih i ruskih arhiva, na kome rade istoričari dr Aleksej Timofejev i dr Goran Miloradović, a u okviru saradnje Arhiva Srbije i Glavne arhivske uprave grada Moskve.

– Arhivska građa srpskog porekla van granica Srbije veoma je značajna, ali nedovoljno istražena. Reč je uglavnom o arhivima srpskih pravoslavnih crkava i eparhija. Stručnjaci Arhiva Srbije intenzivno rade na sređivanju i obradi, odnosno zaštiti i skeniranju arhivske građe u Arhivu Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu i u Sentandreji, a u nešto manjoj meri i u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Dubrovniku i u Beču. Naša izložba „Kultura Srba u Dubrovniku 1790–2010”, veoma je vidljiv rezultat tog angažovanja. U 2016. nas očekuje izložba sličnog obima i ambicija pod nazivom „Kultura Srba u Trstu 1751–1914” – najavljuje naš sagovornik.

Osim međunarodne i saradnje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Arhiv Srbije sarađuje i sa arhivima koji su u njegovoj matičnosti. U oktobru je otvorena zajednička stalna izložbena postavka u Istorijskom arhivu Valjevo, pod nazivom „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915”, autora Velibora Vidića i većeg broja saradnika iz Arhiva Srbije, a pod pokroviteljstvom predsednika Tomislava Nikolića. Održana je i međunarodna naučna konferencija na temu Valjevske bolnice 1914–1915.

– Nezaobilazna tema je Prvi svetski rat. Pretprošle godine imali smo veliku izložbu o Srbiji 1914, prošle smo objavili prvi tom zbornika dokumenata „Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije”, kojim su obuhvaćena sva najznačajnija dokumenta iz 1914. godine. Arhiv Srbije će objavljivati izbor dokumenata za svaku godinu Prvog svetskog rata. Reč je o višegodišnjem projektu na kojem rade istoričari iz Arhiva Srbije dr Ljubinka Škodrić i Aleksandar Marković – navodi Perišić.

Budući da nam predstoje još tri godine obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, Perišić ističe da je Arhiv Srbije na putu da ostvari saradnju sa austrijskim državnim arhivima, a o eventualnim projektima razgovarao je u Beču sa generalnim direktorom austrijskih državnih arhiva dr Volfgangom Madertanerom, čija se poseta Arhivu Srbije očekuje već na proleće.

– Osim navedenih projekata postoji još jedno pitanje koje se tiče celokupne arhivistike i svih arhiva u Srbiji, koje je veoma značajno sa državnog stanovišta. To je Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti. Njegov nacrt smo završili u okviru Ministarstva kulture i očekujemo da će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri – najavljuje direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić.

Komеntari13
b7c9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja