nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:41

Srpska istorija iz Otomanskog arhiva

Na osnovu protokola o saradnji sa državnim turskim arhivom, u Arhiv Srbije stiglo je gotovo 15.000 dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do 1700. godine, a to je tek početak
Autor: Bojan Bilbijaponedeljak, 11.01.2016. u 09:05
Слике Великог рата: Једна од 98 фотографија из албума леди Пеџет, које до сада нису биле познате јавности

Arhiv Srbije, nacionalna ustanova koja čuva kolektivno pamćenje naroda, novu godinu dočekao je sa željom da u 2016. budu rešeni tehnički problemi koji stoje na putu ostvarenja važnih planova. Kako za „Politiku” ističe dr Miroslav Perišić, direktor ove institucije, to su pre svega obezbeđivanje prostora za smeštaj arhivske građe, digitalizacija, elektronsko arhiviranje, snaženje službe za konzervaciju i restauraciju.

– Prošlu godinu obeležio je početak saradnje sa Otomanskim arhivom u Istanbulu. Ubrzo posle potpisanog protokola sa Generalnom direkcijom državnih arhiva Turske, usledila su istraživanja u Otomanskom arhivu. Koleginica Enisa Alomerović se sa istraživačkog boravka iz Istanbula vratila sa 14.890 dokumenata u digitalnoj formi, značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do 1700. godine. Narednih godina očekujemo više desetina hiljada dokumenata iz Otomanskog arhiva, čime će naša kultura i nauka biti obogaćeni, a naša saznanja značajno produbljena – kaže Perišić i ističe da je podrška Ministarstva kulture ovom projektu bila veoma podsticajna.

Na polju izdavačke delatnosti, Arhiv Srbije je u 2015. objavio dva toma zbornika dokumenata diplomatske građe koji sadrže izveštaje srpskog poslanstva u Carigradu od 1830. do 1868. i posebno značajnu knjigu „Zadužbine i zadužbinari u fondovima Arhiva Srbije”, koju je priredila Jelica Reljić sa timom mladih arhivista. Direktor Arhiva Srbije ističe i drugo kolo Biblioteke „Podsećanja” u kojoj su objavljene četiri knjige posvećene Mihailu Valtroviću, Jovanu Cvijiću, Ljubomiru Jovanoviću i Miloradu Jovanoviću Krpi. Ove četiri knjige su rezultat istraživačkog i priređivačkog znanja i napora istoričarke u Arhivu Srbije Ane Kos Vujović.

Darodavci obogatili riznicu kolektivnog pamćenja
Proteklu godinu obeležili su i darodavci Arhiva Srbije. Tako je novinarka Nataša Marković poklonila album ledi Pedžet sa 98 fotografija iz Prvog svetskog rata, do sada nepoznatih javnosti. Vladimir Mićunović poklonio je pisanu zaostavštinu svog oca Vukašina – 40 arhivskih kutija, u kojima su dnevnici i beleške, rukopisi njegovih književnih radova, putopisi, politički elaborati, referati, prepiska, lična dokumenta, fotografije i knjige.U Arhivu Srbije zahvalni su i Jovanu Popoviću, bivšem direktoru Arhiva Jugoslavije, koji je poklonio deo lične biblioteke, kao i Miroslavu Laziću za darovane fotografije i časopise.

Osim Istanbula, strateški istraživački pravac Arhiva Srbije jeste i Venecija, odnosno Mletački arhiv, gde dr Nebojša Porčić već treću godinu istražuje izvore značajne za srpsku istoriju srednjeg veka. U 2016. očekuje se objavljivanje rezultata njegovih istraživanja.

Višegodišnji istraživački projekat „Moskva – Srbija –Beograd – Rusija od 16. do 20. veka”, nastavljen je radom na četvrtom tomu zbornika dokumenata iz srpskih i ruskih arhiva, na kome rade istoričari dr Aleksej Timofejev i dr Goran Miloradović, a u okviru saradnje Arhiva Srbije i Glavne arhivske uprave grada Moskve.

– Arhivska građa srpskog porekla van granica Srbije veoma je značajna, ali nedovoljno istražena. Reč je uglavnom o arhivima srpskih pravoslavnih crkava i eparhija. Stručnjaci Arhiva Srbije intenzivno rade na sređivanju i obradi, odnosno zaštiti i skeniranju arhivske građe u Arhivu Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu i u Sentandreji, a u nešto manjoj meri i u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Dubrovniku i u Beču. Naša izložba „Kultura Srba u Dubrovniku 1790–2010”, veoma je vidljiv rezultat tog angažovanja. U 2016. nas očekuje izložba sličnog obima i ambicija pod nazivom „Kultura Srba u Trstu 1751–1914” – najavljuje naš sagovornik.

Osim međunarodne i saradnje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Arhiv Srbije sarađuje i sa arhivima koji su u njegovoj matičnosti. U oktobru je otvorena zajednička stalna izložbena postavka u Istorijskom arhivu Valjevo, pod nazivom „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915”, autora Velibora Vidića i većeg broja saradnika iz Arhiva Srbije, a pod pokroviteljstvom predsednika Tomislava Nikolića. Održana je i međunarodna naučna konferencija na temu Valjevske bolnice 1914–1915.

– Nezaobilazna tema je Prvi svetski rat. Pretprošle godine imali smo veliku izložbu o Srbiji 1914, prošle smo objavili prvi tom zbornika dokumenata „Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije”, kojim su obuhvaćena sva najznačajnija dokumenta iz 1914. godine. Arhiv Srbije će objavljivati izbor dokumenata za svaku godinu Prvog svetskog rata. Reč je o višegodišnjem projektu na kojem rade istoričari iz Arhiva Srbije dr Ljubinka Škodrić i Aleksandar Marković – navodi Perišić.

Budući da nam predstoje još tri godine obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, Perišić ističe da je Arhiv Srbije na putu da ostvari saradnju sa austrijskim državnim arhivima, a o eventualnim projektima razgovarao je u Beču sa generalnim direktorom austrijskih državnih arhiva dr Volfgangom Madertanerom, čija se poseta Arhivu Srbije očekuje već na proleće.

– Osim navedenih projekata postoji još jedno pitanje koje se tiče celokupne arhivistike i svih arhiva u Srbiji, koje je veoma značajno sa državnog stanovišta. To je Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti. Njegov nacrt smo završili u okviru Ministarstva kulture i očekujemo da će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri – najavljuje direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić.


Komentari13
a6b1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Samir
Balkanska istorija svakako puna anomalija i paradoxa i bog zna sta ce se sve iskopati po tim arhivama i koliko ce ti dokumenti biti autenticni? u to vrijeme je sluzbeni jezik u otomanskom carstvu bio arapski, tako da ce biti potrbno mnostvo tumaca za prijevode. Bas me interesuje kako ce ta dokumentacija da objasni Nemanice...tj Nimanije( u slovenskim narodima ne postoji bilo kakva varijanta tog imena) Ili tzv "Karadjordja" tj Gjerdji i Ze-Petrovci od plemena Kelmendi? Mozda ova pomenuta gospodja u tekstu Ljubinka Skodric ( Skadranka) objasni koliko je ilira-albanaca posrbljeno i slavizirano u istoriji? isuvise mnogo imena i prezimena u srpskom narodu nema bilo kakvo znacenje na nijednom slovenskom jeziku? Jesu li Srbi sloveni samo u kulturoloskom smislu? Ako su grci mogli da heleniziraju Odiseja i Homera, zasto srbi ne bi mogli da ucine slicno?
Jована
Поштовани Самире, и ја бих Вам упутила једну исправку. У Османском царству службени језик није био арапски већ османски турски језик који се, истина, писао арапским писмом и садржао велики број арапских и персијских позајмљеница, али је, у основи, то био турски језик. Османистика и османски језик изучавају се на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета Универзитета у Београду тако да постоје истраживачи или, како их ви називате, тумачи за преводе, који се могу користити овом архивском грађом у расветљавању наше историје. Поздрав!
Preporučujem 3
LazarN
@Samir, nemojte molim Vas više da pišete ovakve komentare vezane sa Srpsku istoriju i Srpske porodice. Nemanjići tj. Stefan Nemanja potiče od Vukanovića (po očevoj liniji) i Vojislavljevića (po majčinoj liniji). Prezime Nemanjić potiče od osnovača porodične linije Nemanje kao što je i većina prezimena u Srba nastalo. Karađorđevići svoje poreklo vode od Vasojevića, koji su se doselili u Šumadiju pod patrijarhom Škabentom (1737-39), inače pravo ime i prezime je Đorđe Petrović. Karađorđe je nadimak koji su turci dali i znači Crni Đorđe, najverovatnije dato zbog izrazito crne kose. Kao reference potražite: -Poreklo karađrođevića -Dinastija Nemanjića -Pleme Vasojevića -Zavida (otac Stefana Nemanje) -Vukanovići -Turski katastarski popis 1455 (o pitanju asimilacije naroda) -Eparhija Rasko prizrenska - popis 1455 oblasti Vuka Brankovića -1455 turkish defter
Preporučujem 5
Јовановић
Miloss О каквом националистичком вршљању говорите? Мешате појам национализма у модерном значењу те речи и појам патриотизма. Први светски рат данас зовемо Великим због великог страдања нашег народа, великог херојства наших прадедова, и великог поноса и захвалности коју осећамо сећајући се њихове жртве. Велики је и због велике победе коју је српски сељак извојевао против две надмоћније империје. Други свестки рат јесте био рат већих размера али је оставио много горчи утисак за наш народ, посебно када се схватио да је ослобођење донело тиранију мутавог бравара који је немилице жртвовао, пре свих, у највећем броју Србе, да би извео своју револуцију, која нас је водила у тешку стрампутицу и даљу погибељ.
Мићо
@Vuk Pokrajac За већину нормалних људи и Срба, Други светски рат се завршио ослобођењем. Е, сад, што неки пате за Хитлером и његовим помагачима, то је друга ствар.
Јовановић
За већину нормалних људи и Срба? Зашто одвајате те две групе људи? Хоћете ли да кажете да Срби нису нормални? За већину описмењених Срба Други светски рат се завршио ослобођењем од Немаца и успостављањем диктатуре, или боље речено тираније једног Хрвата, неколико Словенаца и Јевреја безбожника. Сви они у мом народу су видели противника и настојали су да ослабе дух мог народа и замене га сплачином из своје кухиње. Угледни Срби су протеривани, одузимана им је имовина или су убијани. Броз је спроводио генерацијску индоктринацију, испирање мозга и успешно је затирао српску културу и традицију. Ми патимо за тим што су најбоље после рата заменили најгори и што неке будале ни дан данас не могу да увиде колика је грешка била та Југославија и колико смо једино ми испали грбави. Комунизам и Југославија су куле од песка прављене од костију српске деце, невиних цивила, радничких батаљона, и других наивних Ковачевића, које су Немци убијали док се Броз повлачио изигравајући љутог герилца.
Preporučujem 6
Маркос
Требало би проучавати период пре Немањића. Али је проблем што су архиви у Ватикану. После 4 крташког рата ватикан је опљачкао цариградку библиотеку. Наполеон је спалио Московску библиотеку 1812. Нашу библиотеку су уништили немци 6 априла 1941 год. У приципу све попљачкано се налази у Ватикану. Стварно нам је велики проблем што је наша историја у непрјатељским градовима.Ватикан,Кембриџ,Оксфорд,Берлин,Истамбул,Њу Јорк. Багдад је окупиран.Дамас под опсадом. Дакле треба ићи у Техеран,Пекинг,Александрију.Мада су и Александрију попљачкали.
Milojica Dragicev
Malo obrazovaniji ljudi znaju da se Prvi Svetski rat zove jos i Veliki rat.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja