utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.01.2016. u 22:05 Sandra Gucijan

Plagijat između rupe u zakonu i glave u pesku

Nije samo Univerzitet nezainteresovan da reši sporne slučajeve plagijata, već zabrinjava i nezainteresovanost javnosti kada mediji otkriju takav slučaj. Ta ista javnost naglo se budi onog momenta kada se za plagijat optužni neko od političara
(Фото Д. Јевремовић)

Senat Univerziteta u Beogradu imao je šansu da pred kraj prošle godine konačno reguliše problem plagijata, barem na najstarijem i najvećem državnom univerzitetu u Srbiji, ali su profesori odlučili da „vruć krompir” po ko zna koji put odlože za neki drugi put.

Na poslednjoj sednici Senata na dnevnom redu se našla tri dokumenta kojim bi se konačno premostio ovaj „pravni vakuum”– Pravilnik o postupku utvrđivanja plagiranja, autoplagiranja, izmišljanja rezultata i krivotvorenja, Kodeks profesionalne etike i Pravilnik o postupku pripreme i uslovima za odbranu doktorske disertacije. Rasprava o njima odložena je za sednicu u februaru. Doduše, usvojen je Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata, kojim se po prvi put i plagijat navodi kao prekršaj. Profesori su očigledno procenili da je lakše krenuti od studenata, nego da se obračunaju sa „mangupima u sopstvenim redovima”.

Nije samo Univerzitet nezainteresovan da reši sporne slučajeve po fakultetima, o kojima saznajemo pre svega od studenata, već zabrinjava i nezainteresovanost javnosti kada mediji otkriju takav slučaj. Ta ista javnost, naglo se budi i postaje vrlo zainteresovana onog momenta kada se na „optuženičkoj klupi” nađe neko poznato ime, pre svega iz skupštinskih klupa ili vladinih kabineta.

Utisak da je javnost zainteresovana da se problem plagijata uredi i reši samo kada su u pitanju političari, deli i ministar prosvete prof. dr Srđan Verbić.

– Mislim da je to logično, da je javnost više zainteresovana za plagijate ministara ili ljudi čije ime zna. Javnost pre svega interesuju skandali – kaže ministar Verbić.

U Srbiji ne postoji zakon u kojem se izričito navodi šta se smatra plagijatom i ko je zadužen da se bavi ovim problemom.

U pravnom vakuumu, fakulteti se snalaze na različite načine, gledajući pre svega iskustva stranih univerziteta: neki koriste softvere za otkrivanje plagijata, drugi se oslanjaju na poštenje budućih akademskih građana. Na nekim fakultetima studenti potpisuju izjavu o akademskoj čestitosti, u kojoj se navodi da „predaju pisani rad koji je rezultat isključivo njegovog ličnog rada, da se temelji na njegovim istraživanjima i da se oslanja na navedenu literaturu”.

– Ovaj posao bi morao da radi Univerzitet, onako kako je to i u drugim zemljama. Sada je sve potpuno van kontrole, naročito na privatnim fakultetima. Danas se može doktorirati na bilo čemu, čak i na programu koji nije akreditovan. Niko ne utvrđuje proceduru, ne postoji sistem, sem ako niste inadžija, pa krenete sami da čačkate – kaže za „Politiku” dr Kosta Andrejević, osnivač Zadužbine Andrejević, profesor koji sam, već punih 20 godina obavlja posao države. On je na jednom mestu prikupljao podatke o svim magistarskim i doktorskim disertacijama u Srbiji, a najbolje Zadužbina i objavljuje, kao vid podrške mladim naučnicima.

– U bivšoj Jugoslaviji nije bilo mnogo slučajeva osporavanja doktorskih teza, a u Srbiji se ne sećam da je nečiji rad javno poništen. Danas imamo inflaciju doktorskih radova koji su naučno sve „tanji” – nema metodologije, nema istraživanja, ali zato ima mnogo prepisivanja. Neki od njih čak nisu ni mnogo pismeni pa da prerade i prepričaju svojim rečima, već prepisuju čitave stranice – kaže profesor Andrejević, koji je kada se navršilo 100 godina Univerziteta prestao da prikuplja podatke zbog nedostatka pomoći države.

Na univerzitetima u svetu već odavno se plagijat smatra jednim od najtežih akademskih prekršaja koji znači gubitak indeksa, diplome, posla i ugleda. Znaju to i profesori i političari i ponašaju se onako kako im nalaže kodeks časti i zakon. Anet Šavan, bivša nemačka ministarka obrazovanja je znala šta joj valja činiti kada je Univerzitet u Diseldorfu njenu tezu oglasio nevažećom. Naši profesori i doktori nauka umesto hrabrog ličnog čina, radije biraju taktiku „zarivanja glave u pesak”. A što i ne bi, kada takva taktika, bez zakonski regulisanih odredbi, već godinama daje najbolje rezultate.

Slučaj profesorke Lidije Radenović

Koliki otpor postoji na Univerzitetu da se sumnje u vezi sa plagijatima brzo reše, ulustruje slučaj sa Biološkog fakulteta, o kome je „Politika” prva pisala pre godinu dana, a čiji se rasplet ne nazire. Pokušali smo u nekoliko navrata da saznamo dokle se stiglo sa ovim slučajem koji je po prijavi rukovodstva fakulteta stigao do Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta, međutim, nismo mogli da dobijemo ni osnovnu informaciju.

Naime, dekanski kolegijum Biološkog fakulteta, dok je na njegovom čelu bila prof. dr Jelena Knežević-Vukčević, pred Univerzitetom u Beogradu pokrenuo je proceduru zbog sumnje da postoji „etički problem u nastavničkom radu dr Lidije Radenović”.

Reč je o profesorki koja predaje Fiziologiju životinja i čoveka, naučniku i istraživaču A1 kategorije kakvih ima samo nekoliko procenata u Srbiji, visokog indeksa citiranosti u međunarodnim časopisima i članici brojnih evropskih društava i odbora.

Prema dokumentu do kojeg je „Politika” došla, uglednoj profesorki se na teret stavlja to što su kolege, koje su analizirale njen rad, u 48 radova objavljenih do izbora u redovnog profesora uočili brojne nepravilnosti (kongresna saopštenja prikazana kao radovi, menjani naslovi i rezultati istraživanja…), da njen naučni opus sadrži plagirane radove i veliki broj autoplagijata…

O ovom slučaju, niko nije bio raspoložen da govori imenom i prezimenom. Profesor koji je insistirao na anonimnosti nam je rekao da čitava priča ima i drugu stranu i da, naime, zavidne kolege profesorki podmeću već dosta dugo na srpskoj naučnoj sceni, a sada se to proširilo i u međunarodnim institucijama, jer je profesorka neko ko će odlučivati o dobitnicima sredstava u okviru EU programa Marija Sklodovska – Kiri i „Horizont 2020”, čiji je budžet za usavršavanje doktora nauka veći od šest milijardi evra. 

Komеntari5
095b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrej
Ako zaista zelite da resite slucaj profesorke Radenovic, proverite da li je mozda taj anonimni profesor sa kojim ste razgovarali ujedno i clan svih komisija za izbore u zvanja profesorke Radenovic, od kako je zaposlena na fakultetu. Onda ce vam biti jasno da li prica zaista ima i drugu stranu.
kosta
Могу само да кажем да просветни радници на факултетима, као и безбројни еснафи у Србији болују од тешке и неизлечиве болести. Не желе ни на који начин да доведу у питање своје привилегије и само прежвакавају кулуарске приче, сплеткарећи и оговарајући колеге. То не значи да говоре неистине, него само сведочи да су углавном сви исти. Недостојни положаја на којем су. Индивидуалне части готово и да нема у овој прецртаној земљи.
Dr Miggyy
Објављивањем плагијата нарушава етику академске структуре, је једно. Друго, аутори плагијата домогну се, на начин њима знан, високо котираних и утицајних радних места и униште кадровску структуру у окружењу, ураде несвесно или свесно суноврат знања и науке, постављајући и утицај на устоличење полтрона, климоглаваца, шлихтера и способне особе да хвалоспевишу предпостављеног. Ово наноси штету како актерима, они то не виде или неће да виде, фирмама и држави као целина. Ово код нас нису појединачни случајеви, него масовни. Једног дана свет осим оцене диплома стечених плагирањем, куповином-ако има таквих(?), тако ће оцене и рад наших установа, фирми и кадрова. Сваке мере, тада, биће закаснела, на штету друштва. Неки наши кадрови у властима са плагијатским докторатима и купљеним дипломама већ убиру плодове свога плагијата. Друштво мудро ћути.
Милосав Георгијевић
Уважене даме и господо, крање је време да се у овом домену нешто уради и да се поставља питање етике, нарочито у академској средини, јер када у свету почну да постављају питање вредности наших диплома, биће касно. Уместо етичких правила и оцена стварних вредности рада и истраживања, увели смо вредновање радова у научним часописима, од којих су неки толико `научни`, да се може објавити (уз наравно плаћање) и рад о мики маусу (похвала за колеге са ФОН-а). Дописивање имена на радове је постала пракса, тако да је неко експерт за све и свашта, што омаловажава рад и труд оних који своја истраживања презентују (излажу и бране) на светским суповима, уз мање вредновање.
Neša (Glodur)
Znanje? Plagijati? Propisi? Interesi sve civilizacijske vrednosti čine dvojakim. Eto npr. sada se interesdžije polomiše da nas Srbe, dojučerašnje "divljake", na sva zvona hvale. Oni su stvorili antisistem kojim caruje partiokratija odrođena od normalnosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja