ponedeljak, 20.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:14
INTERVJU: PETAR BOJANIĆ, filozof

Teroristi bez dileme

Zločini i zle radnje, a onda i rat, nastaju kada preventivno ili hitno odgovarate na nasilje i uvrede, kada preterujete u odgovorima, ali i onda kada uopšte ne odgovarate
Autor: Miloš Ćipranićutorak, 12.01.2016. u 08:15
(Фото: Центар за напредне студије Кете Хамбургер, Бон)

Knjiga filozofa Petra Bojanića „Nasilje i mesijanizam” nedavno je objavljena kod uglednog francuskog izdavača „Vran”, čije se prostorije i knjižara nalaze na pariskom trgu Sorbona. Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kao i Centra za napredne studije jugoistočne Evrope, Univerziteta u Rijeci. Jedna od institucija kojom Bojanić rukovodi obnavlja silom prilika prekinutu regionalnu saradnju, umrežavajući akademske i univerzitetske centre bivše zajedničke države. Oblasti Bojanićevog filozofskog promišljanja i aktivnog delovanja jesu politička filozofija, socijalna ontologija i etika rata.

Na ovim prostorima ratno iskustvo i dalje čini konstitutivni element svih država nastalih nakon raspada Jugoslavije. Da li je moglo drugačije?

Naravno da je moglo, odnosno, trebalo je drugačije. O tome se sada ipak ne može suvislo razgovarati. Rat i nasilje su srušili jedan entitet, Jugoslaviju, koja nam danas izgleda kao mnogo lošija država nego što je zaista bila. Šta je bilo najlošije u toj državi? Ljudi koji su živeli u njoj, posle početnog posleratnog elana i radnih akcija širom zemlje, vremenom su prestali da je i dalje upoznaju. Tadašnji Jugosloveni su malo putovali Jugoslavijom i sve manje su menjali mesta življenja; nisu govorili glavne jezike naroda i nisu dovoljno radili zajedno; intelektualci, po definiciji putnici, nisu dovoljno sarađivali i dovoljno koordinirali druženje studenata, radnika, dece. Kada smo osnovali regionalni Centar za napredne studije jugoistočne Evrope u Rijeci, namera nam je bila da pažljivo gradimo novu akademsku saradnju, pre svega između Srbije i Hrvatske, kako bismo ublažili agresivne retorike današnjih političara. Lideri novih malih država, nažalost zasnovanih na ratu i nasilju, nisu dovoljno pažljivi i učtivi u obraćanju.

Ali, da li je moguće osnovati jedan novi entitet ili novu državu sredstvima koja nisu nasilna? Koliko razumem, u vašim knjigama je to osnovno pitanje.

Ne znam. To je pitanje koje neprestano reguliše sve što radim u filozofiji, međutim, zamenio sam ga jednim skromnijim zadatkom: želim da razumem koliko sile i kakva je vrsta nasilja zapravo potrebna – interesuje me svakako minimum, nužni deo – da bi jedan entitet – bilo da je reč o državi, gradu, porodici ili instituciji – funkcionisao dovoljno dobro i efikasno. Kakvo nasilje treba da bude u temeljima jedne države da bi opstala? Koliko sile je potrebno da bi se ona zaštitila od drugih država, odnosno da bi sprečila loše i negativne akcije pojedinaca i grupa? Da li je mržnja nužna i koliko udaraca je podnošljivo i skoro potrebno primiti da bi jedan poredak trajao? Zločini i zle radnje, a onda i rat, nastaju kada preventivno ili hitno odgovarate na nasilje i uvrede, kada preterujete u odgovorima, ali i onda kada uopšte ne odgovarate. Tome nasuprot, zanima me precizna odbrana koja nužno nije lišena nekog oblika sile ili agresivnog protokola. Čini mi se da takva jedna akcija, ili skup akcija, ponekad mogu transformisati sporove i sukobe u nešto sasvim novo i bolje. Ponekad, ali ne uvek i ne nužno.

Na jednom mestu pišete: Nisam siguran da nasilje ima svrhu, da je nešto loše i bolno potrebno i nužno da bi se napravilo nešto veliko i uzvišeno...”. S druge strane, ukazujete na uvek prisutni neizbrisiv trag nasilja”. Da li je moguće pomiriti ta dva stajališta i kako se nasilje transformiše u red i pravdu?

U knjizi „Nasilje i mesijanizam” upravo o tome pišem. Reč je zapravo o pokušaju da preciziram problematiku iz doktorske teze u kojoj sam razmatrao pojavu ekstremnog i poslednjeg nasilja ili poslednjeg rata, s kojim se okončava svaki budući rat. Rat je sasvim specifična, rekao bih suštinski religiozna pojava, jer u sebi nosi zanos i iluziju. Uvek je to poslednji i krajnji rat, te je stoga dozvoljeno počiniti čak i velike zločine kako bi se postigli trajni mir i konačno rešenje. Nažalost, poslednji rat se tako lako pretvara u uvek novi i iznova „poslednji rat” jer je silom nemoguće rešiti sporove i probleme. Na ovaj ili onaj način, izdavačkoj kući „Vran” je bilo zanimljivo da prati razvoj nekih ideja mojih mentora: Deridine fiksacije da je mir nužno institucionalizovati – kod Kanta institucionalizovanje svakako ne ide bez sile – ali i Balibarove teme da je moguće održati Hegelovu tezu o pretvaranju nasilja u pravo iz uvoda u „Filozofiju istorije”.

Zašto mesija ili mesijanizam?

Ako zanemarimo da je mene prevashodno interesovala jevrejska politička tradicija, mesijanizam bi mogao da bude sasvim tehnički termin koji je veoma pogodan da se razumeju današnje upotrebe terorističkog nasilja. Mesijanizam je ime za događaj – uvek iznenadni i u potpunosti nepredvidiv – ime za katastrofu ili završetak, za prekid, s kojim odjednom dolazi definitivni mir i kraj svih nasilja. Pitanje je da li treba nešto činiti da bi se ubrzao dolazak mira ili mesije? Terorista na ovom mestu nema nikakvu dilemu.

To znači da je za teroristu nasilje nužni uslov da bi se u budućnosti postigli i obezbedili pravda i mir?

Da, sasvim sigurno, međutim, prethodno su političari i intelektualci konstruisali jedno društvo, ili jednu situaciju, gde ne postoji otpor, drugi, drugačije mišljenje, gde nema artikulisanog suprotstavljanja i opozicije vlasti i vladajućem diskursu. I onda se kao jedina opcija da se tobože naglo popravi „javno zdravlje” jedne nacije, grada ili svetskog poretka – ovde parafraziram stav Morisa Blanšoa iz jednog njegovog kontroverznog teksta iz 1936. godine – paradoksalno nudi užasno terorističko nasilje.

U jednom vašem skorašnjem tekstu govorite o odgovornosti filozofa za konstruisanje pravednog grada”...

Moj zadatak je da branim grad tako što istovremeno konstruišem i branim zajednički rad u institucijama koje vodim. Kao što sam rekao i tu postoji sila. Ali protiv neradnika i varalica.


Komentari32
03c8c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Verica
Postavljam ista pitanja koja su vec postavljena na jednom drugom Politikinom forumu i koja su i dalje na netu. Odgovora i dalje nema. Evo ih ponovo. Petre Bojanicu, da li se na vas prstom upire kao na plagijatora, kao na nekog ko je fiktivno zaposljavao na "svom" institutu ljude koji zive i rade u inostranstvu (ostecujuci time budzet Srbije), kao bolnicki lecenog pacijenta sa manicno depresivnom psihozom na litijumu? Da li se predmeti o vama nalaze u Agenciji za antikorupciju, policiji i tuzilastvu, a ticu se falsifikovanja sluzbenih dokumenata, zlostavljanju na radnom mestu, korupciji i pranju novca (renovirali ste par godina inace veoma male prostorije svog instituta). Da li je bivsi predsednik Upravnog odbora "vaseg" Instituta sa grupom zaposlenih protiv vas podneo krivicnu prijavu za internet kriminal? Da li vas za isto optuzuju i sadasnji zaposleni? Da li neko kao vi moze da vodi institut koji se finansira novcem poreskih obveznika? Ne kazem da je tacno sve to za vas, ali pitam.
Glas ljudi sa Instituta
Stvara se utisak da su svi koji se nisu slagali sa Bojanićevim radom napustili "njegov" institut, a da smo mi koji smo ostali na Institutu saglasni sa njegovim radom. Razgovarala sam o ovim komentarima sa ukupno 5 kolega sa Instituta i ovo što pišem je naš zajednički stav. Svi mi želimo da odemo na neki drugi institut, ne zato što smo "neradnici" i "varalice", već zato što želimo da radimo u normalnim uslovima!!! Pitanje koje je postavljeno o tome da se poimenično navedu ljudi koji su napustili Institut, i koji su uradili više od Bojanića, kao naučnici, filozofi ili menadžeri, kod nas koji radimo na tom Institutu izaziva gorak osmeh. Od par desetina ljudi koji su otišli od kako je Bojanić postao direktor, neki su u inostranstvu , neki ovde, izguglajte njihova imena, pogledajte gde su izašli njihovi članci, prikazi, pogledajte citate, institucije koje vode, i lako ćete utvrditi gde su neki od njih, a gde Bojanić. Nabrajati njihova imena je izlišno. Svi ih znaju, a najbolje sam Bojanić.
sa instituta
zašto je potrebna očigledna laž? zašto se skrivati? ja sam sa instituta i poznajem samo jednu osobu koja bi otišla, ali verovatno nema gde. da nije Bojanića uopšte ne bi bilo nas mlađih na Institutu. Bojanić je jedini koji u Srbiji u okviru humanističkih studija zapošljava mlade i ambiciozne ljude, koji rade, pišu, objavljuju na stranim jezicima. da nije bilo njega Institut bi i dalje tavorio u opštem sivilu akademske zajednice u Srbiji. i tačno, zna se ko je napustio Institut. pogledajte njihove reference: ili ništa ne objavljuju ili pokušavaju preko NVO i SNS-a da uđu na Univerzitet. a svi su imali zahteve da zaposle svoje kumove, prijatelje... jedino Bojanić zapošljava na osnovu biografije i traži minimum napredovanja i rezultata tokom godine. i traži da se sarađuje sa inostranstvom. da li je to mnogo? naravno da ne.
Preporučujem 11
Odgovor na pitanje
Osoba potpisana kao Jelena me pita da li pisem naucne radove i konstatuje da ne zivim od plate koje mi obezbedjuje Ministarstvo nauke. Vidite, draga Jelena, pisem naucne radove za koje mislim da nisu losi (svakako su veoma citirani) i zivim upravo od plate koje mi obezbedjuje Ministarstvo nauke. Bas nikakav drugi prihod nemamo. Zivim sa nezaposlenom zenom, malim detetom i svojim ocem u stanu od 56 kvadrata i upravo zato sam ocajan sto se tolerise jedan Bojanic u naucnoj zajednici ove zemlje. Ja ne znam da vodjenje propagandnog rata kosta 20 dolara, kako kazete, niti znam da se taj rat placa u dolarima. Ako ste kao Bojaniceva pristalica to saznali, pitajte njega za detalje. Ja ne znam za "botove", njihovu cenu, rat i sve ostalo sto pominjete.
Jelena
Ja sam napisala svoje ime. Potpisujem komentar svojim imenom za razliku od "anima", "kula od karata" i ostalih mastovitih izmisljenih licnosti. Pitala sam da se iznesu imena, da se pise o cinjenicama. Cini se da je ipak po sredi "distorted reality". Zar je problem potpisati se punim imenom uprkos teskim zivotnim uslovima koje ni u jednom trenutku nisam dovela u pitanje. Kako mislite ostvariti svoja prava?
Preporučujem 5
anima
a zašto je vama, kolega, Bojanić problem za to što živite sa "nezaposlenom ženom, malim detetom i svojim ocem u stanu od 56 kvadrata i upravo zato sam ocajan"??? probudite se, samo malo truda...
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora
Zabrinjavajuce stanje uma
Iz stavova par preostalih Bojanicevih zastupnika vidi se sva sumanutost njihovih ideja. Kazu da su naucnici koji kritikuju Bojanica "botovi" koji i ne postoje, da su to sve izmisljeni ljudi, ali im se istovremeno zamera sto nisu culi za nekakvog Bojanicevog izdavaca. Kako se moze ocekivati da je neko ko ne postoji uopste cuo za bilo sta, pa i za Bojanicevog izdavaca? I kome uopste moze pasti na pamet da naucni radnici placaju botove, i to svih ovih desetak dana od kako je izasao ovaj intervju? Da naucnici imaju visak para i vremena da se opsesivno bave tom pojavom??? Tako nesto pomisliti svedoci o zabrinjavajucem stanju uma.
Jelena
Zar vi kolega uredno pratite ove komentare umesto da pisete svoje naucne radove? No dobro, ne zivite ni vi od plate koju vam obezbedjuje Ministarstvo nauke te tako lako mozete priustiti sebi nekih dvadeset dolara koliko kosta vodjenje propagandnog rata.
Preporučujem 7
Cinjenice i razlozi
Simpaticno je sto je prethodni komentator tako lepo nahvalio Bojanica, ali konstatujmo da je je broj takvih komentara i njihovih preporuka zanemariv u odnosu na one koji su izuzetno kriticni prema Bojanicu (takvih preporuka je preko 1000). Negativne reakcije ocigledno poticu iz akademskih krugova, jer jasno pokazuju upoznatost sa situacijom. Broj komentara i preporuka naravno nije jedini kriterijum, ali kada su negativni prema pozitivnim u odnosu na 1:100 (otprilike), to veoma mnogo govori. Razlog zasto skoro i da nema komentara na sadrzaj Bojanicevih odgovora u intervjuu (na pitanja koja su inace dobro zamisljena i inspirativna) moze biti posledica toga sto su njegova resenja simplisticka i ne izazivaju reakcije u strucnoj javnosti, dok javnost koja nije strucna za tu temu nije nesto ni zainteresovana.
Mirjana
Da nije placenih botova, da nije onih koji placaju preporuke jer drugacije ni ne mogu dokazati svoje paranoicno bavljenje covekom koji je dao intervju jer mu je knjiga izasla kod izdavaca kojeg izmisljenih 1000 akademskih radnika Srbije ni ne znaju, tesko da bismo na bilo koji nacin znali da postoje nezadovoljnici... jer, oni ne pisu knjige, recenzije, prikaze... ukratko uopste se ne bave naucnim radom vec prodaju maglu i kupuju, jos jednom, samo preporuke na internetu...
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja