ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Najveći izvoznici su i najveći uvoznici

Neto devizni priliv deset preduzeća, koja su najviše robe prodala u svetu od januara do oktobra 2015, bio je samo 26,6 miliona evra
Autor: Aleksandar Mikavicasreda, 13.01.2016. u 08:15
Панчевачка „Петрохемија” међу највећим извозницима Србије (Фото М. Шашић)

Prema proceni državne statistike u toku 11 meseci 2015. izvezeno je robe u vrednosti 11,05 milijardi evra. To je za 8,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoznici ni prošle godine, kao ni prethodnih decenija uostalom, nisu mogli da dostignu „učinak” uvoznika. Uvoz je bio veći za 5,8 odsto dostigavši 14,9 milijardi evra. Deficit od 3,84 milijarde evra bio je manji za 0,8 odsto nego u istom periodu 2014, a pokrivenost uvoza izvozom, kao nikada do sada, premašila je 74 procenta.

Svakog meseca Ministarstvo finansija objavljuje tabelu 15 najvećih izvoznika. Koliki je doprinos ove petnaestorke bilansu spoljne trgovine, ali i platnom bilansu zemlje?

Obično se misli da naši najveći izvoznici ostvaruju i najveći suficit u trgovanju sa svetom. Nažalost – nije tako. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, neto devizni priliv deset preduzeća, koja su najveći izvoznici u Srbiji u periodu januar – oktobar 2015, iznosio je samo 26,6 miliona evra.

Zanimljivo je da na listi najvećih izvoznika Ministarstva finansija nema kompanije „Simens” DOO, iako je ona na listi Republičkog zavoda za statistiku na petom mestu, sa desetomesečnim izvozom od 166 miliona evra.

Lista najvećih neto izvoznika od početka 2015. do kraja oktobra mnogo je drugačija. Na čelu ove liste kompanija koje više izvoze nego što uvoze je naš najveći izvoznik „Fijat – Krajsler Srbija” – sa 357,8 miliona evra. Železara je naš drugi najveći izvoznik, ali nje nema među deset najvećih neto izvoznika. Domaća komponenta u izvozu kod „Fijata” iznosi 35, a kod železare 17 samo odsto.

Doprinos industrije BDP-u zemlje 1989. bio je 30 procenata, a od 2012. nikako da premaši 15 odsto. Krajem 1989. u industriji je radilo više od milion, a danas svega 300.000 radnika

Od sto evra izvoza „Fijat” 65 da za uvozne komponente, a železara i svih 83 procenta. Na čemu zaradimo – jevtinoj radnoj snazi i energiji. Da se ne bi stekao rđav utisak, ni to nije tako loše, jer ta preduzeća zapošljavaju hiljade radnika, plaćaju neke poreze, doprinose, ali i angažuju veliki broj pratećih preduzeća i delatnosti.

HIP „Petrohemija” AD – Pančevo je na sedmom mestu liste najvećih izvoznika, ali je sa 107,8 miliona evra na drugom mestu liste najvećih neto izvoznika. Pozitivni trgovinski bilans „Petrohemije” krije jednu „malu tajnu”. Sirovi benzin, koji koristi kao sirovinu i energente – prirodni gas i mazut, „Petrohemija” dobija od domaćih snabdevača koji tu robu uvoze, pa je sa malom dodatom domaćom vrednošću isporučuju ovoj pančevačkoj fabrici. Zato, pored ostalog, NIS-a nema među neto izvoznicima, jer mnogo uvozi za sebe, ali i za druge. Njegov desetomesečni spoljnotrgovinski deficit bio je težak 484 miliona evra.

„Jura korporacija” zaključno sa oktobrom prošle godine bila je trećeplasirana na listi najvećih neto izvoznika – sa 92,1 milion evra ostvarenog suficita. Zanimljivo je da „Viktorijaoil” AD Šid, RTB Bor grupa – RTB Bor DOO Bor, „Sojaprotein” i „MK komerc”, nisu među našim najvećim izvoznicima, ali su ove kompaniji na listi deset najvećih neto izvoznika.

Deficit robne razmene je naša sudbina sa kojom moramo da se pomirimo na duži rok, kaže ekonomista Dragovan Milićević. Naša privreda je uvozno zavisna i nedovoljno konkurentna, što kreatori ekonomske politike moraju stalno da imaju na umu. To naročito važi za članove Saveta za ekonomski razvoj i razvojnu agenciju, pogotovu kada budu odlučivali koje će investitore podržati parama poreskih obveznika. Ako nam budu dolazili samo oni koji računaju na niske dažbine i jeftinu radnu snagu – nećemo se mnogo ovajditi, ali dok Srbija i njena privreda iznova ne podignu industriju i ne proizvedu robu koja će biti naš prepoznatljiv brend, moramo se zadovoljiti i „šrafciger industrijom”.

Srbija je mala, otvorena ekonomija, koja je u loše izvedenoj privatizaciji gotovo ostala bez industrije i svoje tržište za najveći broj proizvoda, pogotovo robe široke potrošnje, prepustila stranoj konkurenciji. Ali, za razliku od, recimo Slovačke, koja ima čak četiri velike fabrike putničkih vozila ili Mađarske, koja je jedan od najvećih proizvođača komponenti za automobilsku industriju, mi još u svemu tome tražimo sebe i svoje mesto na privrednoj mapi Evrope.

Zato je dolazak svakog stranog investitora, pogotovo onih koji „s ledine” kreću u posao, makar i uz pomoć države, njenih podsticajnih sredstava i poreskih olakšica, dobrodošao, jer ovoj zemlji sa dvadesetak odsto nezaposlenog radno sposobnog stanovništva, svaka radna knjižica je čist dobitak.


Komentari8
057ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raša
Dokle god je ekonomija zasnovana na Lego logici, teško da će biti bolje. Nije dovoljno dati plate ispod minimalca, jer tada nema govora o kupovnoj moći. Druga strana Lego ekonomije je to što su sve sirovine, odnosno komponente, uvezene, a kad tome dodate subvencije države tim preduzećima ispada da država plaća privatnike.
Косингас
Одмах треба нагласити да "Фијат-Краслер Србија" није стварни увозник и извозник, већ само фиктивни. Фијат шаље у Крагујевац делове који се тамо склопе и тако склопљена возила се враћају назад Фијату. При томе се врши само царинска евиденција, а никакве купопродаје у том случају нема! Као што нема, по основу тог "промета" никакве ни царине, ни пореза, ни ПДВ-а. Случај Фијатове "спољнотрговинске" размене служи само да се напумпа укупан спољнотрговински промет, нарочито у случајевима када треба статистички приказати доминантно учешће еу у нашој спољној трговини. Међутим, како нема стварне куповине и продаје, и како нема наплате никаквих пореза или дажбина од овакве административно евидентиране фиктивне размене - нема ни стварног увоза и извоза!
Ivan V
Ima i sektora privrede kao IT koji izvoze gotovo bez uvoza repro materijala, i to skupu radnu snagu koja pravi softver. Ta grana moderne privrede se razvija pisali vi o tome ili ne, a kad bi smo tu ulozili novac za podsticaje premasila bi Fiatov neto izvoz.
Revolt
Ne pominjite to...jos samo fali da se neki pametnjakovic iz vlade doseti toga i da ove firm odere od poreza, pa ce nam ostati samo prazni kompjuteri
Preporučujem 22
Jelisaveta
Jedini izvoz koji ne zavisi od uvoza je izvoz poljoprivrednih proizvoda a toga nema jer svi beze iz sela u grad i niko nece da obradjuje zemlju.A kada u samoposluzi vidim sta se sve uvozi od povrca (primera radi beli luk iz Kine) poludim.
Tajvanska kanasta
Još samo da smislimo kako da srednjivečne šlosere pretvorimo u inžinjere informatike.
Preporučujem 0
Drmr
Zasto poludite? Pokusajte vi da uzbojite beli luk po ceni koju nadjete u toj samoposluzi i pobedicete igricu. Svi koji pisu da je spas u poljoprivredi u 21. veku, su najobicniji demagozi- moderna poljoprivreda je skupa, neizvesna i pod strasnim pritiskom neverovatno jeftine radne snage iz dalekih zemalja, i sto je najgore, ima konacnu vrednost koja kada se dostigne nema daljeg rasta. Svako zna da su bogate zemlje bogate pre svega zahvaljujuci tehnoloskim inovacijama- e ako mi tu nadjemo samo jednu malu nišu da se uglavimo, dobro je. Sve ostalo je prazna priča
Preporučujem 7
Мирослав П.
''Зато, поред осталог, НИС-а нема међу нето извозницима, јер много увози за себе, али и за друге. Његов десетомесечни спољнотрговински дефицит био је тежак 484 милиона евра''. Узео сам цитат само као илустрацију. Код нас је и у стручно - научној области све покривено ''Теоријом релативитета''. Погледамо нашег највећег извозника и нашег највећег НЕТО извозника, и да ли можемо донети ваљан закључак? Не! А зашто? Јер највећи извозник има толико државних повластица по сваком запосленом раднику да то превазилази сваку економску добит. Наш највећи нето извозник свој ''успех'' остварује тако што његов снабдевач (монополиста!) производи највеће губитке у девизним приносима. Да би анализа била ваљана морају се узети у обзир сви ефекти унутар сваког индустријског ланца (добављач- произвођач - купац). Свака земља која је успела да се отргне из зоне неразвијености, сиромаштва и дужничког ропства ММФ-у имала је три јасно дефинисане етапе развоја. Ми, од 2000. идемо у рикверц нужностима!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja