petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 13.01.2016. u 22:00 Zorana Šuvaković

Seksualno (pre)vaspitanje u Skandinaviji

Zašto norveška ministarka za integracije iz desne Partije progresa osuđuje politiku „tiranije dobrote”, koja je dugo obeležavala nordijski model ophođenja prema izbeglicama
Норвежанке прослављају Нову годину уз пиће (Фото Бета / АП)

Norveškoj ne sme da se dogodi ono što se desilo u Kelnu i drugim gradovima Nemačke, kada su grupe mladića sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike organizovano napastvovale žene, rekla je ovih dana norveška ministarka Silvi Listhaug (38). Za novopostavljenu ministarku migracije i integracije, koja je od rane mladosti revnosni pripadnik desne Partije progresa, nema dileme da je Norveška godinama sprovodila pogrešnu i naivnu politiku prema migrantima. Samo mesec dana pre nego što je na ministarskom nivou zadužena za „migracije” (decembar 2015), Silvi Listhaug je jasno definisala novi norveški pravac u politici prema izbeglicama: kraj „tiranije dobrote”, koja opseda norvešku debatu o imigrantima i početak novog, razumnijeg hrišćanskog pristupa prema unesrećenima. To se ogleda u izdašnim donacijama za izbeglice u inostranstvu i mnogo restriktivnijoj politici prema azilantima u Norveškoj. Iz njene partije je još 2008. došao predlog da se „nepismenim” migrantima i onima sa veoma niskim obrazovanjem ne dozvoli nastanjivanje, jer oni, po mišljenju ove stranke, „nisu u stanju da se prilagode norveškom načinu života”.

„Mi imamo razrađenu rutinu u azilantskim centrima, gde obaveštavamo izbeglice šta su norveške vrednosti, a šta je kod nas neprihvatljivo. Do sada u Norveškoj nije bilo sličnih incidenata (kao onih u Kelnu) i nema razloga da se oni dogode”, dodala je ministarka. Umirujući javnost, ministarka je previdela da je u Stavangeru, urbanom središtu naftne industrije, još 2009. godine otpočeo talas grupnih seksualnih napada na žene, koji je trajao tri godine.

Da bi sprečila nasrtaje na žene, Norveška još od stavangerskog talasa organizuje kurseve na kojima se migranti obučavaju kako da „poštuju žene”. Sve je osmišljeno tako da se izbegnu stereotipne podele na migrante silovatelje i kulturne Norvežane. Nastava se izvodi na moderan način – preko grupnih dijaloga i bez učitelja. Na tom času pojedini mladići se pitaju kako to da su Norvežanke toliko zainteresovane za njih. „Po čemu si to zaključio?”, pita ga provokator iz druge grupe. Malo-pomalo tek onaj iz prve grupe u debati sa drugom grupom izgovori ono što nikako ne bi smeo ni da pomisli, a kamoli uradi. On misli da su devojke ljubazne jer žele sa njim da stupe u seksualni odnos. „To je razlika u kulturi”, objašnjava za norveške medije jedan od koordinatora ovih kurseva. Migranti, po njemu, ne shvataju da su devojke u Norveškoj slobodne – hodaju golišave, piju, zabavljaju se na celonoćnim žurkama, ljubazne su prema muškarcu, igraju sa njim – ali da niko ne sme ni da pomisli da ih pipne ukoliko one to ne žele. Migranti, kažu norveški stručnjaci, ne prepoznaju gde su tu granice.

Susedna Švedska je sve do pre mesec dana nosila titulu humanitarne velesile, jer je primila najveći broj azilanata ako se meri po broju njenih stanovnika. Ali tek posle novogodišnjih nasrtaja u Nemačkoj ispostavilo se da je i ova skandinavska država gurala pod tepih nasilničko ponašanje kojima su bile izložene pojedine Šveđanke.

U zemlji gde je poštovanje rodne ravnopravnosti neprikosnoveno, tek je pažljivim novinarskim istraživanjem izašlo na videlo (pre dva dana) da su još 2014. i 2015, tokom popularnog tinejdžerskog muzičkog festivala „Mi smo Stokholm”, grupe Avganistanaca napastvovale devojke i da je njih 12 podnelo prijavu policiji, ali da se o prirodi ovih incidenata namerno ćutalo. U tadašnjim zvaničnim policijskim izveštajima o hapšenju izgrednika, od kojih su većina bili mladi azilanti, nije se pominjalo da su izgredi bili povezani sa seksualnim nasiljem niti je rečeno da su počinitelji ovih dela stranci. Šef policije je na prošlogodišnjem muzičkom festivalu rekao za „Dagens niheter” kako su iz njihovog izveštaja namerno izostavljeni nacionalnost i priroda izgreda kako se ne bi davao štof krajnje desnim Švedskim demokratama za antiimigrantsku retoriku.

Sračunati previdi radi političkih kalkulacija, to se u Švedskoj ne toleriše. Izbila je ogromna afera, i to baš u trenutku kad ni Švedska više nema mesta za nove izbeglice i kad, poput susedne Danske, donosi nove restriktivne mere kako bi zaštitila svoje granice.

Osamnaestogodišnja pop-zvezda Zara Larson pokušala je svojim „tvitovima” da zaustavi talas islamofobije, koji je dobio na snazi kada je otkriveno da su Šveđanke silovane i da se to zataškavalo. „Silovanje ne može da se povezuje sa etničkim poreklom silovatelja”, napisala je ona, dodajući da „svinja ostaje svinja” bez obzira na to kom narodu pripada. Popularna pevačica poručuje svojim vršnjacima da Šveđani, „oni sa plavom kosom”, siluju isto kao i „oni koji nisu odavde”.

Mediji podsećaju da Švedska ima procentualno najvišu stopu silovanja u Evropi, ali da za to nisu krive izbeglice, već način brojanja seksualnih nasrtaja. Ako, na primer, neku ženu njen muž ili partner napastvuje svake večeri tokom dve nedelje, to će se računati kao četrnaest silovanja, a ne kao jedno. U mnogim drugim zemljama, objašnjavaju švedski pravni eksperti, ovakav incident bi se brojao kao jedan.

Ni Dankinje se više ne osećaju komotno kad posećuju noćne klubove, bar prema pisanju njihovih medija. Dok nacrt zakona o oduzimanju nakita i novca azilantima izaziva oštru polemiku u danskom parlamentu, izveštaji o nasrtajima izbeglica na žene zauzimaju podjednak prostor u tamošnjim medijima. Stanovnici šatorskog izbegličkog kampa u gradovima Tisted, Sonderborg i Haderslev počeli su da posećuju noćne klubove i tamo se prema ženama ponašaju bez poštovanja i suprotno danskim običajima i kulturi.

Lokalni šefovi policije pripremaju kampanju kako bi podrobnije objasnili azilantima šta se podrazumeva pod prihvatljivim ponašanjem u društvu. Ali nije sve u kursevima. Mnogi Danci, Norvežani i Šveđani žale što su njihove zemlje zaboravile na svoje velikodušne humanitarne običaje koje norveška ministarka osuđuje kao „tiraniju dobrote”.

 

Komеntari3
aadef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gliga
Ovaj "inscenirani" napad na devojke u Kelnu je više podelio Evropu i više zaoštrio odnose među religijama nego li napad u Parizu. Bečlijke su našle rešenje, biber sprejom protiv ISIL-a : /
povremeni citalac
Mi mozemo eventualno da komentarisemo izbeglice koje prolaze kroz Srbiju. Sve ostalo neka komentarisu gradjani zemalja gde se incidenti desavaju. Ja sam jos na pocetku krize jasno rekao da treba svim izbeglicama koji dolaze iz Sirije, narocito bracnim parovima sa decom omoguciti prolaz ka Evropi, ostali u sabirne centre i po hitno u zemlju porekla. To sto Srbija izigrava Samaricanina obice joj se o glavu kad tad.
Славко Ђ.
Неке избеглице наносе штету сопственим земљама, користе децу као живи штит и не заслужу- ју саосећање. Поставља се питање зашто родитељи који долазе у Европу, „вуку” са собом и децу и стављају у гумене чамце, излажући их ризику да се подаве. Они који долазе баш и не заслужу- ју сажаљење јер су млади, здрави и добро материјално обезбеђени мушкарци, који би требало „да остану у својим земљама и боре се за њих”. Тиме њихова земља губи најбољи потенцијал и још дубље тоне у безизлаз. Ако се пажљивије анализира то су мушкарци с „ајфонима” и „ајподи- ма”, који „у другом џепу имају хиљаде евра или долара, и многи се од њих представљају као Си- ријци, иако са Сиријом немају никакве везе, с обзиром на то да је код њих пронађено много лаж них сиријских пасоша. Можда је ово суштина једне изјаве А. Меркел о томе да ће избеглица допринети опоравку немачке привреде- а шта ће бити са осталима....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja