nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 15.01.2016. u 22:05 Zorana Šuvaković

Danska i Švajcarska prazne džepove migrantima

Kopenhagen se ljuti kad njihov odnos prema azilantima upoređuju sa praksom u nacističkoj Nemačkoj, dok Švajcarska obećava da će da vrati sve što je oduzela ako migrant dobrovoljno napusti njihovu zemlju u roku od sedam meseci
Појачана контрола на данско-шведској граници (Фото Бета/АП/Бјорн Линдгрен)

Što ne platiš na ćupriji, platićeš na mostu. Ono što im nisu oteli krijumčari i razbojnici na putu do bogatih zemalja zapadne Evrope – izbeglice će morati da predaju kad stignu na „sigurno mesto”. Švajcarska je pre Danske počela da pretresa prtljage novopridošlih izbeglica, ne radi bezbednosti, već da bi od njih oduzela zlato, nakit, novac i umetnine. U Kopenhagenu će migranti ovaj harač plaćati od 26. januara, kad novi zakon treba da stupi na snagu.

U Švajcarskoj su nova pravila već počela da se primenjuju, pa je tako jedan Sirijac za tamošnju televiziju pokazao kopiju priznanice o oduzetom novcu. Oni azilanti koji imaju novca ili poseduju vrednosti moraće da snose troškove procedure za dobijanje papira i troškove smeštaja i ishrane iz sopstvenog džepa, izričita je Švajcarska imigraciona agencija. Došljaci na ulazu u zemlju dobijaju obaveštenje da će na recepciji izbegličkog centra morati da ostave sve predmete i novac, dok će u svom džepu moći da zadrže sumu do hiljadu švajcarskih franaka (915 evra). Uzalud se organizacije za pomoć izbeglicama trude da dokažu kako je ovakva mera protivna osnovnim principima humanosti, uzalud analitičari i istoričari ukazuju na sličnost sa nacističkim haračem za Jevreje, uzalud i apeli pojedinih novinara da takvi postupci dugoročno štete ugledu jedne od najbogatijih zemalja na svetu, švajcarske vlasti su odlučne da izbeglicama pokažu kako za svako dobro moraju da plate – sada ili kad dobiju posao.

Onima koji nemaju ništa, a reše da ostanu u Švajcarskoj, oduzimaće se deset odsto od plate, jednom kad se zaposle, sve dok ne isplate sumu od 15.000 franaka, koliko po proračunima jedan azilant košta državu pre nego što počne sam sebe da izdržava. Ali Švajcarska je ponekad spremna da oprosti dug: ukoliko neka izbeglica odluči da dobrovoljno napusti zemlju, u roku od sedam meseci, ona može da dobije natrag sve što joj je oduzeto i da to ponese sa sobom.

Ne brinite za svoju burmu, verenički prsten ili medaljon sa porodičnim fotografijama. Teškom mukom pojedini danski parlamentarci uspeli su da se izbore za amandman da se predmeti koji za izbeglice imaju „sentimentalnu vrednost” izuzmu od oduzimanja. Suočen sa upozorenjima Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija i nevladinim organizacijama, Kopenhagen je odlučio da donekle izmeni prvobitni nacrt zakona o imigrantima, te je tako dopustio da izbeglice kod sebe zadrže oko hiljadu evra, umesto prethodno predloženih 400. Iz humanih razloga takođe je dozvoljeno izbeglicama da kod sebe zadrže njima drage uspomene, makar one bile i od zlata. Ali svaki drugi vredni predmet moraće da ulože, kako bi se njime platili troškovi države.

Vlada je ogorčena zbog toga što se novi zakon, koji će biti usvojen 26. januara, u svetu i u domaćoj javnosti „pogrešno interpretira” i što se čak izjednačava sa haračem kakav su sprovodili nacisti.

„Kad slušate debatu koja se ovim povodom razvila, stiče se utisak da ćemo mi da izvrnemo izbeglice naopačke i da im istresemo poslednju paru iz džepa”, rekao je danski premijer Lars Loke Rasmusen za kopenhagenski list „Politiken”, ocenjujući da se novi zakon potpuno pogrešno tumači. Premijer tvrdi da se od izbeglica traži ono isto što se očekuje i od građana Danske koji se prijavljuju za socijalnu pomoć. Oni takođe moraju da istroše svoj novac pre nego što se prijave za pomoć države.

Velikodušnost Kopenhagena je, po mišljenju vladajuće stranke desnog centra, nesporna, pogotovo posle usvojenih amandmana. Izbeglica sa burmom i još hiljadu evra u džepu, pa još kada se tome doda i mobilni telefon, koji mu se takođe neće zapleniti – jeste gospodin čovek. Analitičari, međutim, ocenjuju da je i ovo način da se izbeglice odvrate od Danske. Pre toga Kopenhagen je uveo oštre kontrole na graničnim prelazima sa Nemačkom, prepolovio pomoć koju daje izbeglicama, a novim propisom je predviđeno da azilant u Danskoj može da pozove svoju porodicu da mu se pridruži tek nakon tri godine azilantskog staža. Oglasima koji su objavljeni u libanskim novinama Kopenhagen je upozorio izbeglice da im u Danskoj neće biti ugodno, jer se razmatra čak i revizija povelje UN iz 1951. koja se bavi pravima izbeglica. 

Samo do pre neku godinu Danska, Švedska i Norveška takmičile su se za titulu humanitarne velesile, a o danskoj toleranciji i velikodušnosti naveliko se pričalo. Za vreme Drugog svetskog rata, ističe se često, kada je zemlja bila pod okupacijom nacističke Nemačke, građani su, žrtvujući svoj život, uspeli da svih 7.800 danskih Jevreja prebace u susednu Švedsku pre nego što su dopali u ruke nacista.

Veliki broj izbeglica sa Balkana takođe je došao u Dansku u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Ali ako je donedavno, kao i u vreme Drugog svetskog rata, Kopenhagen uspevao da veliki broj izbeglica prebaci Švedskoj, to sada više neće biti moguće. Na graničnim prelazima sa Švedskom stoje službenici koji kontrolišu dokumente, pa sada iz jedne u drugu zemlju ne mogu da uđu ni rođeni Danci ili Šveđani ako su zaboravili ličnu kartu, a kamoli izbeglice. Ista slika može se videti i na granici između Švedske i Norveške. Švedska je u prošloj godini primila 163.000 azilanata, dok ih je u Danskoj ostala samo 21.000. Vremena se menjaju, pa se uvodničar „Politikena” čudi u komentaru kako to da Danska, čiji se građani već godinama smatraju najsrećnijim ljudima na svetu, pokušava da sruši svoju reputaciju tako što poručuje izbeglicama da u ovu zemlju ne dolaze.  

Komеntari35
65879
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja