utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36
RAZGOVOR NEDELjE: DEJAN SAVIĆ, najbolji vaterpolo trener na svetu

U reprezentaciji 444 puta

I posle 11.000 gledalaca na Evropskom prvenstvu u Beogradu naš vaterpolo u opasnosti da postane amaterski sport. – Kad igrač pogreši i levo i desno od njega ima ko da ispravi grešku. – Sedmo mesto na svetu 2013. u Barseloni nas opametilo. – Najveći problem na evropskim šampionatima je slaba poseta na utakmicama na kojima ne igra domaćin
Autor: Ivan Cvetkovićsubota, 16.01.2016. u 22:00
Фото В.Марковић

 

 

Pre samo dve i po godine naši vaterpolisti su bili sedmi na svetu. Svetsko prvenstvo 2013. u Barseloni za Dejana Savića bilo je loš početak na mestu selektora.

U četvrtak, uoči utakmice Srbija–Francuska na Evropskom prvenstvu u Beogradu, naš četrdesetogodišnji selektor dobio je nagradu kao najbolji trener na svetu u 2015. To laskavo priznanje dodelila mu je Svetska asocijacija vaterpolo trenera.

S 444 utakmice za reprezentaciju rekorder je u našem vaterpolu. Počeo je u Partizanu kao vunderkind, a igračku karijeru završio je u Crvenoj zvezdi, gde je i postao trener. S „crveno-belima” osvojio je Ligu šampiona 2013, a s našom reprezentacijom, koju je preuzeo 2012, pošto je prethodno s uspehom vodio juniore, bio je evropski prvak 2014. i svetski šampion 2015.

Prošle godine pod njegovim vođstvom Srbija je trijumfovala i u Svetskoj ligi u Bergamu i tako postala, ne računajući domaćina Brazil, prva reprezentacija koja je obezbedila učešće na Olimpijskim igrama ove godine u Riju.

Pred njim i vaterpolistima koje je odabrao sada je novi zadatak. Od njih se očekuje da ponovo, ovog puta kod kuće, budu najbolji na Starom kontinentu, a potom, u avgustu, da osvoje i jedino zlato koje u vaterpolu nedostaje samostalnoj Srbiji – olimpijsko.

Šta za vas znači priznanje koje ste dobili od Svetske asocijacije vaterpolo trenera?

Najbitnije je što je to izbor samih trenera. Tu su i oni koji su me trenirali, i moji bivši saigrači, i treneri koje poštujem i cenim.

Da li je u ovakvim izborima, kada treneri glasaju za najboljeg među sobom, presudno šta je osvojio u toj godini ili je važnije kakve su njegove trenerske mogućnosti, bez obzira na takmičarski rezultat?

Ne znam koji su kriterijumi. Mislim da su to osvojeni trofeji.

Na otvaranju Evropskog prvenstva u „Kombank areni” na derbiju protiv Hrvatske bilo je 11.000 gledalaca, protiv slabe Malte 7.000, protiv Francuske, čija reprezentacija ne pripada evropskom vrhu, više od 10.000, i to uprkos tome što sve ekipe idu dalje. Šta to pokazuje?

To je dokaz da ljudi vole vaterpolo, da je to ozbiljan srpski sport. Činjenica je i da su radoznali da vide organizaciju, ambijent, atmosferu... Nadam se da će tako da bude do kraja šampionata. Vaterpolo je u modi, in. Poenta je da smo ljude koji nikada nisu pratili vaterpolo izvukli da dođu i da ga gledaju.

Karte se prodaju kod tapkaroša, iako ima 11.000 mesta. Šta to znači za vaterpolo?

Realno, u Srbiji koji god da je događaj na visokom nivou, u bilo kojem sportu, privlači veliku pažnju. To se znalo i ranije. Kao i da će vaterpolo, kad se organizuje u Mađarskoj, Hrvatskoj ili Srbiji, biti na visokom nivou. Organizacija dobija pohvale sa raznih strana, ali to nije dovoljno za uticaj i na ostale zemlje gde se igra dobar vaterpolo da naprave ovako nešto. S druge strane, najveći problem organizacije evropskih šampionata jeste slaba poseta utakmicama na kojima ne igra domaćin. To je prošle godine bio slučaj i u košarci, odbojci... Nije poenta da se gledalište napuni domaćim navijačima, nego da se napravi ponuda da bude velika posećenost i na drugim utakmicama.

Može li ovoliko interesovanje da pomogne našem vaterpolu?

Mislim da ne može. Jednostavno, nama su klubovi u izuzetno lošoj situaciji. Možda je ovo i poslednji apel da se ne pređe na amaterski status. Pitanje je dokle će ovo da se izdrži, dokle će da traje. Imamo odliv dece. Ne samo poslednjih meseci i godina. I to ne samo u vaterpolu, nego i u ostalim sportovima, iako država izuzetno pomaže na nacionalnom nivou, iz budžeta se izdvaja za savez. Ali i klupski sport bi trebalo da dobije pažnju, da se napravi neka kategorizacija. Klub mora da živi i radi. Problem je sada njegov opstanak.

Na Evropskom prvenstvu 2006. na Tašmajdanu bili ste igrač, a sada, kad se igra u montažnom bazenu u najvećoj dvorani, selektor. Uporedite ta dva takmičenja.

Pritisak je postojao i tada i sada. Onda smo prvi put igrali kao Srbija, a sada sami sebi pravimo pritisak, jer igramo pred svojom publikom kao evropski i svetski prvaci. I svi su nam već okačili zlato oko vrata.

Koliko je država pomogla za ovo prvenstvo? Da li reprezentacija to oseća i da li joj je obećana neka nagrada?

Ono što šturo znam to je da je država stala iza organizacije. Obezbedila je dva montažna bazena koji će biti iskorišćeni za izgradnju nacionalnog vaterpolo centra u Vrnjačkoj Banji, što nikad do sada nismo imali. Za nagradu ne znam. Mislim da ide po Zakonu o sportu.

Da li je to dodatni pritisak na reprezentaciju? Obezbeđeno joj je toliko...

Pored pritiska kao domaćini, osećamo i obavezu zbog takve organizacije šampionata.

Da li bi vama i igračima bilo lakše da se ovaj turnir igra u inostranstvu?

Definitivno lakše. I meni i igračima.

Zašto?

Možemo da se zaštitimo od spoljašnjih faktora tako što ćemo da isključimo telefone. Ali ne može da se pobegne kad se igra u svojoj državi.

Da li naša reprezentacija ima dobre uslove za rad?

Uslovi za rad A reprezentacije u Srbiji su zadovoljavajući i mi se prilagođavamo celokupnoj situaciji. Ali, to je daleko od onoga što imaju Španija, Italija, Mađarska...

Šta to imaju?

Na primer, nemaju problem zbog hladne vode. Dalje ne moram da nabrajam.

Na svečanom otvaranju Evropskog prvenstva zviždalo se predsedniku države, izbila je afera da li je „Arena” iskorišćena za reklamiranje vladajuće partije ili je to podmetnuto.... Kako to utiče na reprezentaciju?

Sve su to spoljašnji faktori koji ne dopiru do nas.

Šta je pokazao grupni deo Evropskog prvenstva?

Dve nerešene utakmice u derbijima Mađarska–Grčka i Crna Gora – Španija odlučivale su o prvom i drugom mestu kroz gol-razliku. Španija se polako vratila, kao što smo i očekivali. Mađarska je, iako svi pričaju da je u igračkoj krizi, pokazala izuzetnu moć transformacije protiv Rusije, pa je ubedljivo pobedila, mada je gubila sa 4:1. Najviše pokazuju Italijani – ozbiljna igra, korišćenje igrača više... U četvrtfinalu su moguća iznenađenja.

U vašim ekipama, i kad ste vodili Crvenu zvezdu, a i sada reprezentaciju, nema suvišnog igrača. Svi imaju svoju ulogu i svi su važni. Kakvoj igri težite?

Realno je uvek prilagođavanje protivniku. A što se same igre tiče, ima mnogo individualnog rada. Mislim da je najzanimljivije da, ako neko pogreši, uvek postoji igrač s leve i desne strane od njega da ispravu tu grešku. Ne čuvamo svoju glavu, nego se borimo za ekipu.

Da li ste kao igrač i trener imali uzora?

Ne.

A ko je na vas najviše uticao?

Još u mlađim danima rešio sam da ću biti trener. Zbog toga sam i zapisivao svoja razmišljanja, beležio promene na svom telu, kako je to funkcionisalo... Od trenera moram da spomenem Rudića, Stamenića, Manojlovića, Udovičića, Porobića, De Krešenca, Esteljera...

Šta trener treba da zaboravi od onoga što je imao kad je bio igrač, a šta treba da sačuva iz tog doba?

Treba da zaboravi sujetu i da radi sve kontra od onoga što je radio kao igrač. U zagradi treba da stoji: ovo je ozbiljna demagogija.

Da li igrači moraju samo da vas slušaju ili i vi hoćete da čujete njihovo mišljenje?

Apsolutno imaju sve moje poverenje. Ja i pitam da li ima neko neki predlog, saslušam i neke čak i primenim.

Trener ste, a sada selektor, nekima s kojima ste bili saigrač. Kako je kad se promeni uloga?

Posao je posao, prijateljstvo je prijateljstvo. A mi smo ozbiljni profesionalci.

Koji vam je najveći uspeh kao igraču, a šta niste postigli?

Nisam osvojio olimpijsko zlato i Kup šampiona. A najveći mi je uspeh igranje za reprezentaciju.

U dobru je lako dobar biti, a na muci se poznaju junaci. Vi ste na mukama bili u Barseloni 2013, kad ste završili kao sedmi na svetu. Šta se desilo tada i kako ste posle, s istim igračima, krenuli iz trijumfa u trijumf?

To je bio strašan momenat, ne samo za moju karijeru, nego i za karijeru ovih igrača. Celokupna negativna situacija, nepostojanje Vaterpolo saveza Srbije, Stručnog saveta, ogromna dugovanja, učinili su svoje. I ne samo to. Tesno smo izgubili u četvrtfinalu od Crne Gore... Ali, taj momenat je možda bio i najpotrebniji šamar i meni i igračima. Ako ništa drugo, dotakli smo dno, pa smo se onda odbacili od njega. Ako pogledamo unazad, bila je izuzetno potrebna takva jedna stvar. Opametili smo se, a pogotovo ja.

Da li ste nekad kao igrač i sada kao trener imali uzora?

Ne.

Bivši vaterpolista Bad Spenser napravio je lepu glumačku karijeru, a vi ste glumili u jednoj reklami za ovo Evropsko prvenstvo. Kako je išlo na snimanju?

Vrlo lako. Lepo smo se slagali. Meni je bilo lakše.


Komentari0
a8b49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Vaterpolo

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja