četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:23

Kad auto-put mora na licitaciju

Kao poljoprivredno zemljište koje po spisku resornog ministarstva u subotičkom kraju mora da se izda u zakup našli su se delovi auto-puta, parcele uz prugu, gradski trg, seoski domovi kulture...
Autor: Aleksandra Isakovnedelja, 17.01.2016. u 22:05
Ауто-пут Београд–Суботица (Фото А. Васиљевић)

Subotica – Službenici u katastru, mesnim kancelarijama i Sekretarijatu za poljoprivrednu lokalne samouprave sigurno se nisu nadali da će im Ministarstvo poljoprivrede zadati ovako obiman domaći zadatak. Ministarstvo je Subotici poslalo spisak od 25.000 parcela, koje zahvataju oko 20.000 hektara, a koje smatra državnim zemljištem, zahtevajući da se te njive izdaju na licitaciji.

Nadležni u Gradskoj upravi, s druge strane, smatraju da to ministarstvo ne barata valjanim podacima, i da oni (iz katastra) ne odgovaraju prilikama na terenu, jer mnogi vlasnici nisu uradili konverziju zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, pa te parcele niti su poljoprivredno zemljište, niti su državno, i samim tim nisu pogodne za izdavanje. Stav gradskih vlasti nije validan bez dokaza u geodetskim ispravama, a s obzirom da lokalni program za izdavanje zemljišta mora da bude završen do 15. marta, to znači da je ostalo tek dva meseca da se na terenu utvrdi ko je u pravu, i koliko je zaista državnog zemljišta u Subotici i okolini spremno za izdavanje.

Šef Odseka za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište u lokalnoj samoupravi Grgur Stipić objašnjava nam da je poslednji set podataka o državnom zemljištu, koji su dobili od Republičkog geodetskog zavoda, od februara prošle godine, i da pokazuje da je na teritoriji Subotice 16.900 hektara državno poljoprivredno zemljište. Od tog zemljišta, ipak, sve nije moglo da se nađe na licitaciji zbog raznih sudskih zabrana i sporova, a više od 2.000 hektara je pod peskom lošeg kvaliteta za koji ne postoji interes ratara.

Gradonačelnik Jene Maglai kaže za „Politiku” da je Subotica veoma prilježno popisala državno poljoprivredno zemljište, te da je 2013. godine od zakupa ubirano 80 miliona dinara, a 2014. između 160 i 180 miliona, ili dvostruko više. Kako se onda dogodilo da Ministarstvo poljoprivrede smatra da u subotičkom ataru još uvek ima državnog poljoprivrednog zemljišta koje se nije našlo na licitaciji?

Po svemu sudeći, „krivac” su neažurne katastarske knjige i vlasnici parcela. U njima se kao njive vode zemljišne čestice koje su već odavno pretvorene u građevinsko zemljište, čak i u gradske trgove, domove kulture po okolnim mestima, ili auto-put. Gradonačelnik Maglai navodi da se iz nepoznatih razloga od 50 jutara u centru grada četiri vode kao njiva. Po toj analogiji, ministarstvo svih 50 jutara gradskog trga vodi kao poljoprivredno zemljište. Grad sada mora u kratkom vremenu da pripremi za ministarstvo zadovoljavajući program izdavanja zemljišta.

Od 11 katastarskih opština do sada su obrađene parcele samo u četiri, a posao će biti ubrzan angažovanjem ljudi po mesnim zajednicama i gradskih službenika. Kako gradonačelnik objašnjava, posao neće zahtevati obilazak svake parcele, jer se odmah mogu otpisati one u građevinskom rejonu. Osim toga, ni sama država, preko svojih ministarstava nije uradila ovu konverziju, pa se tako još uvek auto-put i njegova okolina vode kao njive, isto kao i deonice uz železničku prugu. Mnoga privatna dvorišta takođe se vode kao poljoprivredno zemljište.

– Ne mogu da krivim građane ni katastar zbog ove situacije, jer joj je kumovao zakonodavac koji je 1991. godine potezom pera svu gradsku imovinu proglasio državnom. Kada je imovina vraćena pre nekoliko godina, za njenu konverziju trebalo je platiti oko 9.000 dinara (po zahtevu) i razumljivo da građani to nisu želeli ili mogli da učine. Smatram da je kao što je jednim aktom prepisao na državu, zakonodavac, imovinu tako trebalo i da vrati bez obaveze konverzije – kaže Magli.

Troškovi konverzije više ne postoje, potrebno je samo platiti republičku administrativnu taksu od 300 dinara. Grgur Stipić ne očekuje da će grad, tj. dražva, doći do značajnijih poljoprivrednih površina nakon što se „pretrese” svih 25.000 parcela.

– Po naseljima postoje domovi kulture, groblja i stadioni koji nisu upisani, osim toga imamo manje parcele unutar građevinskih zona, koje se ne mogu izdavati duže od godinu dana, ili parčiće parcela kroz koje je prošao auto-put i koje nemaju prilaz, i za njih ćemo da unesemo napomenu u program izdavanja poljoprivrednog zemljišta – objašnjava Stipić.


Komentari0
b685a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja