utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.01.2016. u 08:05

Vitezovi u Manasiji, hajduci u Crnoj Bari, a na Drini – Portugalci

Na internet portalu „Srpska slagalica” predstavljeni su gradovi i opštine kroz priče o najvećim kulturnim manifestacijama, znamenitim ličnostima, tradicionalnim jelima
Иван Бошњак (Фото Министарство државне управе и локалне самоуправе)

Egzit ili Guča? Budite ekscentrik, odgovorite: Mokranjčevi dani. Iza pitanja o tome za koji biste se od dva najveća muzička festivala u Srbiji opredelili stoji, ustvari, namera da budete površno svrstani među „zabavnjake“ ili „narodnjake“ , evropejce ili nacionaliste. Ta jednostavna muzička dihotomija zaobilazi činjenicu da se pomenuti festival u Negotinu održava već pola veka, da u Vrnjačkoj banji neko uspeva da organizuje jedanaestodnevni međunarodni festival klasične muzike ili da se Niš svake godine transformiše u Nišvil, grad džeza. Ispravnije je, dakle, da govorimo o muzičkoj slagalici sastavljenoj od brojnih festivala muzike koji se svake godine održavaju širom Srbije, a nabrojali smo samo mali deo, umesto da se kao sekirom podelimo na „Egzit” i Guču.

Nacionalnu, versku, muzičku, etnografsku, istorijsku i svaku drugu šarolikost imali su na umu i tvorci projekta „Serbian puzzle” (“Srpska slagalica”), nastalog pod okriljem Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Na njihov poziv, na portalu koji nosi ovo ime, lokalne samouprave predstavile su istorijat svoje zgrade uprave, znamenitu ličnost svog kraja, jelo po kojem su poznati, najveća kulturna dešavanja koja organizuju i mogućnosti za ulaganja investitora.

Da li ste znali
Više od 15 festivala održava se svake godine u Subotici, a jedan od najpoznatijih je Međunarodni festival pozorišta za decu, na kojem je od 1994. godine do danas učestvovalo 532 umetnička ansambla iz 44 zemlje sveta
„Bitka kod Sente“ Ferenca Ajzenhuta, platno koje se nalazi u zgradi opštine u Somboru već 117 godina, sa svojih 28 kvadratnih metara bila je najveća slika na Balkanu u vreme kada je postavljena u Velikoj sali opštine 1898. godine
prva bela kafa u Srbiji pila se na dvoru Jevrema Obrenovića u Šapcu, gradu gde je otvorena i prva apoteka i kasarna, načinjen prvi urbanistički plan, na kuće postavljeni prvi zastakljeni prozori u tadašnjoj Srbiji, vozio se prvi fijaker, svirao prvi klavir
Festival vatrometa, koji poseti nekoliko desetina hiljada ljudi, održava se u Sremskoj Mitrovici u junu
Prva republička smotra modernog baleta organizovana je u Beloj Palanci 1985. godine
Na svakih 700 Čačana, dolazi po jedna pečenjara – grad na obalama Zapadne Morave, poznat po odličnom prasećem pečenju, ima više od 160 ugostiteljskih radnji specijalizovanih za ove mesne gurmanluke

Projekat je počeo sredinom prošle godine i do sada je predstavljeno 30 gradova i opština. Nastavlja se i ove godine, sa novim pričama iz lokalnih samouprava. Ambiciozni cilj je da svih 178 opština u Srbiji budu na ovaj način predstavljene na jednom mestu. Ideja je bila da same lokalne samouprave razmisle šta specifično i zanimljivo imaju da podele sa milionskom internet publikom, da se na brz i jeftin način investitorima, dijaspori, stranim, ali i domaćim turistima daju polazne informacije o različitim gradovima, ali i da se i ti različiti gradovi bolje međusobno upoznaju, nabraja državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak. Lepo je pročitati kako kako se u Loznici pravi tradicionalna uskršnja pogača ili da u Kanjiži pravoslavci i katolici zajedno proslavljaju svetog Stefana. Ili saznati da se u Srbiji neguje i hajdučka i viteška tradicija: od 1966. godine u Crnoj Bari priređuju hajdučko veče, dok je u opštini Despotovac ustanovljen festival viteških igara kod manastira Manasija. Teško je, međutim, zaobići ne tako lepu stvarnost u kojoj živimo. Leskovačku roštiljadu, na primer, poseti više od pola miliona ljudi, ali...

–  Nemamo autentičnu proizvodnju stoke u okolini Leskovca. Trebalo bi da i meso za roštilj bude lokalni proizvod, a ne iz uvoza. Tada bi to imalo pravi smisao. U Svrljigu, s druge strane, u porastu je uzgoj čuvenog svrljiškog jagnjeta i muža ovaca od čijeg se mleka pravi sir, nezaobilazni sastojak tradicionalnog belmuža. Imate jednu novu destinaciju, Srebrno jezero na Dunavu i uz njega, sve ono što se nalazi uz ovaj deo toka velike evropske reke: Lepenski vir ili Golubačku tvrđavu, koja se sada obnavlja. Ali, nedostaju nam pristaništa, moramo da gradimo strateški mesta gde će turisti da izađu, eventualno dopune gorivivom rezervoare svojih plovila. A nemamo nijednu pumpu za plovila osim u Beogradu i Novom Sadu – napominje Ivan Bošnjak.

Ima i opština koje su uspešno iskoristile prirodne lepote na svojoj teritoriji. Tako je Drinska regata, objašnjavaju tvorci „Srpske slagalice“, postala značajan događaj u evropskim okvirima. Od brzaka na gornjem toku, za ljubitelje raftinga i adrenalina, do karnevalske, ugodne vožnje koja počinje kako se Drina dalje širi, to je postao događaj za svačiji ukus. Baš po meri i 150 Portugalaca koji su lane bili učesnici regate. Dok razmišljamo o tome kako privući strance, ne bi trebalo da zanemarimo detalj koji je nedavno u tekstu u „Politici“ izneo profesor niškog Univerziteta, Dragiša Bojović. Od 70 studenata srbistike u Nišu, tridesetak je bilo u Rimu, a u manastiru Studenici – jedan.

–  Nisam protiv toga da mladi idu u inostranstvo i nešto nauče i vide, ali ima nečega i u našem mentalitetu zbog čega ćemo radije ići u Rim nego upoznati Srbiju. Roditelji će pre odvesti decu u Budimpeštu, nego do Lepenskog vira. Tačno je i da putevi treba da nam budu bolji, da se više promovišemo, budemo konkurentniji, ali

već sada ima mnogo prostora da opštine još aktivnije sarađuju, da privuku jedni druge, organizuju razmene đačkih ekskurzija, kulturno-umetničkih društava, sportskih klubova – kaže Bošnjak.

Mnogi gradovi ne čuvaju samo sećanje na istorijske ličnosti i događaje, već su u zlosrećnoj tranziciji postali i svojevrsni spomenici propale industrije. Mogu li turizam i različite kulturne manifestacije da budu njihov spas i motor pokretač razvoja?

– Turizam ne može u potpunosti da nadoknadi ono što izgubi industrija. Ali, uz manifestacije koje će promovisati taj kraj, može da se otvori put ka klasterizaciji: da se u jednoj opštini opredele za strateški proizvod - malinu, na primer, te da uz uzgoj razvijaju i druge kapacitete - preradu, transport, trgovinu... Manifestacije su dobre ako ne ispumpavaju novac iz lokalnih sredina, već i prihoduju. One treba da privlače ljude, održavaju privrednu aktivnost, da njihov uticaj na lokalnu sredinu bude celogodišnji - napominje Bošnjak. 

Komentari1
95fb3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирко
Пре свега, сајт није оптимизован за претрагу, тј. врло тешко ћете наћи његове садржаје међу резултатима претраге на Гуглу и другим претраживачима, како на српском, тако и на енглеском језику. Самим тим, поставља се питање сврсисходности овакве "рекламе". Друго, сајт који подржава једно од министарстава Републике Србије садржај на српском језику мора да има на званичном писму, што сада није случај. Дакле, као и небројано пута до сада - лепа идеја и лепа прича за новине, али аматерска изведба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja