četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
DIZAJN

Telefon „iskra eta” – ponos jugoslovenskog dizajna

Aparat koji je dizajnirao Davorin Savnik proizvođač iz Kranja proizveo je u pet miliona primeraka, ali zbog slabe patentne zaštite model je u svetu kopiran u 300 miliona primeraka
Autor: Radmila Milosavljevićnedelja, 17.01.2016. u 22:00
(Фото CC by – SA)

Telefon „iskra eta” bio je ponos jugoslovenskog i slovenačkog dizajna s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina 20. veka. Imati ga na radnom stolu u kući ili u kancelariji, bio je znak prestiža. Sa okruglim brojčanikom ili tastaturom, svejedno, najčešće u crvenoj ali i u crnoj, beloj, ljubičastoj, ružičastoj, žutoj, sivoj boji.

Sto godina deli „eta” telefon od prvog telefona Amerikanca Grejama Bela, koji je izazvao senzaciju kada je telefonom razgovarao sa saradnikom u susednoj kancelariji, a nekoliko meseci kasnije sa biroom udaljenim osam kilometara od Bostona. Krajem 1879. u SAD je već bilo oko 26.000 telefonskih korisnika.

Razvojem, oblik telefona pretrpeo je brojne transformacije, od skulptoralnih do tehničkih. Najduže je u primeni ostao klasični crni telefon od bakelita sa brojčanikom okruglog oblika na solidnom paralelopipednom postolju u donjem delu i viljuškastim osloncem za slušalicu u gornjem delu, sa čijim se podizanjem uspostavlja a spuštanjem prekidala telefonska veza. Bilo je to sredinom 20. veka.

Telefon „eta”, koji je dizajnirao Davorin Savnik, proizvođač „Iskra” iz Kranja proizveo je u oko pet miliona primeraka. Međutim, zbog slabe patentne zaštite, model je kopiran od strane brojnih svetskih proizvođača, pa se smatra da je do sada u svetu proizvedeno oko 300 miliona ovakvih telefona. U poslovnoj zgradi „Iskre” u Kranju 1986. godine bilo je izloženo 12 primera plagijata telefona „eta”. Modeli telefona „eta 80” i „eta 85” deo su zbirke muzeja MOMA (Muzej moderne umetnosti) u Njujorku i Muzeja dizajna u Štutgartu.

Autor je doživeo i preživeo transformaciju telefonskih veza, ali je svoj poslednji intervju dao putem fiksnog telefona. Bio je, kaže pomalo umoran od ne samo pametne već i prepametne euforije mobilnih telefona, čiji se kraj predviđa, kako predviđaju, već za nekih pet godina.

Radmila Milosavljević, arhitekta (www.dopisna-skola-ambijent.rs)

Iz Slovenije u svet

Slovenački i jugoslovenski dizajner i arhitekta Davorin Savnik (1929–2014) rođen je u Kranju u Sloveniji. Studirao je na Fakultetu za građevinarstvo kao i na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Završio je Visoku školu za industrijsko oblikovanje u Češkom Gotvaldovu. Dodatno se usavršavao u Velikoj Britaniji, Italiji i SAD.

U početku karijere aktivno se bavio muzikom. Početkom šezdesetih godina zaposlio se u industriji „Iskra” u Kranju, a početkom sedamdesetih godina radio je kao direktor razvoja dizajna u „Iskra-komercu” u Ljubljani. Posle toga postao je samostalni dizajner. Dizajnirao je audio-vizuelnu i telekomunikacijsku opremu, računarsku opremu, alate i kućne aparate.

Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: prestižna Prešernova nagrada, najviše priznanje japanskog ministarstva za trgovinu, medalja Velesajma u Brnu i nagrada za dobar dizajn Međunarodnog sajma u Hanoveru. Stekao je međunarodnu reputaciju i o njemu su pisale novine u Japanu, SAD, Velikoj Britaniji, Rusiji...


Komentari9
7d7ae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

usaf
Samo jos jedan,u nizu dokaza,koliko je SFRJ bila jaka i napredna drzava,u svim oblastima.
nema to veze sa nama
Slovenci i dalje imaju proizvode sa svetskim dizajnom. Pogledajmo Elan ili Gorenje. Mi nazalost nemamo.
Srba, Velika Britanija
@nema to veze sa nama Gosn Keljmendi, ne pljujte po Srbiji! Pre dosta vremena, gledao sam u emisiji 'Kvadratura Kruga' kako su nasi studenti Shumarskog fakulteta u Bg (molim vas Shumarskog a ne fakulteta za dizajn) dizajnirali nekoliko modela stolica koje su me totalno opcinile, odusevile I zapanjile. Nisam mogao da verujem da je tako nesto fenomenalno moguce (o)smisliti. Srbija je puna genijalnosti I genijalaca. Ali I neprijatelja koji koriste svaku priliku da je pljunu I unize.
Preporučujem 2
Srba, Velika Britanija
Fantastican uspeh, dodeljena mu je 'престижна Прешернова награда', izuzetno cenjena i 'престижна'.
Dj. M.
Bel, je rodjen u Skotskoj i ziveo i radio u Kanadi. Nije Amerikanac.
M.Pavlovic
Ovaj telefonski aparat niti je bio niti je mogao biti zasticen patentom a to su znali i ljudi iz "Iskre" a i autor ovog modela a zasto nisu hteli da ga zastite u svetu to je njihova odluka, tako on nije kopiran zbog slabe patentne zastite (koja inace ne postoji kao ni jaka papentna zastita) vec zato sto ga vlasnik i autor nisu zastitili u inostranstvu.
alpline
Gospodin Pavlović je u pravu. Patentom se štiti tehnička inovacija. Iskrin telefon nije sadržavao nova tehnička rešenja. U slučaju Iskrinog telefona bilo je moguće zaštititi "samo" dizajn ( oblik telefona). O takvim stvarim se tada u Iskri nije razmišljalo jer se nije razumela vrednost dizana ( oblika) proizvoda.
Preporučujem 0
Mrgud
Gospodine Pavlovic, da li biste nam objasnili kako tacno telefon nije mogao biti zasticen i zbog cega?
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja