utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.01.2016. u 10:05
DOSIJE: KRIZA I PLEMENITI METALI

Jagma za zlatom – vesnik novog finansijskog loma

Kada Kina u aprilu uvede cenovnik žutog metala u juanima, Zapad će možda izgubiti ulogu na tržišnu vrednosti zlata
Јован Прокопљевић

Zla­to i sre­bro in­ve­sti­to­ri­ma ši­rom sve­ta da­nas sve vi­še de­lu­ju kao po­sled­nje fi­nan­sij­sko pri­be­ži­šte u ne­iz­ve­snim vre­me­ni­ma. Re­kord­na pro­da­ja ame­rič­kih i ki­ne­skih zlat­nih nov­či­ća, od­lu­ka In­di­je da osnu­je svoj Svet­ski sa­vet za sre­bro i na­ja­va Ki­ne da će od apri­la uve­sti svoj stan­dard za vred­no­va­nje žu­tog me­ta­la u ju­a­ni­ma – slu­te no­ve pro­me­ne te­ku­ćeg me­đu­na­rod­nog po­ret­ka za­sno­va­nog na vi­še­de­ce­nij­skoj fi­nan­sij­skoj do­mi­na­ci­ji Za­pa­da i ame­rič­kog do­la­ra.

Dva ba­sno­slov­no sku­pa nov­či­ća, „zlat­ni ame­rič­ki orao” i „ki­ne­ska zlat­na pan­da”, pu­šte­ni u pro­da­ju istog da­na na dva kra­ja sve­ta (11. ja­nu­a­ra), raz­gra­blje­ni su pred oči­ma ber­zi ome­te­nih pa­ni­kom zbog te­ku­ćeg uru­ša­va­nja ce­ne naf­te i stra­te­ških me­ta­la, be­ža­ni­je in­ve­sti­to­ra sa tr­ži­šta ak­ci­ja od Šan­ga­ja do Vol­stri­ta, ja­ča­nja ame­rič­kog do­la­ra i pa­da vred­no­sti svih osta­lih va­lu­ta sve­ta.
Pr­vog da­na pro­da­je „zlat­nih ame­rič­kih or­lo­va” ovla­šće­ni kup­ci su od Kov­ni­ce nov­ca SAD ot­ku­pi­li 75 od­sto ko­li­či­na ko­je su pa­za­ri­li to­kom ce­log ja­nu­a­ra 2015. „Ame­rič­ki or­lo­vi” u ob­li­ku sre­br­nja­ka, oti­šli su još br­že: 11. ja­nu­a­ra ame­rič­ka kov­ni­ca nov­ca pro­da­la je vi­še ovih nov­či­ća ne­go sva­kog ja­nu­a­ra iz­me­đu 1987–2009. go­di­ne. 
„Po­tra­žnja fi­zič­ki opi­plji­vog zla­ta – vi­dlji­va iz pro­da­je ko­va­ni­ca u ob­li­ku ’ame­rič­kog zlat­nog or­la’ – ra­ste dra­ma­tič­no i do­sti­že naj­vi­ši ni­vo od fi­nan­sij­ske kri­ze 2008. go­di­ne“, upo­zo­ra­va Svet­ski sa­vet za zla­to, udru­že­nje 18 vo­de­ćih ak­te­ra svet­ske in­du­stri­je žu­tim me­ta­lom sa se­di­štem u Lon­do­nu.
Isto­vre­me­no, na dru­gom kra­ju pla­ne­te, Kov­ni­ca nov­ca Ki­ne pu­sti­la je 11. ja­nu­a­ra u pro­da­ju zlat­ne i sre­br­ne pan­de te­žin­ski iz­me­re­ne ne u un­ca­ma, ne­go – pr­vi put u isto­ri­ji – u gra­mi­ma. U je­ku oset­ne fluk­tu­a­ci­je ki­ne­skog ju­a­na, „zlat­ne pan­de” is­ko­va­ne u nov­či­ći­ma te­ži­ne od 30 gra­ma, 15, gra­ma osam i jed­nog gra­ma, pla­nu­le su kao al­va. 
Za­što sve Ame­ri­kan­ci i Ki­ne­zi, dr­ža­vlja­ni dve naj­ja­če eko­no­mi­je sve­ta (a za nji­ma i mno­gi dru­gi ko­ji ima­ju slo­bod­nog nov­ca za ula­ga­nja), ovih da­na be­so­muč­no na­sto­je da na­ba­ve zla­to i sre­bro?
Pot­po­ru te­ku­ćoj jag­mi za „fi­zič­ki opi­plji­vim” zla­tom još pro­šle je­se­ni dao je Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond oce­nom da je „zla­to je­di­na fi­nan­sij­ska ak­ti­va bez pan­da­na”, vred­nu­ju­ći žu­ti me­tal iz­nad sop­stve­ne kor­pe va­lu­ta!
Ne­iz­ve­sno je da li je MMF – odav­no sum­nji­čav u sna­gu pri­vred­nog opo­rav­ka sve­ta – ta­kvim vred­no­va­njem zla­ta že­leo da uči­ni sud­bo­no­sni ot­klon od naj­ja­čih pa­pir­nih va­lu­ta. Ono što je vi­dlji­vo je­ste da svet­ske ber­ze od po­čet­ka 2016. već tre­ću sed­mi­cu be­le­že po­sto­ja­ni pad vred­no­sti sve­ga či­me se ta­mo tr­gu­je, sem zla­ta i sre­bra ko­ji iz da­na u dan be­le­že ću­dlji­vi skok i pad ce­ne (po­čet­kom ove go­di­ne un­ca zla­ta vre­de­la je iz­nad 1.100 do­la­ra, ju­če oko 1.090, dok je 17. de­cem­bra 2015. sta­ja­la 1.049 do­la­ra – naj­ni­že od 2009. go­di­ne). 
„Svet je u 2016. ušao zlo­vo­ljan. Zla­to je po­no­vo je­di­no pri­be­ži­šte u vre­me­nu ra­stu­ćih ge­o­po­li­tič­kih na­pe­to­sti”, oce­nju­je agen­ci­ja Blum­berg.  Isti­na je: in­ve­sti­to­ri da­nas ma­sov­no be­že od sve­ga što pod­se­ća na ri­zič­na ula­ga­nja, za­stra­še­ni ne­iz­ve­snim stvar­nim pri­vred­nim re­zul­ta­ti­ma SAD, Ki­ne i ostat­ka sve­ta, isto­vre­me­nim ne­za­u­sta­vlji­vim obez­vre­đi­va­njem ce­ne naf­te i dru­gih stra­te­ških si­ro­vi­na, kao i ra­stu­ćom ne­iz­ve­sno­šću oko na­pla­te pri­sti­žu­ćih du­go­va, po­seb­no ze­ma­lja u raz­vo­ju – či­je ukup­ne spolj­ne oba­ve­ze da­nas pre­ma­šu­ju 24 bi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra. 
U toj be­ža­ni­ji od fi­nan­sij­skih ri­zi­ka, po­je­di­ni glo­bal­ni in­ve­sti­to­ri – kor­po­ra­tiv­ni, dr­žav­ni i po­je­di­nač­ni – po­ka­zu­ju zna­ke upa­dlji­ve pri­bra­no­sti. 
Ta­ko je, na pri­mer, ovih da­na, vo­de­ća ki­ne­ska ban­ka ICBC za skrom­nu su­mu is­pod če­ti­ri mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra pre­u­ze­la do­ju­če­ra­šnji tre­zor Doj­če ban­ke u se­ve­ro­i­stoč­nom Lon­do­nu, u ko­ji mo­že da sta­ne 1.500 to­na zla­ta. Šta će ki­ne­skoj ban­ci ta­kav tre­zor u bri­tan­skoj pre­sto­ni­ci, sem ako ne­ma na­me­ru da ta­mo skla­di­šti zla­to ko­je na­me­ra­va da ku­pu­je?
Upo­re­do sa po­slov­nim aspi­ra­ci­ja­ma ICBC na Ostr­vu, zva­nič­ni Pe­king odav­no i na­ve­li­ko ku­pu­je zla­to ši­rom sve­ta i upra­vo raz­ra­đu­je odvo­je­ni pra­vil­nik za for­mi­ra­nje ce­ne žu­tog me­ta­la, iz­ra­že­ne u ju­a­ni­ma. 
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Pe­kin­ga, Ki­na ras­po­la­že sa oko 1.700 to­na zlat­nih po­lu­ga. Uz to, Pe­king je, ma­hom pre­ko po­sred­ni­ka, sa­mo iz­me­đu ju­la i sep­tem­bra pro­šle go­di­ne pa­za­rio pre­ko 50 to­na zla­ta u Lon­do­nu, Švaj­car­skoj, Hong­kon­gu, Austra­li­ji, Afri­ci...
U tre­nut­ku ve­li­kih glo­bal­nih ber­zan­skih pre­vi­ra­nja, ko­ji­ma se za sa­da ne vi­di kraj, zlat­ne re­zer­ve isto­vre­me­no ozbilj­no uve­ća­va­ju Ru­si­ja (la­ne je do­da­la oko 187 to­na), Iran (ma­hom pre­ko na­bav­ki u Tur­skoj i Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma), In­di­ja, Ka­zah­stan...
Za­pad­ne ber­ze spe­ku­li­šu da je Ki­na od 1983. go­di­ne do da­nas na taj­nim lo­ka­ci­ja­ma uskla­di­šti­la iz­me­đu 3.000 i 35.000 to­na zla­ta! Da li bi ki­ne­ski ju­an sa ta­kvom (even­tu­al­nom) pod­lo­gom mo­gao da po­sta­ne bu­du­ća glo­bal­na re­zer­vna va­lu­ta? Isto­vre­me­no, ve­li­ka svet­ska mi­ste­ri­ja je ko­li­ko zla­ta i či­jeg sve ima u Fort Nok­su, ame­rič­kom glo­bal­nom su­per­tre­zo­ru od Dru­gog svet­skog ra­ta. 
U me­đu­vre­me­nu, Ki­na je na­ja­vi­la da će u apri­lu ove go­di­ne u Šan­ga­ju ot­po­če­ti sa utvr­đi­va­njem ce­ne zla­ta u ju­a­ni­ma i upo­zo­ri­la stra­ne ban­ke da će uko­li­ko ne pri­stu­pe bu­du­ćem „fo­ru­mu za zla­to” iz­gu­bi­ti do­zvo­lu za iz­voz žu­tog me­ta­la. Ki­na je naj­ve­ći pro­iz­vo­đač zla­ta na sve­tu i nje­gov naj­ve­ći ku­pac. Ako Pe­king od­lu­či da na svom te­re­nu ot­poč­ne pro­met zla­tom is­klju­či­vo u ju­a­ni­ma, i mo­žda sa­op­šti da ima da­le­ko vi­še po­lu­ga ne­go što se zna, šta bi bi­lo sa do­lar­skim ob­ra­ču­nom tr­go­vi­ne „fi­nan­sij­skog sred­stva bez pan­da­na”?
Ber­zan­ski spe­ku­lan­ti pro­ri­ču da bi ce­na un­ce zla­ta ove go­di­ne mo­gla da sko­či na 1.400, a mo­žda i na ce­lih 2.000 ame­rič­kih do­la­ra za me­ru od 31,1 gram.
Ta­nja Vu­jić 

------------------------------------------------------------

Srebru se sprema zlatna decenija

Ple­me­ni­ti me­tal ima sjaj­ne šan­se da po­bolj­ša re­pu­ta­ci­ju za­hva­lju­ju­ći for­mi­ra­nju Svet­skog sa­ve­ta za sre­bro i ra­stu in­te­re­so­va­nja za ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je

Prodavnica zlatnog nakita u Indiji (Foto Rojters)

Sre­bro je, za­se­nje­no traj­no pri­vlač­nim sja­jem zla­ta, što se ve­ći­ne sve­ta ti­če, u pro­te­klom ve­ku no­si­lo epi­tet si­ro­ma­šnog ple­me­ni­tog ma­te­ri­ja­la. Ali u ovom sto­le­ću, za­hva­lju­ju­ći In­di­ji i ra­stu in­te­re­so­va­nja za ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je, ima do­bre šan­se da po­ve­ća svo­ju po­pu­lar­nost na­u­štrb zla­ta. 
Po­zna­to je da u In­di­ji ne­ma raz­li­ke u po­lo­vi­ma ka­da je reč o lju­ba­vi pre­ma na­ki­tu i estet­skom na­gla­ša­va­nju žu­tih ko­ma­da, to­li­ko da će se ova ma­ni­ja, ko­ja je po­sta­la mal­te­ne deo kul­tu­re, ozbilj­no uvu­ći i u okri­lje bi­zni­sa. In­di­ja sve vi­še uži­va u to­me da kon­tro­li­še to­ko­ve za­stu­plje­no­sti ple­me­ni­tih ma­te­ri­ja­la na tr­ži­štu, a ako je tač­no da se po­sao naj­bo­lje ra­di iz lju­ba­vi, sre­bro mo­že oče­ki­va­ti „zla­tan pre­po­rod”. 
Upra­vo je u ovom de­lu sve­ta po­kre­nut Svet­ski sa­vet za sre­bro s na­me­rom da za­cr­ta stan­dar­de kva­li­te­ta, po­bolj­ša i za­šti­ti in­te­re­se po­tro­ša­ča, in­du­strij­skih ko­ri­sni­ka i pro­iz­vo­đa­ča sre­bra. 
Aso­ci­ja­ci­ja, neo­p­hod­na ovoj obla­sti u ko­joj su igra­či ra­su­ti, pla­ni­ra da po­zo­ve glo­bal­ne tr­gov­ce, ru­da­re, ob­ra­đi­va­če, pre­ra­đi­va­če i pro­iz­vo­đa­če da bu­du deo sa­ve­ta. Pri­mar­na ulo­ga no­vog sa­ve­za je­ste da po­sta­vi je­din­stve­ne stan­dar­de u sve­tu, pre­ko po­treb­ne jer se, u od­no­su na uobi­ča­je­ne vred­no­sti, sre­bro pro­ce­nju­je na sve­ga 40 do naj­vi­še 50 od­sto od za­stu­plje­nih ce­na.  
Sa­vet pla­ni­ra da s je­din­stve­nim stan­dar­di­ma na­ki­ta i pred­me­ta od ovog ma­te­ri­ja­la iza­đe upra­vo u In­di­ji, ko­ja uvo­zi vi­še od 7.000 to­na go­di­šnje. Pro­ce­ne go­vo­re da će uvoz po­ve­ća­ti bar na 1.000 to­na go­di­šnje. 
U pri­log ovoj na­me­ri idu i ca­ri­ne uvo­za, ko­je va­že isto kao i za zla­to, što zna­či da bi se la­ko mo­glo de­si­ti da ubu­du­će sre­bro pri­gra­bi ve­ći deo ko­la­ča. Pri to­me za­jed­ni­ca zla­ta na Za­pa­du ne po­pu­la­ri­še Svet­ski sa­vez za zla­to u vre­me ka­da Svet­ski sa­vez za sre­bro pla­ni­ra da po­ve­ća po­tra­žnju sre­bra. Ja­sno je da ove okol­no­sti ipak ne­će bi­ti do­volj­ne da, po re­pu­ta­ci­ji si­ro­ma­šni me­tal, sme­ni vla­da­ra sa tro­na, što i ni­je glav­na za­mi­sao. 
Pr­va ve­li­ka re­vo­lu­ci­ja sre­bra de­si­la se 1492, a da­nas se eks­plo­a­ti­še vi­še od 877 mi­li­o­na un­ca sre­bra go­di­šnje, ko­je se sve vi­še ko­ri­sti u no­vim in­du­strij­skim pro­ce­si­ma.   
Glav­ni ka­ta­li­za­tor ovih kre­ta­nja, a sa­mim tim i po­tra­žnje u na­red­noj de­ce­ni­ji, bi­će pro­iz­vod­nja so­lar­ne ener­gi­je. Oči su upr­te u Ki­nu, ko­ja će ve­ro­vat­no spro­ve­sti 17 gi­ga­va­ti so­lar­nih ka­pa­ci­te­ta do kra­ja go­di­ne.  
Va­lja na­po­me­nu­ti da je ogro­man po­ten­ci­jal po­tra­žnje za sre­brom ipak du­go­ro­čan, a da je u pro­te­kle tri go­di­ne za­be­le­žen pad ce­ne me­ta­la sa 61 do­la­ra u pro­se­ku po un­ci na čak ne­što ma­nje od 17 do­la­ra. 
I u ovom slu­ča­ju je glav­ni raz­log pro­me­ne po me­tal, ali ne­ga­tiv­ne, bi­la Ki­na – vo­de­ći svet­ski in­du­strij­ski ko­ri­snik de­val­vi­rao je sre­bro kao i dru­ge ro­be ko­je su stra­da­le jer su za­vi­si­le od nji­ho­vog na­či­na pro­iz­vod­nje. 
Što se tra­žnje ti­če, ona ve­ro­vat­no ubu­du­će vi­še ne­će bi­ti glav­ni pro­blem, ali bi za­to snab­de­va­nje mo­glo bi­ti. Pro­iz­vod­nja je pro­šle go­di­ne po­ra­sla za sve­ga pet od­sto, i to za­hva­lju­ju­ći po­ja­ča­noj ulo­zi sre­bra i ba­kra u no­vim pro­jek­ti­ma i pro­iz­vod­nom ra­stu u Cen­tral­noj i Ju­žnoj Ame­ri­ci. 
Mek­si­ko je tre­nut­no naj­ve­ći pro­iz­vo­đač sre­bra. Pra­te ga Pe­ru, Ki­na, Austra­li­ja i Či­le. 
Kao što je slu­čaj sa ba­krom, eks­plo­a­ta­ci­ja sre­bra ta­ko­đe će se dra­stič­no po­ve­ća­ti u in­ten­zi­te­tu u ko­jem će svet želj­no tra­ga­ti za  no­vim iz­vo­ri­ma ob­no­vlji­ve ener­gi­je. Po­zi­tiv­ne pro­me­ne ne­će bi­ti to­li­ko dra­stič­ne da će pro­me­ni­ti od­no­se ve­či­tih ri­va­la. Sre­bro će uvek bi­ti dru­go u od­no­su na zla­to. Do­brim de­lom za­hva­lju­ju­ći kul­tu­ri nje­go­ve eks­plo­a­ta­ci­je u In­di­ji. 
Ljiljana Vu­jić

 

Komеntari23
fc0b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан
"во­де­ћа ки­не­ска бан­ка ИЦБЦ за скром­ну су­му ис­под че­ти­ри ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра пре­у­зе­ла до­ју­че­ра­шњи тре­зор Дој­че бан­ке у се­ве­ро­и­сточ­ном Лон­до­ну, у ко­ји мо­же да ста­не 1.500 то­на зла­та." Ово је нека шала? "Скрома сума???" Па та количина злата моће да стане у собу 4х4. Ех, што ја немам толико пара да ми 4 милиона долара буде "скромна сума".с
Stevan
Gospođo (ice) Vujić Odavno nisam pročitao bolji članak na ovu ili sličnu temu udnevnoj štampi . Svaka čast !!
Vito Raski
U vezi ekonomske krize, koju je zahvatila ceo svet, sam jos pre dve godine poslao komentar "Politici" koja ga nije objavila, ali to je misljenje njenih ljudi koji o tome odlucuju, pa nema razloga za ljutnju, jer su, mozda, smatrali komentar za neozbiljan I neutemeljen na cinjenicama. A pisao sam izmedju ostalog da se na americkom kontinentu vec sada propagiraju velike reklame u svim medijima, a posebno na televizijama, za otkup zlatnog I srebrnog nakita, I da su, koliko sam primetio, to uglavnom najbolji svetski trgovci, koji imaju, sto bi neki rekli, slif I poseban osecaj za trgovinu, jevrejski trgovci. Zatim sam napomenuo da je to znak, ako neko nije upucen u ekonomska desavanja, da sazna, da se spremaju velike ekonomske turbulencije u svetu. Zato me ne cudi da je Amerika daleko ispred ostalih po zlatnim rezervama, racunajuci I uloge ostalih zemalja sveta na cuvanje u njihovim depoima, zlatnih rezervi. Naravno pitanje je koliko ce ko biti u mogucnosti da ga podigne. USA bi krahirala.
aleks
Ko zna u cijem trezoru drze to nase zlato tako da ako dodje do nekog rata mozemo da se slikamo. Ni Nemci ne mogu da dobiju svoje iz Amerike, ne mogu cak ni da provere je li stvarno tamo.
Turudija j.
Da li se iko ikada zapitao a odkuda SAD tolko zlato
Tole
Odakle, pokrali od Srbiju i nekih drugih koji imaju zlatnih rudnika, ja dosad nisam nigde sreo da je u Americi otkriveno zlato i da su imali neki zlatni rudnik.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja