Zla­to i sre­bro in­ve­sti­to­ri­ma ši­rom sve­ta da­nas sve vi­še de­lu­ju kao po­sled­nje fi­nan­sij­sko pri­be­ži­šte u ne­iz­ve­snim vre­me­ni­ma. Re­kord­na pro­da­ja ame­rič­kih i ki­ne­skih zlat­nih nov­či­ća, od­lu­ka In­di­je da osnu­je svoj Svet­ski sa­vet za sre­bro i na­ja­va Ki­ne da će od apri­la uve­sti svoj stan­dard za vred­no­va­nje žu­tog me­ta­la u ju­a­ni­ma – slu­te no­ve pro­me­ne te­ku­ćeg me­đu­na­rod­nog po­ret­ka za­sno­va­nog na vi­še­de­ce­nij­skoj fi­nan­sij­skoj do­mi­na­ci­ji Za­pa­da i ame­rič­kog do­la­ra.

Dva ba­sno­slov­no sku­pa nov­či­ća, „zlat­ni ame­rič­ki orao” i „ki­ne­ska zlat­na pan­da”, pu­šte­ni u pro­da­ju istog da­na na dva kra­ja sve­ta (11. ja­nu­a­ra), raz­gra­blje­ni su pred oči­ma ber­zi ome­te­nih pa­ni­kom zbog te­ku­ćeg uru­ša­va­nja ce­ne naf­te i stra­te­ških me­ta­la, be­ža­ni­je in­ve­sti­to­ra sa tr­ži­šta ak­ci­ja od Šan­ga­ja do Vol­stri­ta, ja­ča­nja ame­rič­kog do­la­ra i pa­da vred­no­sti svih osta­lih va­lu­ta sve­ta.
Pr­vog da­na pro­da­je „zlat­nih ame­rič­kih or­lo­va” ovla­šće­ni kup­ci su od Kov­ni­ce nov­ca SAD ot­ku­pi­li 75 od­sto ko­li­či­na ko­je su pa­za­ri­li to­kom ce­log ja­nu­a­ra 2015. „Ame­rič­ki or­lo­vi” u ob­li­ku sre­br­nja­ka, oti­šli su još br­že: 11. ja­nu­a­ra ame­rič­ka kov­ni­ca nov­ca pro­da­la je vi­še ovih nov­či­ća ne­go sva­kog ja­nu­a­ra iz­me­đu 1987–2009. go­di­ne. 
„Po­tra­žnja fi­zič­ki opi­plji­vog zla­ta – vi­dlji­va iz pro­da­je ko­va­ni­ca u ob­li­ku ’ame­rič­kog zlat­nog or­la’ – ra­ste dra­ma­tič­no i do­sti­že naj­vi­ši ni­vo od fi­nan­sij­ske kri­ze 2008. go­di­ne“, upo­zo­ra­va Svet­ski sa­vet za zla­to, udru­že­nje 18 vo­de­ćih ak­te­ra svet­ske in­du­stri­je žu­tim me­ta­lom sa se­di­štem u Lon­do­nu.
Isto­vre­me­no, na dru­gom kra­ju pla­ne­te, Kov­ni­ca nov­ca Ki­ne pu­sti­la je 11. ja­nu­a­ra u pro­da­ju zlat­ne i sre­br­ne pan­de te­žin­ski iz­me­re­ne ne u un­ca­ma, ne­go – pr­vi put u isto­ri­ji – u gra­mi­ma. U je­ku oset­ne fluk­tu­a­ci­je ki­ne­skog ju­a­na, „zlat­ne pan­de” is­ko­va­ne u nov­či­ći­ma te­ži­ne od 30 gra­ma, 15, gra­ma osam i jed­nog gra­ma, pla­nu­le su kao al­va. 
Za­što sve Ame­ri­kan­ci i Ki­ne­zi, dr­ža­vlja­ni dve naj­ja­če eko­no­mi­je sve­ta (a za nji­ma i mno­gi dru­gi ko­ji ima­ju slo­bod­nog nov­ca za ula­ga­nja), ovih da­na be­so­muč­no na­sto­je da na­ba­ve zla­to i sre­bro?
Pot­po­ru te­ku­ćoj jag­mi za „fi­zič­ki opi­plji­vim” zla­tom još pro­šle je­se­ni dao je Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond oce­nom da je „zla­to je­di­na fi­nan­sij­ska ak­ti­va bez pan­da­na”, vred­nu­ju­ći žu­ti me­tal iz­nad sop­stve­ne kor­pe va­lu­ta!
Ne­iz­ve­sno je da li je MMF – odav­no sum­nji­čav u sna­gu pri­vred­nog opo­rav­ka sve­ta – ta­kvim vred­no­va­njem zla­ta že­leo da uči­ni sud­bo­no­sni ot­klon od naj­ja­čih pa­pir­nih va­lu­ta. Ono što je vi­dlji­vo je­ste da svet­ske ber­ze od po­čet­ka 2016. već tre­ću sed­mi­cu be­le­že po­sto­ja­ni pad vred­no­sti sve­ga či­me se ta­mo tr­gu­je, sem zla­ta i sre­bra ko­ji iz da­na u dan be­le­že ću­dlji­vi skok i pad ce­ne (po­čet­kom ove go­di­ne un­ca zla­ta vre­de­la je iz­nad 1.100 do­la­ra, ju­če oko 1.090, dok je 17. de­cem­bra 2015. sta­ja­la 1.049 do­la­ra – naj­ni­že od 2009. go­di­ne). 
„Svet je u 2016. ušao zlo­vo­ljan. Zla­to je po­no­vo je­di­no pri­be­ži­šte u vre­me­nu ra­stu­ćih ge­o­po­li­tič­kih na­pe­to­sti”, oce­nju­je agen­ci­ja Blum­berg.  Isti­na je: in­ve­sti­to­ri da­nas ma­sov­no be­že od sve­ga što pod­se­ća na ri­zič­na ula­ga­nja, za­stra­še­ni ne­iz­ve­snim stvar­nim pri­vred­nim re­zul­ta­ti­ma SAD, Ki­ne i ostat­ka sve­ta, isto­vre­me­nim ne­za­u­sta­vlji­vim obez­vre­đi­va­njem ce­ne naf­te i dru­gih stra­te­ških si­ro­vi­na, kao i ra­stu­ćom ne­iz­ve­sno­šću oko na­pla­te pri­sti­žu­ćih du­go­va, po­seb­no ze­ma­lja u raz­vo­ju – či­je ukup­ne spolj­ne oba­ve­ze da­nas pre­ma­šu­ju 24 bi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra. 
U toj be­ža­ni­ji od fi­nan­sij­skih ri­zi­ka, po­je­di­ni glo­bal­ni in­ve­sti­to­ri – kor­po­ra­tiv­ni, dr­žav­ni i po­je­di­nač­ni – po­ka­zu­ju zna­ke upa­dlji­ve pri­bra­no­sti. 
Ta­ko je, na pri­mer, ovih da­na, vo­de­ća ki­ne­ska ban­ka ICBC za skrom­nu su­mu is­pod če­ti­ri mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra pre­u­ze­la do­ju­če­ra­šnji tre­zor Doj­če ban­ke u se­ve­ro­i­stoč­nom Lon­do­nu, u ko­ji mo­že da sta­ne 1.500 to­na zla­ta. Šta će ki­ne­skoj ban­ci ta­kav tre­zor u bri­tan­skoj pre­sto­ni­ci, sem ako ne­ma na­me­ru da ta­mo skla­di­šti zla­to ko­je na­me­ra­va da ku­pu­je?
Upo­re­do sa po­slov­nim aspi­ra­ci­ja­ma ICBC na Ostr­vu, zva­nič­ni Pe­king odav­no i na­ve­li­ko ku­pu­je zla­to ši­rom sve­ta i upra­vo raz­ra­đu­je odvo­je­ni pra­vil­nik za for­mi­ra­nje ce­ne žu­tog me­ta­la, iz­ra­že­ne u ju­a­ni­ma. 
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Pe­kin­ga, Ki­na ras­po­la­že sa oko 1.700 to­na zlat­nih po­lu­ga. Uz to, Pe­king je, ma­hom pre­ko po­sred­ni­ka, sa­mo iz­me­đu ju­la i sep­tem­bra pro­šle go­di­ne pa­za­rio pre­ko 50 to­na zla­ta u Lon­do­nu, Švaj­car­skoj, Hong­kon­gu, Austra­li­ji, Afri­ci...
U tre­nut­ku ve­li­kih glo­bal­nih ber­zan­skih pre­vi­ra­nja, ko­ji­ma se za sa­da ne vi­di kraj, zlat­ne re­zer­ve isto­vre­me­no ozbilj­no uve­ća­va­ju Ru­si­ja (la­ne je do­da­la oko 187 to­na), Iran (ma­hom pre­ko na­bav­ki u Tur­skoj i Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma), In­di­ja, Ka­zah­stan...
Za­pad­ne ber­ze spe­ku­li­šu da je Ki­na od 1983. go­di­ne do da­nas na taj­nim lo­ka­ci­ja­ma uskla­di­šti­la iz­me­đu 3.000 i 35.000 to­na zla­ta! Da li bi ki­ne­ski ju­an sa ta­kvom (even­tu­al­nom) pod­lo­gom mo­gao da po­sta­ne bu­du­ća glo­bal­na re­zer­vna va­lu­ta? Isto­vre­me­no, ve­li­ka svet­ska mi­ste­ri­ja je ko­li­ko zla­ta i či­jeg sve ima u Fort Nok­su, ame­rič­kom glo­bal­nom su­per­tre­zo­ru od Dru­gog svet­skog ra­ta. 
U me­đu­vre­me­nu, Ki­na je na­ja­vi­la da će u apri­lu ove go­di­ne u Šan­ga­ju ot­po­če­ti sa utvr­đi­va­njem ce­ne zla­ta u ju­a­ni­ma i upo­zo­ri­la stra­ne ban­ke da će uko­li­ko ne pri­stu­pe bu­du­ćem „fo­ru­mu za zla­to” iz­gu­bi­ti do­zvo­lu za iz­voz žu­tog me­ta­la. Ki­na je naj­ve­ći pro­iz­vo­đač zla­ta na sve­tu i nje­gov naj­ve­ći ku­pac. Ako Pe­king od­lu­či da na svom te­re­nu ot­poč­ne pro­met zla­tom is­klju­či­vo u ju­a­ni­ma, i mo­žda sa­op­šti da ima da­le­ko vi­še po­lu­ga ne­go što se zna, šta bi bi­lo sa do­lar­skim ob­ra­ču­nom tr­go­vi­ne „fi­nan­sij­skog sred­stva bez pan­da­na”?
Ber­zan­ski spe­ku­lan­ti pro­ri­ču da bi ce­na un­ce zla­ta ove go­di­ne mo­gla da sko­či na 1.400, a mo­žda i na ce­lih 2.000 ame­rič­kih do­la­ra za me­ru od 31,1 gram.
Ta­nja Vu­jić 

------------------------------------------------------------

Srebru se sprema zlatna decenija

Ple­me­ni­ti me­tal ima sjaj­ne šan­se da po­bolj­ša re­pu­ta­ci­ju za­hva­lju­ju­ći for­mi­ra­nju Svet­skog sa­ve­ta za sre­bro i ra­stu in­te­re­so­va­nja za ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je

Prodavnica zlatnog nakita u Indiji (Foto Rojters)

Sre­bro je, za­se­nje­no traj­no pri­vlač­nim sja­jem zla­ta, što se ve­ći­ne sve­ta ti­če, u pro­te­klom ve­ku no­si­lo epi­tet si­ro­ma­šnog ple­me­ni­tog ma­te­ri­ja­la. Ali u ovom sto­le­ću, za­hva­lju­ju­ći In­di­ji i ra­stu in­te­re­so­va­nja za ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je, ima do­bre šan­se da po­ve­ća svo­ju po­pu­lar­nost na­u­štrb zla­ta. 
Po­zna­to je da u In­di­ji ne­ma raz­li­ke u po­lo­vi­ma ka­da je reč o lju­ba­vi pre­ma na­ki­tu i estet­skom na­gla­ša­va­nju žu­tih ko­ma­da, to­li­ko da će se ova ma­ni­ja, ko­ja je po­sta­la mal­te­ne deo kul­tu­re, ozbilj­no uvu­ći i u okri­lje bi­zni­sa. In­di­ja sve vi­še uži­va u to­me da kon­tro­li­še to­ko­ve za­stu­plje­no­sti ple­me­ni­tih ma­te­ri­ja­la na tr­ži­štu, a ako je tač­no da se po­sao naj­bo­lje ra­di iz lju­ba­vi, sre­bro mo­že oče­ki­va­ti „zla­tan pre­po­rod”. 
Upra­vo je u ovom de­lu sve­ta po­kre­nut Svet­ski sa­vet za sre­bro s na­me­rom da za­cr­ta stan­dar­de kva­li­te­ta, po­bolj­ša i za­šti­ti in­te­re­se po­tro­ša­ča, in­du­strij­skih ko­ri­sni­ka i pro­iz­vo­đa­ča sre­bra. 
Aso­ci­ja­ci­ja, neo­p­hod­na ovoj obla­sti u ko­joj su igra­či ra­su­ti, pla­ni­ra da po­zo­ve glo­bal­ne tr­gov­ce, ru­da­re, ob­ra­đi­va­če, pre­ra­đi­va­če i pro­iz­vo­đa­če da bu­du deo sa­ve­ta. Pri­mar­na ulo­ga no­vog sa­ve­za je­ste da po­sta­vi je­din­stve­ne stan­dar­de u sve­tu, pre­ko po­treb­ne jer se, u od­no­su na uobi­ča­je­ne vred­no­sti, sre­bro pro­ce­nju­je na sve­ga 40 do naj­vi­še 50 od­sto od za­stu­plje­nih ce­na.  
Sa­vet pla­ni­ra da s je­din­stve­nim stan­dar­di­ma na­ki­ta i pred­me­ta od ovog ma­te­ri­ja­la iza­đe upra­vo u In­di­ji, ko­ja uvo­zi vi­še od 7.000 to­na go­di­šnje. Pro­ce­ne go­vo­re da će uvoz po­ve­ća­ti bar na 1.000 to­na go­di­šnje. 
U pri­log ovoj na­me­ri idu i ca­ri­ne uvo­za, ko­je va­že isto kao i za zla­to, što zna­či da bi se la­ko mo­glo de­si­ti da ubu­du­će sre­bro pri­gra­bi ve­ći deo ko­la­ča. Pri to­me za­jed­ni­ca zla­ta na Za­pa­du ne po­pu­la­ri­še Svet­ski sa­vez za zla­to u vre­me ka­da Svet­ski sa­vez za sre­bro pla­ni­ra da po­ve­ća po­tra­žnju sre­bra. Ja­sno je da ove okol­no­sti ipak ne­će bi­ti do­volj­ne da, po re­pu­ta­ci­ji si­ro­ma­šni me­tal, sme­ni vla­da­ra sa tro­na, što i ni­je glav­na za­mi­sao. 
Pr­va ve­li­ka re­vo­lu­ci­ja sre­bra de­si­la se 1492, a da­nas se eks­plo­a­ti­še vi­še od 877 mi­li­o­na un­ca sre­bra go­di­šnje, ko­je se sve vi­še ko­ri­sti u no­vim in­du­strij­skim pro­ce­si­ma.   
Glav­ni ka­ta­li­za­tor ovih kre­ta­nja, a sa­mim tim i po­tra­žnje u na­red­noj de­ce­ni­ji, bi­će pro­iz­vod­nja so­lar­ne ener­gi­je. Oči su upr­te u Ki­nu, ko­ja će ve­ro­vat­no spro­ve­sti 17 gi­ga­va­ti so­lar­nih ka­pa­ci­te­ta do kra­ja go­di­ne.  
Va­lja na­po­me­nu­ti da je ogro­man po­ten­ci­jal po­tra­žnje za sre­brom ipak du­go­ro­čan, a da je u pro­te­kle tri go­di­ne za­be­le­žen pad ce­ne me­ta­la sa 61 do­la­ra u pro­se­ku po un­ci na čak ne­što ma­nje od 17 do­la­ra. 
I u ovom slu­ča­ju je glav­ni raz­log pro­me­ne po me­tal, ali ne­ga­tiv­ne, bi­la Ki­na – vo­de­ći svet­ski in­du­strij­ski ko­ri­snik de­val­vi­rao je sre­bro kao i dru­ge ro­be ko­je su stra­da­le jer su za­vi­si­le od nji­ho­vog na­či­na pro­iz­vod­nje. 
Što se tra­žnje ti­če, ona ve­ro­vat­no ubu­du­će vi­še ne­će bi­ti glav­ni pro­blem, ali bi za­to snab­de­va­nje mo­glo bi­ti. Pro­iz­vod­nja je pro­šle go­di­ne po­ra­sla za sve­ga pet od­sto, i to za­hva­lju­ju­ći po­ja­ča­noj ulo­zi sre­bra i ba­kra u no­vim pro­jek­ti­ma i pro­iz­vod­nom ra­stu u Cen­tral­noj i Ju­žnoj Ame­ri­ci. 
Mek­si­ko je tre­nut­no naj­ve­ći pro­iz­vo­đač sre­bra. Pra­te ga Pe­ru, Ki­na, Austra­li­ja i Či­le. 
Kao što je slu­čaj sa ba­krom, eks­plo­a­ta­ci­ja sre­bra ta­ko­đe će se dra­stič­no po­ve­ća­ti u in­ten­zi­te­tu u ko­jem će svet želj­no tra­ga­ti za  no­vim iz­vo­ri­ma ob­no­vlji­ve ener­gi­je. Po­zi­tiv­ne pro­me­ne ne­će bi­ti to­li­ko dra­stič­ne da će pro­me­ni­ti od­no­se ve­či­tih ri­va­la. Sre­bro će uvek bi­ti dru­go u od­no­su na zla­to. Do­brim de­lom za­hva­lju­ju­ći kul­tu­ri nje­go­ve eks­plo­a­ta­ci­je u In­di­ji. 
Ljiljana Vu­jić