Srpski parlament posle eventualnih izbora ne bi bio jednoglasno na evropskom putu, čuo bi se i i glas onih koji su protiv, slabašan, ali bi se, ipak, čuo. I to bi, čini se, bila jedina promena, s obzirom na to da opozicione stranke koje imaju šansu da uđu u Skupštinu Srbije praktično nude istu politiku, kao i sadašnja vladajuća koalicija.

One, pak, tvrde da se ipak razlikuju od vlasti. A koliko se razlikuju i u čemu, opozicija neće moći lako da objasni građanima s obzirom na to da će, kako kažu, imati vrlo malo sredstava za predizbornu kampanju.

Na parlamentarnim izborima pre dve godine, najveći gubitnici su bile stranke koje su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. DSS i SRS prvi put su od svog osnivanja izgubili parlamentarni status, iako je gotovo 40 odsto građana protiv evrointegracija, ali, očito, ove stranke nisu uspele da privuku glasove tih birača. Sada su, tvrde analitičari, a pokazuju i istraživanja javnog mnjenja, njihove šanse nešto bolje. SRS se kreće oko cenzusa, kao i DSS u savezu s Dverima, pa postoji realna verovatnoća da se vrate u poslaničke klupe.

Opozicione stranke proevropske orijentacije, parlamentarni DS i SDS i vanparlamentarna LDP, imaju, kažu analitičari, problem što je njihovu politiku preuzela Srpska napredna stranka, a one nemaju tu bogzna šta novo da ponude.

Predsednik „Transparentnosti Srbija” Vladimir Goati kaže da je opozicija, u kojoj su sve „stari” ljudi, u jednoj paradoksalnoj situaciji, jer je SNS kada je „osnovan 2008. godine preuzeo sve ključne elemente njihove politike, članstvo u EU, ravnopravnost polova, ljudska, manjinska prava, sve”. Goati dodaje i da današnja opozicija, dok je bila na vlasti, nije bila u stanju da reformiše Srbiju. Nije imala spremnosti i sposobnosti da ide u promene.

„To je, i svaka čast za to, obavila sadašnja vlast. Opozicija je sada u situaciji da kritikuje vrednosti koje je sama proklamovala, ali ih nije ostvarila i kao rezultat toga veliki broj ljudi je, prema mojoj proceni, apstinirao na izborima. Sada DS može, na primer, da kritikuje neke patološke pojave poput korupcije, ili raspodelu novca u budžetu, koji daje više novca partijama, a nauštrb ugroženih kategorija građana”, objašnjava Goati.

Istovremeno, kako kaže ovaj analitičar, patriotska opozicija, ako uđe u parlament, biće marginalna, a veruje da će marginalna biti i dosadašnja demokratska opozicija.

DS, SDS i LDP, međutim, tvrde da imaju šta novo da ponude biračima. Bojan Pajtić je mnogo puta rekao da je DS učio na svojim greškama dok je bio na vlasti i da zna šta treba izbeći. Sadašnja vlast, prema njegovoj oceni, zloupotrebljava policiju i tužilaštvo za obračun s neistomišljenicima, te obećava da nečega takvog ne bi bilo u vlasti koju bi ponovo formirale demokrate. Bilo bi, tvrdi, i dijaloga u društvu, čega sada nema. On je govorio i o strahu koji vlada među građanima, čega, takođe, kaže, ne bi bilo.

Čedomir Jovanović smatra da je važno jasno definisati kako izgleda alternativa Aleksandru Vučiću i „to nije personalno pitanje, ne želim da od Srbije pravim države kao što su Makedonija ili Crna Gora, gde ne postoji mogućnost da se bilo šta zajednički uradi”.

Jovanoviću je, kako kaže, drago što je „Vučić makar deklarativno prihvatio našu politiku, koju je vreme potvrdilo”. I zbog toga, kako objašnjava, u prethodnoj kampanji nije „lomio” vrat Vučiću, mada su, kako kaže, mnogi od njega to očekivali, „jer ja to najbolje radim”.

On poručuje i da se vara onaj ko misli da dobije izbore na ratu s liderom SNS-a.

Vučić stalno ponavlja da nikad neće uvesti sankcije Rusiji i da je naša zemlja neutralna, Jovanović ponavlja da Srbija treba da ide u NATO.

„Ali, ne mogu ja da odvedem Srbiju u NATO, mora ozbiljno da se razgovara o tome. Pitate me šta je novo. Nije ništa novo, samo je jedna istina, nema prečica i nema više laganja. Je l’ lagao Vučić? Jeste. Je l’ lagao (Tomislav) Nikolić? Jeste. Nema prečica”, poručuje Jovanović.

Boris Tadić, pak, kaže da je ono što SDS nudi, a novo je, jeste izbegavanje grešaka u domenu finansija i u politici u regionu.

„Ne bi se moglo desiti da premijer govori jedno, a da predsednik Srbije vređa Crnu Goru, kao što se sada događa. Drugo, tri puta su bile veće investicije u vreme moje vlasti, a nije se ni veštački smanjivao deficit nauštrb investicija”, kategoričan je Tadić.

Tadić smatra da treba definisati i bezbednosnu i spoljnu politiku, mada ne precizira kako tačno, ali ističe da se „sigurno ne može tako nervozno reagovati kad Hrvatska govori o naoružavanju”. Prema njegovim rečima, najvažnije je „rešiti problem državnih preduzeća, koja proizvode ogromne gubitke, 500–600 miliona evra, to je mnogo više nego ušteda na smanjenju plata i penzija...”

Hoće li građani shvatiti šta im to novo nude već poznati političari zavisi i od kampanje, a sve tri stranke su imale problema s dugovima od prethodnih izbora. Tadić kaže da novca nema, ali „imamo znanje i za kampanju od vrata do vrata, za duele i jedva čekam da prodiskutujemo konačno o svemu u javnosti, ako već na Javnom servisu nema nema emisija u kojima se diskutuje o pitanjima koja tište građane”.

Jovanović kaže da ne želi svojim problemima da opterećuje ljude i ističe: „Snaći ćemo se. Nikada samo novac nije bio dovoljan u kampanji”.

Aleksandra Jerkov (DS) kaže da neće biti problema i dodaje: „Uvek se za izbore otvara novi račun. Ne verujem da ćemo trošiti novac preko onih sredstava koja dobijemo iz budžeta za kampanju, kao što smo radili prošli put. Nemamo nameru da vodimo spektakularnu kampanju, važniji su nam građani”.