nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45

​Deca u objektivu epohe

Sortirajući porodične fotografije, profesorka Milanka Todić s Fakulteta primenjenih umetnosti došla je na ideju da zaviri u nacionalnu prošlost fotografije i istraži kako su na njima prikazani najmlađi članovi porodice – od prvih fotoateljea do savremenog doba
Autor: Katarina Đorđevićutorak, 19.01.2016. u 09:05
У време социјализма, деца су углавном фотографисана у улози пионира, на масовним скуповима и активностима, попут слетова поводом Дана младости (Фото: Музеј историје Југославије)

Dok je jednom prilikom posmatrala mladu majku koja odmah po ulasku u avion mobilnim telefonom fotografiše svog malog sina, potom pravi selfi a zatim moli stjuardesu da ovekoveči poletanje, dr Milanka Todić, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti i autorka knjige „Moderno dete i detinjstvo – modeli fotografske reprezentacije deteta”, kaže kako je pomislila da li ova mama zna da su pre jednog veka deca u Srbiji fotografisano u proseku – jednom godišnje. Fotografisanje naslednika nekada je bilo stvar prestiža, a privilegiju da na taj način ovekoveče prizore svog života imale su retke porodice.

Sortirajući sopstvene porodične fotografije, profesorka Todić došla je na ideju da zaviri u nacionalnu prošlost fotografije i istraži kako su na njima prikazani najmlađi članovi porodice.

Tako je nastala knjiga, u kojoj je sadržano 196 fotografija mališana. Ovo blago sačuvano je zahvaljujući privatnim kolekcionarima, ali i kustosima Muzeja primenjeih umetnosti, Etnografskog muzeja, Muzeja istorije Jugoslavije, Muzeja grada Beograda i Biblioteke Matice srpske.

Princeza Jelisaveta Karađorđević na fotografiji nastaloj u prestižnom beogradskom fotoateljeu „Ronai”, koji je negovao glamuroznu holivudsku estetiku (Foto: iz privatne kolekcije Miloša Jurišića)

Prvi srpski fotograf bio je Anastas Jovanović. Izvesno vreme živeo je u Beču a potom se preselio u Beograd, gde je radio i kao fotograf na dvoru kneza Mihajla. On nam je 1854. godine podario prvu fotografiju deteta – svog sina Konstantina. Konstantin je postao čuveni arhitekta koji je, između ostalog, projektovao i zgradu Narodne banke u ulici Kralja Petra. Već od 1860. godine u Beograd dolaze putujući fotografi i nastaju foto-ateljei u kojima deca počinju masovno da se fotografišu. Prvu fotoradnju u Beogradu otvorio je 1887. godine Milan Jovanović, rođeni brat našeg poznatog slikara Paje Jovanovića i deda prve filmske rediteljke u Srbiji Soje Jovanović. Na mestu te radnje danas se nalazi bioskop ’Zvezda’”, priča dr Milanka Todić.

U građanskim porodicama, deca su najčešće fotografisana za Uskrs.  Fotografi su obično pravili set od 12 fotografija na čvršćem papiru. Imale su i označeno mesto za poštansku marku, pa su ih roditelji kao razglednicu slali rođacima i prijateljima. Te fotografije nisu bile jeftine, ali ni previše skupe, napominje naša sagovornica i dodaje da su cenom bile dostupne i ondašnjim činovnicima.

U katoličkim porodicama, deca su po pravilu fotografisana za krizmanje (miropomazanje) ili za krštenje, a zanimljivo je da su do Prvog svetskog rata gotovo sve devojčice prikazivane kao anđeli, obučene u bele čipkane haljinice.

Mitska slika o detinjstvu kao rajskom životnom dobu zastupljena je i na porodičnim fotografijama.

„Slike nagih ili samo u košuljicu obučenih beba predstavljaju odraz želje odraslih – fotografa i roditelja, da dete posmatraju kao bespomoćni i bespolni objekat. Brojne su fotografije na kojima roditelji drže dete za ruku, nose ga u krilu, nežno grle ili stoje iznad njega manifestujući njegovu bespomoćnost, ali i stabilnost porodičnog jezgra i hijerarhiju patrijarhalne moći. U građanskim porodicama, na fotografijama uz oca često stoji ili na njegovom kolenu sedi najstariji sin, što ga i vizuelno markira kao očevog zamenika i naslednika. U seoskim sredinama veoma je malo fotografija na kojima su deca centralne figure – ona se pojavljuju na slikama kao deo velike porodične zadruge, odnosno kao sporedni likovi”, ističe Milanka Todić.

U periodu između dva rata, najpoznatiji su bili foto-ateljei „Ronai“ u Beogradu i „Tonka” u Zagrebu.

„Oba su negovala holivudsku estetiku. Posebno se insistiralo na glamuroznom predstavljanju dece, sa skupim igračkama, poput plišanih meda jednake veličine kao i lepo očešljano dete”, kaže dr Milanka Todić.

Milanka Todić: Prvu foto radnju u Beogradu otvorio je 1887. Milan Jovanović, rođeni brat slikara Paje Jovanovića i deda prve filmske rediteljke u Srbiji Soje Jovanović

Trend glamuroznih holivudskih fotografija mališana prohujao je sa vihorom drugog svetskog rata – s dolaskom komunizma, deca su uglavnom fotografisana u ulozi pionira, na masovnim skupovima i aktivnostima, poput sletova povodom Dana mladosti.

Sa ekonomskim napretkom društva, dolazi do velike potražnje za predmetima – simbolima konzumetske kulture sa Zapada, koji postaju nezaobilazni „začin” porodičnih fotografija. Generacije klinaca koje su stasavale u decenijama prosperiteta, slikane su s Barbi lutkama, Lego kockicama i vozićima-igračkama koji su na šinama „tutnjali” po dnevnoj sobi…


Komentari1
bfe85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Деда Милоје
Честитке уваженој професорки Тодић на уложеном труду и доследности очувања наше колективне меморије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja