nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.01.2016. u 14:05 Daliborka Mučibabić
„POLITIKA” SAZNAJE

Gradnja pešačkog mosta od Save do Kalemegdana počinje u junu

Vijugava pasarela sa skulpturom koju su pre osam godina osmislili vajari Mrđan Bajić i Ričard Dikon biće završena krajem godine, tvrdi glavni urbanista Beograda Milutin Folić
(Фото М. Бајић)

Vijugavim mostom uskoro će turisti i Beograđani moći da stignu od Savskog pristaništa do Beogradske tvrđave. Taj objekat, čija gradnja treba da počne u junu, biće prečica od šetališta na Savi do najvrednijeg beogradskog spomenika kulture od izuzetnog značaja – utvrđenja na bregu iznad ušća Save u Dunav. Pešačku pasarelu sa neobičnom skulpturom, koju su pre osam godina osmislili vajar Mrđan Bajić i njegov britanski kolega Ričard Dikon, grad je odabrao prošlog leta kao rešenje koje „neće napasti tvrđavu i zakloniti njene lepote”. Da ono više neće čamiti u fioci, jer izrada glavnog projekta počinje zahvaljujući donaciji Saobraćajnog instituta CIP, za naš list otkrio je Milutin Folić, gradski urbanista.

– CIP će u saradnji sa autorima i arhitektom Branislavom Mitrovićem uraditi tehničku dokumentaciju. Projekat će imati dodatak u odnosu na prvobitnu Bajićevu i Dikonovu zamisao, a to je veza pasarele i parkinga na Beton hali, koji nije postojao kada je nastalo njihovo rešenje. Direkcija za građevinsko zemljište, kao investitor pasarele za koju je potrebno oko milion evra, raspisaće tender za izvođača radova krajem maja. Ona će biti izgrađena do kraja 2016 – tvrdi Folić.

Time će se ostvariti višedecenijska želja da turisti koji rekom dođu u Beograd ne preskaču šine i probijaju se kroz saobraćajem opterećeni Bulevar vojvode Bojovića kako bi otkrili čari Beograda. Oni će direktno sa broda brzo i bezbedno stizati do Knez Mihailove ulice i pešačkih zona u centru koje Folić pompezno najavljuje.

Cena budućeg mosta nije bio jedini argument protiv spiralnog oblaka, projekta japanskog arhitekte Sou Fudžimota, koji je pre pet godina pobedio na međunarodnom konkursu za „Centar na vodi”. On bi takođe povezivao Kalemegdanski park sa Savskim priobaljem i Beton halom. Osim 25,7 miliona evra, koliko je bilo potrebno za izgradnju Fudžimotovog zdanja, za stručnu javnost bilo je sporno to što bi ono zaklonilo pogled na tvrđavu. Slučajno ili ne, i sadašnja gradska vlast je lani potegla istu brigu – da bi taj „invazivni projekat u drugi plan stavio Beogradsku tvrđavu”, što im ipak, kako prigovaraju arhitekte, nije smetalo kada je reč o projektu „Beograd na vodi”.

Ilustracija Studio „Mitarh”

U kuloarima gradske vlasti se, doduše prilično stidljivo, navijalo da se u delo sprovede idejno rešenje Branislava Redžića, koji je sa Fudžimotom podelio prvu nagradu (obojici je pripalo po 25.000 evra), ali i to je otpalo. Izbor je krajem maja prošle godine, na Desetoj beogradskoj nedelji arhitekture, pao na Bajića i Dikona, kojima je u arhitektonskom oblikovanju mosta pomogao i akademik Branislav Mitrović. On kaže da je vetar u jedra ovom projektu dao Milutin Folić, njegov nekadašnji student.

– Dva velika umetnika sada konačno prave skulpturu čija vrednost nije samo umetnička nego i upotrebna. Moja uloga u tom projektu je da kao arhitekta nađem dobru korelaciju između umetničkog i inženjerskog kako bi Beograđani i svi njihovi gosti koje dolaze rekom imali direktnu vezu sa tvrđavom i Knez Mihailovom ulicom – kaže Mitrović.

-------------------------------------------------------------------------------

Pasarela od stotinak metara

Maketa objekta čija će izgradnja koštati oko milion evra (Foto Ž. Vijatović)

Od Beton hale na Savskom pristaništu most bi bio udaljen desetak metara, na strani koja vodi ka Ušću. Njegova stotinak metara duga konstrukcija prelazila bi prugu i Bulevar vojvode Bojovića i iznad Sava kapije naslonila bi se na Beogradsku tvrđavu. U centru skulpture, visoke 15 metara, predviđen je lift. Prostor između Beton hale i restorana „Bela vista” bio bi uređen.

Komеntari13
e60b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikica
Ja sam za jedan PESACKI mostic od Nbg Usca do Kalisa !
Бранислав
Нека врста пасареле сигурно треба да постоји. Нарочито због прелаза преко пруге. Једино ми се не свиђа та конструкција на врху стуба, јер не знам какву симболику има. Визуелно се не уклапа са Београдском тврђавом.
Subotičanin
Bolje išta nego ništa!
Ilija Dukić
Čekajte da se nešto razumemo: izgradnja ove (po meni) smešne nakaze brani se, izmedju ostalih, i agmentom da..turisti koji stignu u pristaniše, neće više preskakati šine..."! Pa zar se te šine ne sklanjaju, shodno izgradnji obližnjeg "Beograda na vodi"?? A što se tiče ove same moderne skalamerije, ako ste, dragi čitaoče, bili u Parizu, imali ste priliku da se uverite kako onaj nakazni modernistički centar "Bobur" odudara od arhitekture starog gradskog tkiva. A takodje, argment olakšanja stranim turistima koji dolaze rečnim brodovima, čime je potkrepljen? Koliko traje ta plovna sezona, koliko turista prosečno napušta brodove i odlazi na obilazak grada. itd..?? I još nešto, opet oko Pariza: pa šta fali onoj (intimno uklopljenoj u ambijent) žičari koja nosi gore, na Sakr Ker??
Mario
jaoj, ilija, pa neprijatno je procitati tako nesto za bobur - pompidu. zaista je vazno razumeti trenutak vremena u kome je nastao i njegovu sustinu.
Jovanka Voždovčanka
Ako sam, dobro, razumela, ovo je pasarela, isključivo, za pešake. Problem nastupa kada su ti pešaci, stari i nisu u kondiciji za takvo pešačenje, a taskva je većina turista (penzionera), koja brodovima za krstarenje pristiže u Beograd, i za koje se, pretpostavljam, i gradi ova pasarela. Mislim da bi takvim turistima, više, odgovarao prevoz autobusom do Kalemegdana. Kako god, računam da će ovu pasarelu, ipak, najviše da koriste Beograđani.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja