petak, 09.12.2016. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:19
INTERVJU: TANjA STUPAR-TRIFUNOVIĆ, književnica iz Banjaluke

Rat je rušio kuće, a posleratno vreme je srušilo duh

U rijalitizovanoj svakodnevici, hiljadu puta reprizirani „Bolji život” dođe kao filozofski traktat o životu
Autor: Mladen Kremenovićpetak, 22.01.2016. u 09:05
(Фото М.Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Duh našeg kolektiviteta voli da se junači i prisvaja nečije lične uspehe, da svojata i daje sam sebi na važnosti, da godinama raspravlja čiji su Tesla, Andrić ili Selimović i da se tako razonodi u svojoj nespremnosti da uradi nešto konkretno i stvori bolji ambijent za življenje svim budućim Teslama, Andrićima i inima koje šutka po birou dok arlauče o srpskoj pameti. U kulturi Republike Srpske često nailazimo na užasan stepen bezidejnosti kod ljudi koji bi trebalo ozbiljno da se bave njome. S druge strane, imamo sjajne pojedince koji tumaraju od nemila do nedraga, neretko i trajno napuštajući ove prostore.

Ovo u razgovoru za „Politiku” kaže književnica iz Banjaluke Tanja Stupar-Trifunović koja je dosad objavila četiri knjige poezije, knjigu priča i roman. Radovi su joj prevođeni na engleski, nemački, poljski, slovenački, makedonski danski i francuski, a bila je i u užem izboru za Ninovu nagradu za roman „Satovi u majčinoj sobi”.

Mitovi su česta tema u vašim radovima.

Neozbiljno shvatanje i nepoznavanje mitova i tradicije su opasni, jer ostavljaju veliki prostor manipulantima različitih vrsta. Onima koji se na sva usta izdaju za patriote, a često se radi o pragmatičnim trgovcima nacionalnim i nekako im se ta 'nacionalna stvar' uvek zgodno preklopi sa ličnom korišću. S druge strane, oni koji su zapali u duboko odricanje od tradicije takođe su u krivu, s tim da jedni to čine gnušajući se ovih prvih i pogrešno poistovjećujući tradiciju sa onima koji je koriste u dnevnopolitičke svrhe, a drugi iz čistog pomodarstva ili potrebe da se okoriste o negiranje tradicije. Tradicija i mit su dragoceni, ali u rukama budala i onih koji bi i sopstvenu majku zloupotrebili nemoguće ih je zaštititi. Najlakše je uplašenim i nerazumnim čovekom manipulisati. Jedina preventiva je znanje, što više znamo manje smo podložni manipulacijama.

Koliko vas koloritna politička scena nadahnjuje ili deprimira?

Nadahnjuje ako tu bolnu gorčinu uspete pretočiti u tekst, češće deprimira i obesmišljava stvarnost ponavljanjem istih obrazaca već više od dvadeset godina. Ne vidim tu kolorit, same stranačke boje u bukvalnom smislu se svode na dve, tri. Svaka promena vlasti je čista mimikrija. No, to nije ono najstrašnije ni najzlokobnije. Najgore je slijevanje politike u svaku profesiju i sve sfere života, potom ona intenzivno istiskuje profesionalnost i postaje profesijom ceđenja profita, a naše poslove i sve nas koji nismo uključeni u taj nakaradni sistem moći preobražava u gomilu obesmišljenih tipova.

Zašto kažete da duhu ovog naroda nema pomoći ako ovako nastavimo?

Nemoguće je danas izbeći 'rijalitizaciju' sveta. Sve liči na jedan veliki i nakaradni šou. Najpoznatiji čovek s ove strane Drine je, a uskoro i s obe, Zmaj od Šipova. Lik koji kao da je iskočio iz najmračnijih zakutaka prošlosti i to ne prošlog, nego pretprošlog veka te se odlično uklopio u savremene televizijske koncepcije, u viziju zabavnog. Ljudi začarano zure... Rat je rušio živote, gradove, kuće a poratno vreme ruši duh, obrazovanje, kulturu, medije, pa nam danas hiljadu puta reprizirani „Bolji život” dođe kao neki filozofski traktat o životu. Nakaznost koju nam danas reflektuju mediji je strašna. To daje isti efekat na duh kao brza hrana na telo. Niko više ne stiže 'skuvati' knjige. Ne čitajući ništa što bi vam moglo dati kritički odmak, zaključci stižu naprečac i većina ih je sasvim pogrešna. Dovoljno je pročitati komentare na Fejsbuku ili nekom portalu, posle kakvog strašnog događaja, pa da se duboko zamislite nad mentalnim zdravljem čoveka, njegovim sposobnostima empatije, rasuđivanja, mišljenja i govora. Plašite se. Postavljate sebi pitanja o čoveku. Novine javljaju kako je Zmaj konačno priznao da je imao seks sa životinjama. A mi pričamo o duhu naroda!

Može li se u današnjem svetu rijalitija živeti od književnosti?

Možda, ako gostujete u rijalitiju. Ali nisu krivi rijalitiji, oni nisu uzrok nego posledica, refleksija društva koje gura književnost, to jest humanističke nauke u paketu, u zapećak. Književnost, kao kakva savremena Pepeljuga, mete prašinu i otpatke. To za nju i same književnike ne mora biti nužno loše. Mogu i dalje uživati u stvaralaštvu. Međutim, stvarnost osiromašuje. Kako književnost uzmiče iz nje tako svet sve više nastanjuju ludaci ispali iz knjiga. Da danas imamo Kočića možda bi Zmaj od Šipova bio zauzdan u koricama, na kakvom Zmijanjskom proplanku gde mu je i mesto. Da imamo Ćopića možda bi se svi oni 'drugovi' ispali u povampirenom izdanju iz „Jeretičke priče” opet našli tamo. Oni su 'pobegli' iz književnosti kad nam je postala nebitna. Vapićemo za književnicima da ih spakuju nazad. Očito je da se danas ne može živeti od književnosti, ali sve očiglednije je da ne može ni bez nje.

Kako vidite perspektivu mladih pisaca u RS danas i šta je zapravo problem – nedostatak knjiga, pisaca, afirmacije autora...?

Postoje brojni problemi koji uključuju sve što ste pobrojali, čemu treba pridodati i nedostatak ozbiljnog izdavača u RS, kao i nezainteresovanost srpskih izdavača za književnost koja ovde nastaje. Mi smo zaglavljeni između dve stereotipne percepcije iz perspektive srpske književnosti u Srbiji: ili smo dobri samo zato jer smo „odavde” ili smo loši jer smo „odavde”. Tu nema spremnosti da se ovdašnja književna scena ozbiljnije sagleda iz kritičke vizure ukupne srpske književnosti, bez nacionalnog patosa sa jedne ili nipodaštavajućeg prezira s druge strane. Perspektiva ovdašnjih mladih pisaca uveliko zavisi i od njih samih i njihove spremnosti da se oglase i naprave iskorak u odnosu na sadašnju prilično monolitu i monotonu književnu scenu, što pod teretom prošlosti, neizdefinisanom kulturnom politikom i neizvesnom budućnošću svakako nije lako.


Komentari9
8a08e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јорик
Зашто је Тањин текст екавизиран? Зар је ијекавица нешто неисправно, што треба преправљати на екавицу? Као да нам дајете до знања да је екавица супериорнија, да није пожељно говорити ијекавицом. Нису ли то два равноправна дијалекта у српском језику? Иначе, свака част Тањи! Потписујем све што је рекла.
Ивана
Ко каже да је непожељно? Српском књижевном језику једнако припадају и екавица (која је већинска у Србији) и ијекавица (на којој говоре Срби у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори).
Preporučujem 3
alpline
Upravo tako, čovek bez duha je ono što vladari žele. Ali i Tanji Stupar-Trifunović se potkrala greška. Ne čitajte komentare na "Knjizi obraza" ili još bolje nemojte uopšte koristiti ovu aplikaciju.
Слобо Н
"Дух нашег колективитета воли да се јуначи и присваја нечије личне успехе, да својата и даје сам себи на важности, да годинама расправља ..." Свака Част књижевници, све је рекла о нашем менталитету!! Само што то мало ко има жељу да чује већ то тако бива и остаје у главама и оних који нам управљају и оних који су поданици и даље терају своје јер мисле само себи најбоље па куд пукне да пукне ...
Никола
Ја то причам и пишем годианама. Када сам читао имао сам утисак да су преписали од мене, мада опет, не би требало да буде тешко доћи до тог закључка па је јасно да нису. Могу само да потврдим горе наведено: мало ко је имао жељу да то чује, а од неких који су ипак чули умало нисам добио по носу.
Preporučujem 5
Sasa T.
Divna nepreciozna slika naseg drustva i naseg duha nekog ko je svoj zivot posvetio kulturi i ljudskoj dusi. Imali ista plemenitije i humanije od umetnosti i kulture a upravo smo kulturu i umetnost zrtvovali zarad pomodnosti i imitiranja imitacije zivota. Narod i covek bez duse je samo prazna ljustura i narod bez kulture i svog duha nema buducnosti, sumorna je slika nase buducnosti, nimalo optimisticna osim na ruzicastoj televiziji.
prof.Milan K.Pesich
Srbi su ocigledno ugrozeni do realne mogucnosti nestanka. I kao naroda, etniciteta i drzave (drzava). Ali, nece to biti posledica ugrozenosti od neke spoljne sile kao sto su to kroz vekove bili Otsmanlije, Austro Ugari, Nacisticka Nemacka i sile osovine. Srbi ce sebe dotuci sami sobom, tacno onako kako je to 1928 godine upozoravao Pudolf Arcibald Rajs, u apelu "Srbi, cuvajte se sebe".
Preporučujem 15
Ратко
Ех, да је више јасновидих...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja