Najpopularniji svetski pretraživač interneta „Gugl” pažljivo čuva lidersku poziciju i ne okleva kada za to treba dobro da plati. Prošle godine je „Eplu” dao milijardu dolara da bi i dalje bio podrazumevani pretraživač na proizvodima sa znakom jabuke, preneo je portal „Blumberg”. Podatak koji su dve suparničke kompanije nastojale da sakriju otkriven je tokom jednog suđenja „Guglu” u vezi sa pravima intelektualne svojine.

Po navodnom dogovoru, „Gugl” plaća „Eplu” procenat prihoda koje ostvaruje na uređajima sa sistemom „ajos”, navodno 34 procenta.

Dogovor o kojem ovih dana bruje tehnološki portali otkriven je iz sudskih dokumenata koji su u međuvremenu uklonjeni sa sajta suda. Reč je o zapisnicima u procesu kompanije „Orakl” protiv „Gugla”. Tužitelj tvrdi da je džin interneta koristio njegov softver „java” da razvije operativni sistem za mobilne uređaje „android” ali da mu nije platio.

O dogovoru između „Gugla” i „Epla”, vrednom milijardu dolara godišnje, pričalo se i ranije, ali ovo je prvi put da se pominje u sudskim dokumentima.

Tehnološki analitičari kažu da je veoma unosno za pretraživač interneta da bude fabrički postavljen u nekom uređaju.

Kris Grin iz konsultantske kuće „Luis” rekao je za Bi-Bi-Si da je prilično uobičajeno da se prodavcima hardvera plaća da softver i servisi budu na nekom uređaju, kao i da ponekad može da se dogovori davanje procenta od prihoda.

U pomenutom suđenju, advokat „Orakla” je citirao svedoka iz „Gugla” koji je rekao da je „Epl” uzimao 34 odsto prihoda koje „Gugl” ostvaruje preko uređaja sa „ajosom”. Ako je to tačno (nijedna kompanija nije htela da komentariše navode), ispada da „Epl” ima veliku finansijsku korist od „Guglovog” poslovnog modela zasnovanog na reklamama, dok njegov direktor Tim Kuk često kritikuje taj model zbog zadiranja u privatnost korisnika.

Kada je ovaj podatak izašao u javnost, obe kompanije su pokušale da ga prikriju, preneo je „Blumberg”. „Guglov” advokat je najpre tražio da se ovaj detalj izbriše iz sudskog zapisnika, ali pošto je sudija odbio, podneo je poseban zahtev da se transkript rediguje. „Epl” se kasnije priključio zahtevu u kom se navodi da su „specifični finansijski uslovi dogovora” dve kompanije veoma osetljivi i da se tretiraju kao „krajnje poverljivi” podaci. Moguće je da je zahtev urodio plodom, jer je transkript povučen sa stranice suda vrlo brzo.

Analitičari kuće „Morgan Stenli” pominjali su u svojim izveštajima za 2012. i 2013. da je „Gugl” isplatio „Eplu” milijardu dolara. Ako je tačno da je „Gugl” toliko davao svake godine, nekima je čudno da se iznos nije povećavao s obzirom na činjenicu da je prodaja „ajfona” rasla u pomenutom periodu.

U istom sudskom procesu otkriveno je još detalja koje „Gugl” smatra poslovnom tajnom. Advokati „Orakla” su naveli da je kalifornijski džin od operativnog sistema „android” imao do sada 31 milijardu dolara prihoda i 22 miliona dolara profita, ne navodeći kako se do tog podatka došlo.

Tužba je podneta 2010. i prvo je pobedio „Gugl”, ali je u žalbenom procesu odluka poništena u korist „Orakla”. Vrhovni sud SAD je prošle godine odbacio najnoviju žalbu „Gugla”. Sada se proces vodi oko toga koliku će odštetu dobiti „Orakl”.