nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 22.01.2016. u 18:32 Mirjana Čekerevac

Šta je umetnička, a šta rutinska fotografija

Skupštinski odbor je konstatovao da je bitno postojanje autorskog dela iz kojeg proizilazi autorsko pravo, kako se ne bi autorskim delom smatralo apsolutno sve - čime se autorskopravna zaštita dovodi do apsurda
(Фото Бета-АП)

„Rutinski izrađena fotografija” nije autorsko delo, ocenio je Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, posle autentičnog tumačenja Zakona o autorskim i srodnim pravima i preporučio Skupštini Srbije da usvoji ovaj stav. Rasprava o ovakvoj oceni odbora obavljena je u ponedeljak, bez neke veće polemike, ali je zato izazvala buru u novinarskim i udruženjima fotoreportera, koji traže da parlament ne usvoji ovakav stav, a poslanici će se izjasniti iduće nedelje.

Zahtev za autentično tumačenje člana 2 stav 2 Zakona o autorskom i srodnim pravima podnela je Dušica Stojković (SNS). Odbor je u obrazloženju svog stava naveo da bi ovako kako je ovo pitanje regulisano zakonom, „svaka rutinska fotografija, koja se pojavljuje u elektronskom obliku (selfi, fotografija kobasica, praznih rafova u prodavnicama, rupe na putu, pilećih krilaca, krana, automobila i slično) bila autorsko delo, a ne mora se dokazivati nijedan od elemenata dela iz zakonske definicije (originalna duhovna tvorevina).”  Odbor je zaključio:„Samim tim, dovoljno bi bilo da bilo kakva fotografija postoji, pa da uživa pravnu zaštitu po zakonu, bez razlike između obične fotografije i one koja je autorsko delo.”

Marjanović (DS): Ne glasajte za ovakvo tumačenje
Vesana Marjanović (DS), predsednica Odbora za kulturu i informisanje pozvala je juče poslanike iz redova naprednjaka, pre svega, da ne glasaju za ovakvo tumačenje Zakona o autorskim i srodnim pravima, jer „ono unižava umetničku profesiju i ugrožava prava fotoreportera i fotografa.” Marjanovićeva je kazala da je „nedopustivo prihvatiti da fotografija nema nikakvu autorsku zaštitu.” Ona je istakla:„Autentično tumačenje zakona postoji da bi se zakon razjasnio i učinio primenjivim u pravnom sistemu. Ova odredba dodatno unosi pravni nered i nesigurnost i ugrožava prava fotoreportera. Ako bude usvojena, to će biti skandal i ne razumem poslanike SNS-a zašto su je predložili.”

Odbor je, takođe, ocenio: „Obična fotografija, a posebno one koje su u sastavu novinarskih članaka kao ilustracija teksta, je rezultat isključivo mehanike, rutinske, odnosno fizičke radnje i treba da ima pravnu zaštitu na osnovu opštih principa građanskog prava, ali ne u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima. Posebno se ukazuje da je izražen problem zbog hiperprodukcije fotografija nastalih usled razvoja tehničkih uređaja (fotoaparati, pametni telefoni i slično) gde je učešće čoveka neznatno i svedeno na samu mehaničku radnju.”

Odbor je u prilog svom tumačenju naveo  deo iz „Internet prava”, autora dr Dragana Prlje, dr Maria Reljanovića i dr Zvonimira Ivanovića u izdanju Instituta za uporedno pravo, u kome se, između ostalog, navodi da „fotografija kao umetničko delo mora da poseduje izvesnu originalnost, koja je odvaja od obične fotografije.” Odbor je citirao i  Rešenje Vrhovnog suda Srbije od 12. jula 2001. godine gde se kaže da „autorska dela, pa samim tim i fotografija, koja uživaju zakonodavnu pravnu zaštitu treba da su samo ona autorska dela koja, kao tvorevina ljudskog duha nadilaze rutinska, fizička ili umna dela, kojima zadovoljavaju svakodnevne potrebe u životu, profesiji i radu”.
Odbor je naveo i da je „ovakav pravni stav izražen i u međunaropdnim pravnim propisima, kao i u propisima, odnosno sudskoj praksi sudova bivših jugoslovenskih republika, gde se obična fotografija smatra običnom tehničkom reprodukcijom”. Odbor je konstatovao: „Zato je bitno postojanje autorskog dela iz kojeg proizilazi autorsko pravo, kako se ne bi  autorskim delom smatralo apsolutno sve, čime se autorskopravna zaštita dovodi do apsurda”.

Poslanici su o ovom tumačenju raspravljali u utorak, bez polemike, mnogo više su se bavili autentičnim tumačenjem Zakona o elektronskim medijima, sporeći se oko toga da li to tumačenje treba da pomogne da „nečiji kandidat” bude izabran u REM, nego autorskim pravima. Tek kad su reagovala esnafska udruženja, reagovale su i neke stranke.

----------------------------------------------------------------------
Martinović (SNS): Ničija prava se ne dovode u pitanje

Predsednik Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja Aleksandar Martinović (SNS) odbacio je tvrdnje Vesne Marjanović (DS) da autentično tumačenje Zakona o autorskim i srodnim pravima ugrožava prava fotoreportera, rekavši da ničija prava nisu ugrožena, da fotoreporteri imaju zaštitu po Zakonu o obligacionim odnosima, te da „DS dezinformiše javnost.”

Martinović je kazao da je DS popkušala, „bezuspešno, da podigne prašinu oko autentičnog tumačenja, posebno jedan deo umetničke javnosti”. Martinović je kazao: „Sva dela uživaju zaštitu, samo se na neka primenjuije Zakon o autorskim i srodnim pravima, a druga po Zakonu o obligacionim odnosima. Fotografije rupa na putu ne mogu da uživaju zaštitu po autorskom pravu, ali može po Zakonu o obligacijama. Svako ko napravi bilo kakvu fotografiju može da podnese tužbu sudu, ukoliko smatra da mu ne napravljena šteta”. Prema njegovim rečima, na ovaj način se sprečava zloupotreba Zakona o autorskim pravima, da bi se sudovi rasteretili ogromnog broja parnica za zaštitu autorskih prava. On je istakao da„fotografija, ili slika akademskog slikara ne mogu biti stavljene u istu ravan kao, na primer, selfiji”.

Komеntari18
e663c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja