petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.01.2016. u 09:05 Zorana Šuvaković
Intervju: Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške

Povećavamo pomoć najugroženijima, ukidamo prava lažnim azilantima

Norveška zatvara svoju ambasadu u Sofiji i još četiri diplomatska predstavništva u svetu, smanjuju se dotacije za prevode pisaca, iako je proteklih godina norveška literatura doživela književni bum, biće ušteda na drugim stranama, fondovi za razvoj su istanjeni, ali nastavićemo da pomažemo Srbiji jer je jedan od prioriteta sadašnje vlade da se povećaju humanitarne donacije za migrante
(Фото Амбасада Норвешке у Београду)

Jedan veći uzgajani losos (4,5 kilograma) prodaje se ovih dana za više novca nego barel nafte iz Severnog mora čija je cena pala ispod trideset dolara. Poređenja radi, u leto 2014. barel norveške nafte vredeo je 110 dolara. Ukoliko cene energenata ostanu na ovako niskom nivou, norveško bogatstvo u naftnim rezervama smanjiće se za dve trećine – sa 4,2 biliona na 2,5 biliona norveških kruna. To znači da se kapital u javnom sektoru smanjuje za 500.000 kruna ili 51.700 evra po glavi stanovnika. Norveška, drugim rečima, neće više biti onoliko bogata koliko je predviđala bazirajući svoje prognoze na rezervama nafte u Severnom moru.

„Naglo osiromašenje bogate Norveške ne izaziva veliku dramu, u budžetu je za humanitarnu pomoć zbog krize sa migrantima izdvojeno više novca nego prethodnih godina, ali se uštede pronalaze na drugim stranama”, kaže u intervjuu za „Politiku” Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Beogradu. „Tako, na primer, Norveška zatvara svoju ambasadu u Sofiji i još četiri diplomatska predstavništva u svetu, smanjuju se dotacije za prevode pisaca, iako je proteklih godina norveška literatura doživela književni bum, biće ušteda na drugim stranama, fondovi za razvoj su istanjeni, ali nastavićemo da pomažemo Srbiji jer je jedan od prioriteta sadašnje vlade da se povećaju humanitarne donacije za migrante”, kaže Bjornstad i posebno naglašava da je Norveška „duboko impresionirana” načinom na koji se Srbija suočila sa migrantskom krizom.

„I Vlada Srbije i ljudi i nevladin sektor uigrano obavljaju taj humanitarni posao, pomažu i prihvataju ogroman broj ljudi. To je fascinantno, pogotovo ako se ima u vidu bliska prošlost i činjenica da Srbija već brine o velikom broju svojih raseljenih ljudi sa Kosova. Mislim da su slike iz Srbije pomoći migrantima učinile više za promenu imidža o vašoj zemlji nego bilo šta drugo što se dešavalo proteklih godina”, naglašava norveški ambasador.

Istovremeno iz Norveške stižu slike, neuobičajene za tu zemlju, koja važi za humanitarnu velesilu. Prošle godine deportovan je rekordan broj ljudi za koje kažete da su lažni azilanti. Pooštrava se kontrola granica sa Danskom i Švedskom. Šta se dešava?

Naša politika je da prihvatamo one ljude kojima je pomoć zaista potrebna, a ne uvek one koji stignu do Norveške. Zbog toga bi po našem mišljenju trebalo da prihvatimo ljude sa liste koju određuje Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija. Ali je jako teško prihvatiti visoke kvote UNHCR kad u isto vreme veliki broj ljudi dolazi na granicu u sopstvenoj organizaciji. Naš stav ne razlikuje se mnogo od stava Londona. Trebalo bi da pomognemo izbeglicama u zemljama koje su u neposrednoj blizini ratnih zona, kako bi imale bolje uslove života.

Dok razgovaramo, oko sedamdeset migranata smeštenih na krajnjem severu otpočeli su štrajk glađu jer ne žele da budu vraćeni natrag u Rusiju.

Praktično u parlamentu postoji konsenzus da treba pomoći svima onima kojima je zaštita potrebna. Oni kojima ta zaštita nije neophodna, moraće da odu. Veliki broj migranata koji su u Norvešku ušli iz Rusije preko takozvane arktičke rute boravio je prethodno i po godinu, dve u Rusiji, a onda su odlučili da pređu u Norvešku. Oni nemaju prava da dobiju azil ili izbeglički status u Norveškoj, jer su odlučili da pređu u našu zemlju, iako su bili zaštićeni u Rusiji i život im nije bio u opasnosti.

Vaša ministarka za imigraciju, iz desne Partije progresa, smatra da je Norveška suviše dugo živela pod „tiranijom dobrote” i da je došlo vreme da se racionalno ponaša i prema izbeglicama i prema socijalnim davanjima?

Odlučili smo i da smanjimo socijalnu pomoć izbeglicama. Shvatili smo da od te socijalne pomoći oni uspevaju ponešto i da uštede i da pošalju svojima u Tursku, Liban ili Siriju. To je, s jedne strane, lepo, ali socijalna pomoć nije zamišljena kao novčana nadoknada za rođake van zemlje. Već se ona daje da bi izbeglice u Norveškoj mogle da žive. Kod nas se sve stavke i svi troškovi striktno izračunavaju. Shvatili smo da smo bili suviše velikodušni, da smo suviše novca davali u gotovini izbeglicama, čim su oni uspevali da nešto od toga pošalju u inostranstvo. Ako imaju besplatno stanovanje i hranu, nije im potrebno toliko novca u gotovini. I zato smo smanjili redovnu isplatu gotovine.

To je, ako dobro shvatam, odlika norveške socijalne politike. Država daje onoliko koliko je neophodno, onima kojima je najpotrebnije, ali ni svojim ni stranim stanovnicima neće dozvoliti da se pare iz budžeta troše nenamenski? Strogo se držite utvrđenih definicija o izbeglicama, azilantima, migrantima...

Ako se prisetimo godina kada je Norveška primila veliki broj Iračana, videćete da smo tada primenjivali istu politiku. Dok su Kanada i SAD birale i radije primale lekare i inženjere, mi smo primali izbeglice bez obzira na njihovu školsku spremu. Ispalo je da Norveška dočekuje one koje niko drugi neće. Jer mi smo primali ljude sa posebnim potrebama, one kojima je po oceni UNHCR-a potrebna zaštita. Ali kad ljudi dođu na naša vrata, sve ovo postaje jako komplikovano, jer praktično nemamo više slobodnih kapaciteta.

Mnogo je konfuzije nastalo u vezi sa ophođenjem prema migrantima ili izbeglicama. Kažete da vraćate ljude u Rusiju jer su tamo već dobili zaštitu. Isto tako možete da kažete da Sirijci koji su dve godine živeli u Turskoj ne mogu da očekuju da će svoj status regulisati bilo gde drugde, jer ni po definiciji UN njihov život nije više bio ugrožen?

Tačno tako. Ne može se dozvoliti biranje azila. S druge strane, Turska je specijalni slučaj. Jer Ankara ne odobrava azil ljudima iz susednih zemalja. Turska ih toleriše, napravila je izuzetak u ovoj vanrednoj situaciji. Ali ne pristaje da im da legalni papir. Drugo je pitanje da li su ljudi koji dolaze preko Rusije zaista Sirijci ili su iz neke druge zemlje. Oni kojima je potrebna zaštita dobiće azil, oni koji su došli iz drugih razloga moraće da se vrate natrag.

Ove godine Norveška planira da deportuje 5.000 ljudi, takozvanih lažnih azilanata?

Ne planiramo da ispunimo nijedan zacrtani broj. Svaki slučaj će biti posebno razmatran. Ako vidimo da je ta osoba provela nekoliko meseci u Nemačkoj, Švedskoj ili Rusiji, pre nego što je došla u Norvešku, teško je poverovati da je tamo bila ugrožena.

Evropi je, drugim rečima, potreban racionalni pristup kada pokušava da reši i olakša izbegličku tragediju. Zakon koji donosi, na primer, Danska, po kome se tražiocima azila oduzimaju novac i predmeti od vrednosti, poredi se sa praksom u nacističkoj Nemačkoj. Ali Kopenhagen u stvari kaže da se na isti način postupa i sa Dancima koji traže socijalnu pomoć. Šta vi mislite o takvim merama?

Da, slične mere se već primenjuju u Švajcarskoj. Norveška nije otišla tako daleko. Ali u našem sistemu socijalna zaštita se ne daje onima koji poseduju vredne nepokretnosti. Velika se diskusija vodi kod nas oko toga imaju li stari ljudi pravo na pomoć ako imaju veliku kuću ili stan.

Da li su sve ove pooštrene mere prema pridošlicama logični rezultat vlade sastavljene iz koalicije desnih partija koja je došla na vlast posle Brejvikovog terorističkog napada u kome je ubijeno 77 ljudi? Da li se Norveška ipak promenila posle te tragedije?

Ne mislim da je to imalo uticaja . Mislim da je do ovoga došlo zbog ogromnog broja ljudi koji ulaze u zemlje zapadne Evrope. U vreme Brejvikovog napada na vlasti su bili Radnička partija i Jens Stoltenberg je govorio da treba da primimo još mnogo ljudi. Sada Radnička partija u parlamentu podržava mere vlade. Postoji konsenzus među partijama da treba pomoći i zaštititi ljude, ali da pravila moraju da se poštuju. Na vlasti je uostalom manjinska vlada, pa ništa ne može da se uradi bez saglasnosti sa ostalim partijama. Praktično su sve mere u vezi sa imigrantima donesene uz podršku Radničke partije.

U Norveškoj se, po vašem mišljenju, ne oseća toliko zaokret nadesno? Iako je na primer novopostavljena ministarka za integracije iz Partije progresa rekla da bi dalji „priliv muslimana izazvao veliki problem”. U Norveškoj se o nekim stvarima javno govori, a nikad se ranije nije takav rečnik upotrebljavao?

Desni zaokret, kako ga zovete, više se oseća po retorici političara, a manje po praktičnim potezima. Partija progresa govori na isti način još od sedamdesetih godina, ali tada nije bila na vlasti. Partija progresa u Norveškoj je pri tome mnogo umerenija od desničarskih antiimigrantskih partija u drugim skandinavskim zemljama. Podsetimo da je ona nastala kao stranka koja se borila za umanjenje poreza.

I dalje tvrdite da se odluke o važnim pitanjima za zemlju donose najširim konsenzusom između vladajućih stranaka i opozicije, pa čak i celog norveškog stanovništva?

Da. I zbog toga u Norveškoj nema velikih zaokreta, bez obzira na to ko je na vlasti. Suština davno uspostavljenog etičkog koda neće se promeniti.

Komеntari4
87009
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Ivanovic
Svejedno je sa cenom nafte, u drzavnom fondu Norveske gradjani imaju preko milion dolara po glavi tako da pad cene nafte ne utice na to.
Slobodan
Veliki razdel izmedju drzavnog kapitalizma do fasizma.
M.pov.citaoc
Iz ovog clanka se vidi kako se domacinski brine o svojoj zemlji, i to potpomognuto sa onim sto narod zeli i ocekuje od vlasti. Danas je na TV u Svedskoj pokazana reportaza iz Srbije gde se migranti koji izjave da su krenuli za Svedsku zaustavljaju. Za njih je putovanje zavrseno. Kako ce se sve odraziti na Srbiju? O tome se malo zna a jos manje diskutuje od strane onih koji donose odluke. Velika je opasnost da se u Srbija pretvori u veliki migracioni sakupni centar, na duge staze , sa nesagledivim posledicama za zemlju.
Ilija
Nemojte toliko negativno. Vidite da je Vucic opet dobio pohvalu za svoj 'rad sa izbeglicama'? A to je Norveska. Ako jos potpise i '35. poglavlje' o predaji Kosova, mozda mu se smesi i 'Nobelova nagrada za mir' ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja