petak, 22.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:18
MEĐUNARODNI PREGLED

Da li će milenijumci promeniti svet?

Autor: Dragan Vukotićsubota, 23.01.2016. u 22:00

Najobrazovanija generacija u istoriji prva je generacija novog doba koja živi u lošijoj ekonomskoj situaciji od svojih roditelja. Naravno, reč je o takozvanoj milenijumskoj generaciji, rođenoj u poslednje dve decenije prošlog veka – famoznim „milenijumcima”. Oni su deca „bebi-bumera” ili takozvane generacije „ja”. Po nekim teorijama, „generacija ja” je odgojila „generaciju ’ja-ja-ja’”. Zovu ih još i „bumerang generacija” jer se posle samostalnog života vraćaju da žive sa roditeljima pošto ne mogu da plaćaju račune i nađu posao. „Milenijumcima” se zamera narcisoidnost, lenjost, preosetljivost, povučenost u sebe. Spočitava nam se i manjak zanosa, elana i vere u ideale koji su pokretali, recimo, šezdesetosmaše. Ali, hajde da prvo pogledamo šta kažu činjenice.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ovih dana je održana zanimljiva debata „San o 21. veku”, na kojoj je pokušano da se odgonetne koji su to ideali i snovi koji će inspirisati, danas još  uvek mlade, ljude koji se spremaju da preuzmu glavne poluge odlučivanja u svetu koji dolazi. „Milenijumci” su najbrojnija, najobrazovanija i tehnološki najpovezanija generacija u istoriji. Ujedno su i generacija o koju se prvi put razbila mantra njihovih roditelja da fakultetska diploma garantuje pristojan život i zaposlenje. Ovo je prva generacija koja je ubedljivo tehnološki potkovanija i superiornija u odnosu na svoje šefove. Da li onda „milenijumci” žele da menjaju svet? I te kako. Dilojtova studija je pokazala da 84 odsto mladih unapređenje društva smatra svojom dužnošću. Ipak, to čine drugačije od starijih generacija. „Milenijumci” su skloni da rade u okviru postojećeg sistema (tri četvrtine smatra da vlast treba da rešava društvene probleme), oruđa kojim raspolažu imaju širok doseg (društvene mreže i internet uopšte), a profesija koju izaberu samo je produžetak već formiranog životnog stila. Nekadašnja striktna podela na sate rada i sate odmora za ovu generaciju je besmislena i neshvatljiva.

Procenjuje se da će do 2020. „milenijumci” činiti polovinu svetske radne snage, sa velikom zastupljenošću na pozicijama rukovodilaca. No, bilo bi odveć jednostavno i nimalo u skladu sa životnom filozofijom „milenijumaca” izmeriti celu generaciju, u svim delovima sveta, jednakim aršinima. Tako, na primer, najveću brigu mladih u Evropi, Severnoj Americi i Aziji predstavlja ekonomija, to jest bojazan od nove krize. Njihove vršnjake u Africi i Bliskom istoku najviše pritiska strah od terorizma, dok „milenijumci” u Latinskoj Americi strepe od socijalne nejednakosti.

Ovo je ujedno generacija velikih unutrašnjih suprotnosti. Dok sve ankete kod njih pokazuju dosad najveći nivo tolerancije ka manjinskim grupama, istovremeno imaju izraženo nepoverenje u dobre namere drugih ljudi. U njih sumnjaju skoro dvostruko više nego njihovi roditelji.

BERNI I TRAMP: Na predstojećim izborima za predsednika SAD gotovo polovinu glasačkog tela Latinoamerikanaca činiće upravo „milenijumci”, a njihov postotak raste i u ostalim etničkim grupama. Ipak, čini se da je generacija kojoj se zamera neodlučnost uveliko odabrala svoje favorite i među demokratama i republikancima. Magazin „Tajm” piše da bi Amerikanci mlađi od 35 godina želeli da u trci za Belu kuću vide Bernija Sandersa i Donalda Trampa.

Da se prvi partijski izbori (takozvani prajmeris) u Demokratskoj stranci održe danas, za Bernija Sandersa bi glasalo 46 odsto „milenijumaca”, dok bi Hilari Klinton podržalo 35 odsto mladih. Kada je reč o republikancima, Donald Tramp bi dobio podršku 26 odsto „milenijumaca”, a Ben Karson 11 odsto. Amerikanci od 18 do 35 godina pokazuju veću sklonost ka Demokratskoj negoli ka Republikanskoj stranci, dok je većini bliža konzervativna ekonomska i liberalna socijalna politika. Da bi sa stupanjem „milenijumaca” na scenu mogle da budu izlečene boljke sa kojima se Amerika rve decenijama, pokazuje i statistika po kojoj 82 odsto ove generacije smatra da je neophodno doneti zakone koji bi ograničili kupovinu oružja.

ISTOVREMENO NA BALKANU: Gorka je istina da se za „milenijumce” na prostoru bivše Jugoslavije sa razlogom mnogo češće koristi termin „izgubljena generacija”. To naročito važi za one rođene osamdesetih godina prošlog veka, koji su bili previše mladi da osete koliko-toliko zaštićen život koji je socijalizam pružao, a opet dovoljno stari da pamte pakao devedesetih. Poslednje generacije koje su rođene kao Jugosloveni danas imaju tridesetak godina i jedina konstanta koju pamte je stalno iščekivanje nekakvog „izlaska iz krize”. U odnosu na svoje vršnjake iz razvijenog sveta, s kojima imaju mnogo zajedničkog, imaju i jednu autohtonu osobinu – otići odavde. Srbija, kao i ostale zemlje bivše SFRJ, među vodećim su zemljama po takozvanom odlivu mozgova. Ovdašnji „milenijumci”, koji su ipak ostali, muče se da pronađu bilo kakvo zaposlenje, dok oni srećni, kojima je to ipak pošlo za rukom, ne mogu da se otmu utisku uzaludnosti marljivog rada koji je jedva dovoljan za pokrivanje kredita.


Komentari11
27caa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Весна Илић
Прочитавши коментаре рекла бих да је истина негде на средини и да млада генерација има више техничког знања, као што је компјутерска писменост, енглески незаобилазни језик, али није тачно ни да старија генерација не зна своју струку. То би значило да уз помоћ старијих, млади требају да мењају свет, јер и старији сматрају да се нешто треба мењати. Не свиђа ми се стално кукање како код нас ништа не ваља, па где су ти који су отишли стекли то образовање, углавном овде. Није да је све у реду али то ми личи као на ове избеглице које не желе да граде своје државе већ траже друге и њима се диве. Можда би наше државе биле боље да се ми сви посвећујемо њима као што странци раде у својима. И још нешто кад неко реши да школован оде одавде, било би фер да се уведе закон да за десет година рецимо врати паре држави која га је школовала, тиме би наше школство имало пара за развој, овако оно постаје туђе добро.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Mislim da je ovaj clanak trebao da bude slican i komparativan "Politikinom" clanku od 22.12.2007. - "Odlazak bejbi-bumera"
Neša (Glodur)
"Milenijumci" su čist produkt doktrine interesa. Ta, po autoru, najobrazovanija generacija je uskostručno specijalizovana da stvara profit, pre svega svojim mentorima, kao jedinu vrednost novog doba. To su roboti bez mozga upotrebljivi dok ih ne zameni profitabilniji model. Ko ne može da shvati tu nakaradnu profit-teoriju neka pogleda našu partiokratiju.
Ведримир Облачевић
Велика је заблуда да је у питању најобразованија генерација у историји. Страшна, ужасна заблуда. Не знам какви су "миленијумци" у Индији и Кини (мада сумњам да је аутор на њих и мислио), али у Европи и Америци то је убедљиво најнеобразованија генерација у протеклих 100-150 година. Школски систем је потпуно крахирао, дипломе се штампају "за све паре", и малтене нико никога више не обара! Поврх свега тога, читање озбиљне литературе је готово у потпуности замењено имејловима, твитовима, постовима, ко зна чиме. Што је најцрње од свега - најнеобразованија генерација себе сматра најобразованијом. Али, што кажу босанци, "издрж'о је Мујо и горе". Тако да можемо ведрог лица у још светлију будућност.
Ивана
Колико људи је у протеклим генерацијама читало "озбиљну литературу" а колико слушало Лепу Брену? Данас су могућности далеко веће, информације неупоредиво приступачније и комуникација на даљину неупоредиво лакша и јефтинија. Осим тога, млади у Шведској и Србији су два света. Не треба поистовећиавти нас са остатком Европе. Ми смо добар пример како не треба.
Preporučujem 9
uvek merima, nikad henkel
zanimljiva tema! pohvale autoru za ideju! ipak, neki od sudova, posebno licnih su pogresni! prvo, nije tacno da danasnje genracije "milenijumaca" zive losije od prethodnih. to je tacno na prostoru ex yu, ali pogledajte druge zemlje, i videcete da to nije tako. posebno nije tako u evropi! dakle, mi smo tu bili neka vrsta unikuma, jer smo kao zemlja pola-pola ziveli lepse od istocnog lagera, naravno daleko ispod zapada, ali se to u pamcenje naroda urezalo kao dobar standard. sada je standard losiji iako se zivi bolje, ali je to posledica tehnoloskog napretka / bela tehnika, komunikacije, automobili, infrastruktura.../. s druge strane, da li mislite da se, recimo u rumuniji bolje zivelo 70 i neke ili sada? pa oni tad nisu imali ni grejanje, to sto bi mozda voleli da budu kao austrija je druga tema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja