sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50
INTERVJU: ALEKSANDER PIKER, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke

Najveću žabu već smo progutali

Čak i po cenu iskazanih gubitaka za 2015. želimo da u novu razvojnu fazu uđemo čistih računa i jasnih ambicija, kaže prvi čovek te naše najveće domaće banke
Autor: Jovana Rabrenović - Slobodan Kostićnedelja, 24.01.2016. u 22:00
Александер Пикер (Фото А. Васиљевић)

Komercijalna banka krenuće u ofanzivu, ne samo na srpskom, nego i na regionalnom bankarskom tržištu, ne zadržavajući se samo u Crnoj Gori i Bosni, preciznije Republici Srpskoj, gde je odavno prisutna. Poslovne aktivnosti planiramo i na tržištima ostalih bivših jugoslovenskih republika, ali i u Austriji, Rusiji... U ofanzivu ćemo krenuti novim proizvodima, koji bi trebalo, bar za ovaj prostor, da budu novitet, mada za mene i moj tim nisu, jer smo se na njih kao na referencu, oslanjali i pre ulaska u aranžman sa vlasnicima Komercijalne banke. Cilj nije da prevashodno podignemo vrednost banke pred prodaju, nego da podignemo njen kvalitet, a preko toga i njenu vrednost na dugi rok, bez obzira da li će i kada biti prodata.

Slaba banka ne treba ni državi
Srbija, uz još nekoliko manjih banaka u državnom vlasništvu, posle najavljene prodaje Komercijalne banke, ostaje praktično bez „svoje”, domaće banke. Kakav je Vaš stav o tome, nezavisno od funkcije na kojoj ste trenutno? Šta Vam kazuju iskustva zemalja u susedstvu koje su, takođe, prodale svoj bankarski sistem?
Ovo pitanje se, nažalost, često politizuje i njime se još češće manipuliše. Kao i drugde, ne samo u bankarstvu. Ali da ja odgovorim pitanjem: Šta bi Srbija izgubila od tog navodnog suvereniteta, ukoliko bi se, na primer, banka privatizovala tako da njene akcije kupi veliki broj malih akcionara, građana Srbije? Ako banka bude kvalitetna i stabilna, što je naš prevashodni plan, možda će se baš to desiti. A ako banka ne bude jaka i stabilna, šta će ona uopšte i državi? Rečju Komercijalna banka ne mora nužno da ostane domaća. Ali šta mora – da bude uspešna banka. Uostalom, banku niko ne može odneti. Njena vrednost je u klijentima, ali i u zaposlenima koji im pružaju najbolju moguću uslugu, koji regularno plaćaju, štede, troše i plaćaju poreze...

Ovo je u intervjuu za naš list rekao Aleksander Piker, od pre dva meseca predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke. „Politika” ga je pitala – kakvi su mu planovi pred privatizaciju banke u 2017. godini, ali i o tome šta je svojim biznis planom ponudio akcionarima – državi Srbiji, kao pojedinačno najvećem akcionaru, kao i ostalima – EBRD-u, IFC, nemačkom DEG fond, Svedfondu...

Da li se banka može prodati na zadovoljstvo njenih akcionara? Podaci sa berze, prema tržišnoj vrednosti akcija, pokazuju da vredi 200-220 miliona evra, a samo u skorašnjoj istoriji akcionari su je dokapitalizovali s oko 230 miliona evra. Samo država Srbija sa 110 miliona evra. Jesu li akcionari na gubitku?

To nije adekvatno stvarnoj vrednosti, a još manje tržišnom i realnom potencijalu banke. Siguran sam da se ni vlasnici neće složiti da je to i približno zadovoljavajuća cena za njih. Verujem da je po toj ceni ne bi prodali. Banku nikako ne treba prodavati brzo i po svaku cenu. Treba je postaviti na stabilne temelje na dug rok. Utvrditi jasan i siguran plan razvoja i učiniti je poželjnim „plenom” za potencijalne kupce. Napraviti je bankom o koju će se kupci otimati i investirati i po višoj ceni od tržišne kada se uvere da je snažna i perspektivna.

Kakve ste bilanse zatekli? I sami ste nagovestili da bi banka posle negativnih rezultata u tri kvartala 2015. i celu tu godinu mogla da završi s gubitkom. Otkud taj prvi negativni rezultat u skorašnjoj istoriji kada je banka prethodnih godina redovno imala profit od nekoliko desetina miliona evra, delila je dividende akcionarima, bonuse upravi i zaposlenima?

Tu ste potpuno u pravu. Banci se dogodilo ono što se dešava osobi koja je dugo živela pod prigušenim svetlom, gledajući se samo u svom omiljenom ogledalu. Onda se jednog dana našla pod jakim snopom reflektorskog svetla i shvatila da tu ima i izgužvanih haljina, cipela koje su izašle iz mode, frizure koju treba popraviti, kao što bi se dogodilo Uspavanoj lepotici posle dugog sna. Taj snop jakog svetla se nama dogodio krajem 2015. U kratkom roku su proknjižene ispravke vrednosti (obezvređenja) instrumenata obezbeđenja po osnovu kreditnih plasmana, proknjiženi su troškovi po osnovu obaranja klasifikacije korisnika najvećih kredita. U međuvremenu završeni su neki sudski sporovi, a izvršena su usaglašavanja i knjiženja po osnovu nalaza Posebnog dijagnostičkog ispitivanja Narodne banke Srbije, sa stanjem 31. 3. 2015. Bitno je, međutim, da su pokrića i za ova knjiženja i za ona koja su sprovedena u narednim kvartalima 2015. u celini obezbeđena. Nije uobičajeno da se toliko velika operacija radi u tako kratkom roku, ali kad ako ne sad? U novu razvojnu fazu, a u krajnjoj liniji i u privatizaciju, ulazimo čistih računa i jasne vizije. Iako banka iskazuje gubitak u 2015, najvažnija vest je ta da su se sve neprijatne vesti već dogodile, progutali smo „najveću žabu” da se metaforično izrazim. Banka je stabilna, adekvatno kapitalizovana, štednja je na nivou od 1,6 milijardi evra, a najvažnije je  da se performanse tekućeg poslovanja i tekućeg poslovnog bilansa poboljšavaju.

Koliko su NPL (problematični zajmovi) uzrok gubitaka, odnosno ispravljeno knjiženje tih kredita što je banka navela? Podsećamo da su se zvaničnici banke do juče hvalili kako je udeo ovih problematičnih zajmova upola niži od proseka bankarskog sektora?

Ne bih komentarisao izjave dosadašnjih zvaničnika banke. U datoj situaciji možda je to i bila približna slika stvarnog stanja. Ona se u međuvremenu promenila. Toga smo svesni i nad novom realnošću u pogledu loših zajmova ne vredi da kukamo. Možda je jedan od razloga zbog kojih su akcionari mene postavili na čelo banke, upravo to, što prema rešavanju NPL-a imam potpuno drugačiji i vrlo proaktivan stav. Uveren sam da dobrim upravljanjem NPL-om banka može ne samo da ga drži u granicama proseka, nego može i na njemu sasvim lepo da zaradi. Pri tome ne mislim na rešenje koje je danas najčešće – prodaja uz ogromne diskonte, čak i u bescenje.

S obzirom na to da ste radili u Srbiji u Unikredit banci 2004–2007. poznavalac ste ovdašnjeg bankarskog tržišta. Ipak, kako Vam se prilike sada čine, osam ili devet godina kasnije? Da li se nešto, zbog krize, promenilo?

Promena nabolje je što su pale kamate za korisnike kredita, ali je to, na drugoj strani problem i za štediše i za banke. Loše je što zahvaljujući globalnoj krizi nema dovoljno investicija. Privreda ne pokazuje znake značajnijeg oporavka iako i tu vidimo male, ali važne promene nabolje. To dovodi do paradoksa da u bankarskom sektoru ima novca, ali ne i dovoljno kvalitetnih projekata u koje se taj novac može plasirati.

Čini se da taj paradoks „tišti” i Komercijalnu banku, jer ste lider u deviznoj štednji sa 1,6 milijardi evra. Da li banka ima problem da proda taj novac, jer bez toga imate samo trošak?

U situaciji kad evidentno vlada nedostatak kvalitetnih korisnika kredita, višak novca zaista može postati problem, a ne prednost. Deo problema se rešava smanjivanjem troška, obaranjem pasivnih kamata koje su ulazne cene novca za banke, što je proces koji se ubrzano odvija na srpskom tržištu i koji će se sigurno nastaviti. Na drugoj strani zaista je veoma teško naći kvalitetne zajmotražioce, u zoni prihvatljivog rizika. Ovo je sve veći problem, ali uspešnost menadžera se najbolje i meri time kako su rešili taj problem.


Komentari13
c01cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Super
Drago mi je to cuti mada poslednji put kada sam bio kod njih (davne 2011) prosetali su me izmedju saltera da sam na kraju otisao u SG i otvorio racun. Odnos prema stranci, "kultura firme" se mora promeniti ako zele u svet. Bilo bi super ako uspiju.
dragan
Sta namerava g Piket da uradi po pitanju odgovornosti pa I krivicne odgovornosi prethodnika I rukovodilaca Banke? Njemu, a I NB Srbije sada mora biti jasno da su finansijski rezultati Banke u prethodnim godinama bili krivotvoreni. Zasto je tek u 2014. G. NBSrbije otkrila nepravilnosti I mahinacije u Banci? Zasto je NBSrbije dozvolila da se finansijski rezultat Banke za 2014.god. iskaze kao pozitivan, kada je dijagnosticko ispitivanje u Banci NBSrbije ivrsila 2014.god. Ko nije radio svoj posao kako treba, a ko je saucesnik u krivotvorenju (krivicno delo)? Pitanja za neki novi intervju.
Djordjina sa Dedinja
kad sam odlucila na povratak naravno da sam izabrala domacu banku,mada sam se zapanjila koliko ima stranih banki u Srbiji .Ako bi svi povratnici otvorili racun u domacu banku ,Srbija bi imala jaču bolju budućnost za našu decu . Uspeh dobre banke zavisi od njene kliantele kao i od menadzmenta ,zato želim gospodinu Pikeru puno uspeha u 2016
Ivana
Zar vlasnik 'Domace Banke' nisu stranci a Direktor austrijanac? O cemu to pisete ? Ovo je 'srpska' banka koliko i bilo koja grcka ili francuska!
Preporučujem 2
Miro Coric
Lepo je to sto g-din kaze da treba jaka I uspesna banka. Kako se ostvaruje uspeh nije tajna, ali mi nije jasno da isti g-din ne zna da u drugom po velicini gradu u Srbiji (Novi Sad) Komercijalna banka ima 3-4 bankomata a o ekspoziturama da I ne pisem, a znam ljude koji su poput mene otisli u tu banku zato sto je domaca pa sad kad nam nesto treba, treba ici kilometrima da "Svoje banke". Eto g-dine ja sam Vas javno izvestio da ste NEOBAVESTENI I u medijima NESTO pricate... Pobrinite se da mi koji hocemo I tu sitnu zaradu da ostavimo domacoj banci, a ne nekim stranim imamo tu mogucnost, I pitajte nekog ko prima dobru platu sta je to sa Novim Sadom I priblizavanju domace banke korisnicima.
Baba Vanga
A ja Vas obavestavam da je gospodin tek mesec dana u Banci i nije logicno da mu prioritet bude broj bankomata u Novom Sadu...
Preporučujem 3
Božidar Petrović
Dobra je to banka. Donedavno su imali jako puno dobrih IT.stručnjaka. sad su ih napustili ne zbog lošeg poslovanja banke ili malih plata, nego zbog rukovodećeg kadra koji se pravio nedodirljivim. Nisu imali sluha mladih stručnjaka koji su bili puni ideja o modernom poslovanju banke. Čvrsto su se držali svojih ne tako malih provizija od poslovnih partnera, da su u jednom trenutku postali nižerazredna banka koju još samo penzioneri obilaze. Sva elektronska čuda 21. veka oni su propustili. Nažalost na rukovodećim mestima i dalje su nestručni ljudi koji radi sopstvenih interesa kvare ugled dobre banke.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja