sreda, 22.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Nepravedno zapostavljena Velika dvorana Kolarčeve zadužbine

Jedna od najakustičnijih muzičkih sala u svetu koja postoji 84 godine poslednji put renovirana je 1978, a sada je na spisku prioriteta sređivanje klimatizacije, nabavka tehničke opreme, scenske rasvete, adaptacija hidrantske mreže, ali pomoć države i grada ne stiže
Autor: Marija Brakočevićutorak, 26.01.2016. u 22:05
(Фото А. Васиљевић)

Velika dvorana Kolarčeve zadužbine, sagrađena pre 84 godine, i dalje je reprezentativni koncertni prostor za predstavljanje umetničke muzike i jedna od najakustičnijih muzičkih sala u svetu. Zvanično je otvorena 4. februara 1932, i to koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić. Taj datum biće obeležen i ove godine, gala nastupom na kojem će briljirati sopran Dušica Bijelić, mecosopran Milijana Nikolić, tenor Rozario la Spina, bariton Nikola Mijailović i pijanista Đorđe Nesić.

Akustična dvorana danas je, nažalost, nepravedno zapostavljena. Poslednji put renovirana je 1978. kada su obnovljena sedišta, osposobljeno svetlo, grejanje i ventilacioni sistem.

Zgrada Kolarčeve zadužbine izgrađena 1932. prema projektu arhitekte Petra Bajalovića proglašena je 1984. spomenikom kulture

– Velika dvorana zaslužuje posebnu pažnju i plan za rekonstrukciju. Nije realno da se nešto od planiranog ostvari u ovoj godini, ali to ne znači da ćemo odustati od planova. Za pomoć smo se obraćali Ministarstvu za kulturu i Gradskom sekretarijatu za kulturu, ali su nas odbili. Pošto nisu naši osnivači, nema zakonskih osnova (Zakon o zadužbini) da dobijemo direktnu pomoć od njih. Ali, i dalje verujemo da na osnovu Zakona o kulturi i stečenog statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja ipak postoji mogućnost da se donese odgovarajuća odluka za ovakvu vrstu podrške – uverena je Jasna Dimitrijević, direktorka Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Da bi najstarija koncertna dvorana u Srbiji povratila staru slavu i sjaj trebalo bi sprovesti nekoliko planova: detaljno tehničko opremanje i nabavka svetlosne, audio i video-opreme.

– Na spisku prioriteta je klimatizacija u velikoj dvorani jer postojeći sistem nije adekvatan i ne održava se redovno, a to sve stvara velike probleme, posebno u zimskom periodu. Morala bi da se preuredi i garderoba za orkestre, kao i solističke garderobe, obnovi prostor iza scene u velikoj dvorani. Nabavka neophodne tehničke opreme, scenske rasvete, kao i izrada projekata koji će doprineti uštedi električne energije, adaptacija hidrantske mreže, samo su deo neophodnih poslova – nabraja Dimitrijevićka, podsećajući da je u planu i nabavka novog koncertnog klavira, za koji je Kolarčeva zadužbina u prošloj godini već obezbedila deo sredstava donatorskim koncertima.

Na sceni Velike dvorane održano je više od 17.000 koncerata i nastupilo je oko 14.000 solista i više od 3.500 ansambala, sa oko 1.500 dirigenata. Izvedeno je više od 35.000 različitih kompozicija.

– U toku godine pod krovom koncertne dvorane održi se više od 300 različitih muzičkih programa, resitala, predavanja i svečanih akademija. Muzičkim programima prisustvuje više od 70.000 posetilaca, tako da koncerti održani u Velikoj dvorani predstavljaju svojevrsnu muzičku istoriju Evrope – otkriva direktorka Kolarčeve zadužbine.

------------------------------------------------------------------------

Deo krova popravljen, zamenjeni i prozori

Samo u prethodne dve godine opština Stari grad uložila je oko šest miliona dinara, i to za popravku dela krova iznad učionica i hola garderobe jer je na nekim mestima najviše prokišnjavao. Pomoć je stigla i za zamenu dotrajale prozorske stolarije, a radilo se i na unutrašnjem delu objekta, hoblovanju i lakiranju parketa na sceni koncertne dvorane… Ugrađen je i sistem za dojavu požara i kompletno su opremljeni i toaleti na četvrtom spratu zgrade jer nisu bili u funkciji.

------------------------------------------------------------------------

VELIKA DVORANA

Površina scene

130 kvadrata

Kapacitet bine

– veliki mešoviti hor, simfonijski orkestar, dva koncertna klavira „Steinway” i čembalo „Neupert”

Kapacitet dvorane

883 sedišta

------------------------------------------------------------------------

Nastupali su...

U Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine nastupali su Sergej Prokofjev, Bendžamin Britn, Kšištof Penderecki, Alfred Korto, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Nikita Magalov, Ivo Pogorelić, Kemal Gekić, Endrju Vats, Klaudio Arau, Arturo Benedeti Mikelanđeli, Grigorij Sokolov, Emil Gilels, Aldo Čikolini, Aleksis Vajsenberg, Valerij Afanasjev, Aleksandar Uninski, Filipe Entremont, Zoltan Kočiš, Nikolaj Luganski, flamenko pevač Dijego el Sigala, horovi „Glinka”, „Obretenov”, Hor Vestminsterske katedrale, Hor bečkih dečaka...


Komentari3
e78e0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Kada se pominje Velika dvorana Kolarceve zaduzbine ili popularna scena Kolarac, ne radi se samo o tome da li je sala akusticna ili akusticnija od drugih. Sustina je u tome da je Kolarac tradicionalno i visedecenijski paradigma kulturnog programa grada Beograda. Medjutim buduci da se trenutno u gradskim i republickim administracijama stekla kriticna masa korumpiranih mediokriteta, posledicno je istancani kriterijum kulturne selekcije u Kolarcu prilagodjen neosubkulturnom sistemu vrednosti i oizmesten u Lisovic , na Pink, u Informer...
Григорије МММ
Највише боде очи оно да је "једна од најакустичнијих музичких сала у свету". А колико сте дворана у свету узели за поређење, да би смо схватили величину те акустичности: да ли хиљаду, сто или само три најакустичније? Одакле потреба за толиким претеривањем?
Angelina Pavlović
Sramota kako državu ne zanima NAŠA NAJBOLJA DVORANA! Jasno vam je da su sve ostale totalno bezveze - centar Sava sa onim itisonima i tapisonima - najgori. A načula sam da zaposleni ne dobijaju platu, da li je to istina? (naravno, ko zna ko je tu sve zaposlen... kelneri, prodavačica slika, masa nastavnika jezičkih kurseva, a ja pričam o muzici)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja