utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:41

Niče hram Svetog Save u Deževi

Ovo nije crkva od lokalnog značaja, kao što ni Sveti Sava nije značajan samo za Deževu i ovaj kraj, nego za ceo srpski narod, kaže protojerej Tomislav Milenković
Autor: S. Bakračevićsreda, 27.01.2016. u 20:05
Зидине храма посвећеног Светом Сави (Фото С. Бакрачевић)

Deževa kod Novog Pazara – Nije Deževa obično selo, ovde je Stefan Nemanja stvarao prvu srpsku državu, u ovoj dolini bili su njegovi dvori i saborna crkva, ovdašnjim stazama hodali su njegovi sinovi Vukan, Stefan Prvovenčani i Rastko, ovde su rasli i drugi veliki Nemanjići: Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin i Milutin... Iz Deževske doline u svet su krenula dva srpska cara – Dušan Silni i Uroš Nejaki i više srpskih kraljeva... Zadrhtim kad pomislim ko je sve hodao ovom svetom zemljom i zapitam se da li smo mi danas dostojni naslednici tih velikih Srba.

Ovako o Deževi priča profešor Mirko Popovac, koji penzionerske godine provodi na omalenim imanju stotinak metara od ostataka Saborne crkve Nemanjića u kojoj se na Deževskom saboru 1282. godine kralj Dragutin, posle povrede u lovu kod Jeleča, odrekao prestola u korist svog brata Milutina.

Ostaci crkve otkriveni su sasvim slučajno, 1981. godine, dok su seljaci orali njivu, pa naišli na neki čudan kamen. Usledila su arheološka istraživanja i sada napola otkriveni zidovi sa tragovima živopisa i nekropole sa nadgrobnim spomenicima iz 13. i 14. veka svedoče o događajima pre osam vekova. Na stotinak metara od ostataka crkve i sada, mada zapuštena, postoji Kraljeva česma koju narod zove „voda cara Simeona”. Nemanjini dvori, krunski posed Nemanjića, po pretpostavci istoričara trebalo bi da su u blizini.

Ovde je rođen i rastao i odavde put Hilandara krenuo najmlađi Nemanjin sin Rastko, najveći srpski prosvetitelj i utemeljivač Srpske pravoslavne crkve – Sveti Sava.

Postoji verovanje da je veliki župan Stefan Nemanja, po povratku iz ratnog pohoda, tek rođenom najmlađem sinu tepao „mišče, moje malo”, pa se mesto po tome nazva Miščiće. I danas, na Svetog Savu, okupljaju se đaci i verni narod kod metalnog krsta i hrasta u zaseoku Miščiću na liturgiji.

Dole, na kraju toka Deževske reke kraj Novog Pazara je drevna Petrova crkva u kojoj je veliki župan Stefan Nemanja kršten i gde se na čuvenom saboru 1196. godine odrekao prestola u korist sinova i zamonašio se. Na brdu iznad Petrove crkve, na krovu Srbije su Đurđevi stupovi, jedna od najznačajnijih Nemanjinih zadužbina.

Odatle, pa sve gore do podno planine Golije, iako je Deževa dala pravoslavlju najvećeg prosvetitelja, nema nijedne pravoslavne bogomolje. I tako je bilo čitavih osam vekova. Pre tri godine pod geslom „Srbi složno crkvu grade”, uz velike napore tadašnjeg deževskog paroha Radoslava Jankovića, počelo se sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga za novu bogomolju neposredno pored ostataka Saborne crkve Nemanjića. Projekat je uradio Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu, a kamen temeljac osveštao vladika timočki otac Justin u oktobru 2012. godine, uz blagoslov vladike raško-prizrenskog Teodosija.

– Ovo nije crkva od lokalnog značaja, kao što ni Sveti Sava nije značajan samo za Deževu i ovaj kraj, nego za ceo srpski narod. Dok u Beogradu naša crkva i verni narod podižu velelepni Hram Svetog Save na Vračaru, mi u njegovoj rodnoj Deževi podižemo skromniji hram na mestu gde je najveći među Srbima svetiteljima ugledao svetlost ovog sveta. Zato s pravom kažemo da životni put Svetog Save počinje u Deževi, koja je tada bila u srcu srpskih zemalja – kaže protojerej Tomislav Milenković, starešina crkvene opštine za rašku oblast.

Deževski domaćini daju koji koliko ko može. Stižu i prilozi iz Švajcarske, Italije, čak iz Australije, od ljudi poreklom odavde. Ima i onih priložnika koji možda nikada nisu bili u svečevom zavičaju. Majstori preduzeća „Gradiša” radili su sve dok ih sneg i mraz nisu oterali sa skela.

Krajem decembra, prilikom boravka u Novom Pazaru, svetinju je obišao i srpski premijer Aleksandar Vučić. Sveštenstvo mu se požalilo da je ponestalo novca od donacija. Premijer je obećao da će Vlada Srbije izdvojiti sredstva da se hram završi. Pre nedelju dana ovo obećanje je potvrđeno saopštenjem iz vlade o razgovoru vladike raško-prizrenskog Teodosija i premijera Vučića.

Deževski paroh Ivan Jeremić svakodnevno obilazi hram. Zidovi su već „porasli” na sedam-osam metara i, kaže, već se raduje danu kada će hram biti završen i pun vernika.

A profešor Mirko Popovac veruje da će značaj svete deževske zemlje shvatiti i ceo srpski narod.

– Ovo bi trebalo da bude mesto srpskog hodočašća. Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save. Ovde je svaki kamen, svaki busen zemlje istorija, koju, nažalost, kao narod malo znamo i malo cenimo –kaže Popovac.

Novi hram Svetog Save vidi se s prozora osnovne škole. Škola nosi ime partizanskog borca iz ovog kraja, ali đaci najsvetliji period srednjovekovne srpske istorije mogu da nauče gledajući kroz prozor na mesta odakle je ta istorija počela.


Komentari4
ace94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetislav
Nikad nije kasno! Sveti Savo moli se Bogu za nas gresne potomke!
ratio
Kome gradimo crkve ?
Penzioner Caka
Доста касно вечерас прочитах чланак С.Бакрачевић и ценим га изврсним.пун је сажетих а значајних података.нарочито ми је позитиван завршетак у задња два пасуса који у себи носе значајну поруку за организаторе екскурзија како за ђаке тако и за остале.Иако сам прешао 70 година много тога нисам знао.Међутим утисак ми је покварила ситница а то је потпис испод фотографије.Наиме ја сам схватио да се храм Светог Саве гради потпуно на чистој локацији па реч зидине никако не иде уз нов објекат.Рецимо по мени је далеко прихватљивије озидани део храма.Ја сматрам да и оваква ситница је важна јер зидине асоцирају на градњу на већ постојећим грађевинама.поз.Политици.
Кика
Господине храм се не гради на зидинама старог храма.Већ на ливади удаљеној стотинак метара од старог.Можда је грешка штампарска.Хвала
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja