ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 29.01.2016. u 08:05 Tanja Vujić

Soros objavio rat juanu

Ocena da je krah kineske privrede „gotovo neizbežan” razgnevila kinesku štampu i zaljuljala berze u Šangaju i Šendženu
Џорџ Сорос (Фото Ројтерс)

„Kladim se da će kineski juan i hongkonški dolar da padnu i kupujem američke hartije od vrednosti. Krah kineske privrede je gotovo neizbežan. To nije prognoza, već opservacija. Ipak, Kina ima načina da se izbori sa ovim košmarom, budući da poseduje preko tri milijarde dolara deviznih rezervi.” Ova izjava Džordža Sorosa (86), legendarnog berzanskog investitora, u četvrtak 21. januara tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, najnoviji je faktor destabilizacije finansijskih tržišta u Šangaju i Šendženu, zbog čega kineska štampa već danima kritikuje „finansijskog krokodila” sumnjajući u njegovo „delimično slepilo”.

Soros je već nekoliko puta u prošlosti predviđao ekonomske nevolje Kine, ovog puta ili berzanski spekulanti nisu uradili domaći zadatak, ili... namerno pokušavaju da stvore paniku, kako bi zgrnuli profit... ocenila je juče zvanična državna novinska agencija Sinhua. Kineski „Narodni dnevnik” je tekst povodom Sorosove dijagnoze kineskih privrednih previranja spakovao pod naslovom „Objava rata juanu? Ha, ha”. Engleska verzija kineskog dnevnika „Global tajms” optužila je istim povodom „zapadnjake” što ne „prihvataju odgovornost za haos” u svetskoj ekonomiji. Sorosovo „abnormalno” ponašanje u Davosu – kada je mimo uobičajene tajnovitosti svojih poslovnih poteza javno objavio svoje akcije i planove –samo je probni balon za berze, upozorio je još „Global tajms”.

Salva oštrih kineskih (medijskih) kritika Džordža Sorosa nije slučajna.

Investitor izuzetnog uticaja i polja dejstva, blizak nekim od najmoćnijih finansijskih krugova sveta, među kojima i porodici Rotšild, Džordž Soros je u dva navrata krajem 20. veka zaljuljao tekući globalni finansijski poredak. U samo jednom danu 1992. godine, kladeći se protiv Banke Engleske, uspeo je da obori vrednost funte za petinu (i basnoslovno zaradi). Pet godina kasnije Soros i grupa prepredenih zapadnih finansijskih spekulanata zaljuljali su tajlandsku valutu „baht”, što je po mnogima bilo okidač velike azijske finansijske krize 1997–1998. godine. Ondašnji malezijski predsednik Mahatir Muhamed nazvao je tada Sorosa „moronom” zbog bezobzirnog poigravanja sa valutama, državama i narodima.

Ovog puta Sorosova objava kladionice protiv juana imala je trenutno (ipak privremeno) dejstvo na kineska finansijska tržišta.

Logika obaranja vrednosti kineskih akcija početkom ove sedmice zasnovana je na strepnji da tamošnja privreda stvarno osetno usporava, investitori masovno povlače novac (lane preko bilion dolara), dok ekonomija „azijskog tigra” isuviše sporo menja razvojni model od izvozno orijentisane ka jačanju domaće potrošnje.

Koliko u utorak, berze u Šangaju i Šenzenu zabeležile su rekordni pad vrednosti akcija od oko šest odsto, dok je juče bila među retkim globalnim finansijskim tržištima koja su iskazala pozitivan rast.

Kineska berzanska klackalica nije ogledalo kineske privredne situacije, ističu uglas tamošnji zvanični mediji. Kojim će tempom juan menjati vrednost tokom perioda ekonomske tranzicije? Da li će Narodna banka Kine više ili manje intervenisati u održavanju stabilnog kursa valute druge najjače ekonomije sveta? Na ova pitanja odgovor je neizvestan. Ono što se zna jeste to da kineska valuta od oktobra ove godine treba zvanično da počne da funkcioniše kao ravnopravni član globalne korpe valuta Međunarodnog monetarnog fonda. Kome je u interesu da igra protiv juana i kineske privrede (čiji uticaj danas priznaje i američka centralna banka – poznatija kao Uprava federalnih rezervi)?

Što se Sorosa tiče, ovaj investitor u poslednjih nekoliko godina davao je mnogobrojne izjave o Kini.

„Budući kurs istorije velikim delom će zavisiti od toga kako će Kina izvesti tranziciju od izvozno orijentisanog privrednog rasta ka većoj zavisnosti od domaće tražnje, i kako će SAD reagovati na to. Strateško partnerstvo SAD i Kine moglo bi da spreči evoluciju dva bloka moći koja bi ih mogla odvesti u vojni konflikt”, koliko lane napisao je Soros.

Koju finansijsku igru sa Kinom sada igra legendarni investitor?

Komеntari46
e5932
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Previse si tanak za Kinu. Izgibices sve sto si manipulaciom stekao. Kazu da ima Boga.
Mil L
To su zelje lesinara koji zaboravljaju da Kina postoji hiljadama god. i da su je vodili i vode mudri, skromni, strpljivi, odlucni, radni i rodoljubivi ljudi od careva do Sekretara KP. Setite se samo plana i pokusaja rasturanja Kine na onom cuvenom trgu na kome su tenkovi ispisali Istoriju i omogucili Kini da postane ekonomska sila broj 1. za razliku od SSSR i Jugoslavije. I sad bi neki tamo ameri Serosi da igraju igru sa mudrim Kinezima.
Čas sudnji njega je omeo
„берзански спекуланти нису урадили домаћи задатак, или... намерно покушавају да створе панику, како би згрнули профит... оценила је јуче званична државна новинска агенција Синхуа.“ Лако му је купити америчке хартије од „вредности“. Теже је доживети и наплатити их!
Боривоје Банковић
Доживели смо и то да неко Остапа Бендера модерног доба назове "легендарним финансијером".
sava
Kina ima 3 bilijarde a ne milijarde dollar rezervi kao I jednu trecinu vrednosnih papira dugova Amerike U isto vreme Indija Kina Rusija kupuju zlato da bi odbacili dollar kao reserve I platezno sredstvo Uspostavljaju izmedju sebe novi SWIFT I kartice koje zamenjuju Vizu I Masters U jednom trenutku ce zamo EU I Amerika da ima dolare I niko vise.Sve ekonomske sisteme su stvorili ljudi tako da se mogu kopirati Rublja je pala zbog cene nafte koja je pala Ali sada ide gore jel je padom ispod 30 dolara barel pocela da rusi zapadne berze jel zapad ima gomilu investicija u naftnoj ekonomiji Sve ispod 60 dolara ih razvaljuje sto se upravo I desilo Jedino Kina I Indija benificiraju od niskih cena jel Kina sama stedi 450 milijardi godisnje na nafti Cudna logika cudna ekonomija Sorois je proslost Ta spekulacija je onda prolazila Sada su svi kapitalisti I valute nisu vezane nego slobodno flukturiraju.Funtu je 1993 devalvirao jel je bila vezana sa ostalim valutama
Боривоје Банковић
@ Dragan Miljkovic: Билиона. Кинеске девизне резерве се процењују на 3,6 билиона долара.
Dragan Miljkovic
Savo, lim Vas da definisete bilijardu za mene i ostale citaoce. Hvala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja