ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21
POGLEDI

Zemlja Poštenija

Stvar bi bila drugačija da postoje kazne za neispunjene ciljeve, pošto ne možemo da verujemo imaginarnom osećaju odgovornosti političara
Autor: Igor Simićpetak, 29.01.2016. u 09:05
Никола Костандиновић

„Samo pogledajte svoje tanjire: vidite uvezeni kukuruz, pirinač ili proso, to je imperijalizam”, tako je Tomas Sankara opisivao vladavinu kroz finansijske institucije, kao i domaće i strane asistente koji održavaju prosjački mentalitet naroda. Burkina Faso se nekada zvala Gornja Volta, a onda je afrički Če Gevara kapetan Tomas Sankara poveo revoluciju, postao predsednik i preimenovao državu u „Zemlja poštenih ljudi”, u slobodnom prepevu: Poštenija. Elokventan, harizmatičan i skroman, Sankara je reformski vodio zemlju četiri godine. Onda ga je ubio najbolji drug u puču iza kojeg su stajale Francuska i SAD. O Sankari sam naučio na tekućem filmskom festivalu „Kustendorf”, u selekciji „Dekolonizovanje filma”. U Srbiji vlast ne govori o siromaštvu, a što izbori budu bliži, sve će se više čuti zaglušujuće isprazno: „Blablabla”.

„Sirotinja ljude svađa”, peva Šemsa Suljaković. Svestan ogromnih klasnih razlika i zavisti u kolonijalnom mentalitetu, Sankara je isticao da političar mora da ima veru u svoj narod i da bude u stanju da održi osam miliona govora, svakome ponaosob, jer su svi različiti. Za razliku od njega, naš premijer često govori o sebi, o smanjenju deficita, što je jedini parametar na koji može merama štednje da se osloni i priznanjima iz inostranstva, a time maskira stanje realne ekonomije. Pošto nema naznaka progresa, u račun Napredne stranke uklapa se osiguravanje vlasti do 2020. Obrazloženje koje nam je dato: „Srbija je u stanju latentnog društvenog sukoba od kada je SNS preuzeo vlast…” Latentni društveni sukob – šta to uopšte znači? Zviždanje?

„Garantujem da nijednom u narednim godinama Srbija neće beležiti manji rast BDP-a od dva odsto”, izjavio je Aleksandar Vučić. Bitna osobina ekonomije, sociologije i drugih društvenih disciplina jeste nemogućnost predviđanja; društveni sistemi su tako složeni i deluje mnogo faktora da je nezahvalno očekivati čak i od tzv. eksperata da predviđaju. Garancija nije bilo ni kada su Dinkić i Đelić promašeno obećavali u vreme krize 2008. Gluposti zato na televiziji ima napretek. Stvar bi bila drugačija da postoje kazne za neispunjene ciljeve, pošto ne možemo da verujemo imaginarnom osećaju odgovornosti političara, jer su oni ljudi otupljene savesti. Konkretni razgovori su potrebni: da li je bezbedno da se gradi više od deset spratova na terenu „Beograda na vodi”, čime se bavi Andrej Vučić, kako je u Mladenovcu smenjen predsednik opštine, šta se desilo u Beloj Crkvi, šta je sa doktoratom Nebojše Stefanovića, šta je sa političkim TV emisijama i još sijaset pitanja koja bi ozbiljni novinari, a ne ja, umeli da pokrenu.

Podrška za vladajuću partiju je, kad se pogledaju prethodni izbori, četvrtina biračkog tela. Svesni su da mogu da padnu i da bi im, kad bi novac stao iza neke nove partije, npr. Vuka Jeremića, pozicija bila poljuljana. Koja zemlja je prosperirala nakon MMF-a, pita Sankara novinara. Za razliku od njega, Vučić se poziva na pohvale iz MMF-a i inostranstva. Kao da ste filmski reditelj i da vam film putuje po svetskim festivalima, dobijate nagradice, ali nemate publiku u svojoj zemlji – niko ne gleda vaš film. To je birokratski, a ne stvaralački pristup. Snimaš da bi snimao, a ne za publiku, i pričaš da bi dobio izbore, a ne da unaprediš život sunarodnika.

Već su dosadni kolumnisti koji opisuju Srbiju kao rijaliti televiziju, a to je samo jedan od činilaca koji utiču na društveno stanje i koheziju zajednice. Dole lopovi, dole lenji studenti, dole nasilni muževi i sl, ponavljao bi Sankara kao mantru. Pričao mi je jedan pravnik da dobija slučajeve koji pokazuju da su se pojedinci saživeli s televizijskim serijama i vode tako komplikovane ljubavne živote da pravnici moraju da se umešaju. U stanju kolektivne psihoze čitavog sloja stanovništva nije loše uvesti nešto što postoji u sudskoj praksi: veštačenje psihijatra. Na sudu postoji ocenjivanje psihičkog stanja, a za dolazak na čelo zemlje ništa. Ova mala provokacija samo služi da podstakne razmišljanje o alternativama jer diskusija može da izrodi i rešenja. Tako je Sankara govorio o javnom glasanju. Ako se glasovi plaćaju i listići nestaju u crnim džakovima (setite se Nikolićevog štrajka glađu), onda je i to opcija.

Sankara je bio najbolji izdanak svog naroda. Trudio se da iskoreni siromaštvo, uvede ravnopravnost, oživi ideju solidarnosti i stvori ekonomski nezavisniju zemlju. Ako je poenta izbora promotivno „Blablabla”, uz ćutanje o sistemskom kriminalu i inovativnim rešenjima, onda crveni, žuti, plavi, tufnasti i napredni svi mogu zajedno u koaliciju. Živela zemlja Poštenija!

Reditelj


Komentari11
16128
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Miljkovic
Predsednik Sankara jeste bio poznat kao africki Che Guevara. Marksista, levicar, vojnik koji je vojnim pucem dosao na vlast. Naravno da je popularan medju nama koji toliko volimo komunizam. Zajednicki imenitelj: nestao je kao i originalni Che Guevara, kao i sistem koji je propovedao, sistem koji je nestao svuda u svojim raznim varijacijama: SSSR, Kini, YU, ostatku istocne Evrope, i vecini zemalja u razvoju. Opstaje jos u Kubi iako ne mislim za dugo, i naravno Severnoj Koreji. Ideali su vazni, covek treba u nesto da veruje, makar to bile i utopijske ideje komunizma. Naravno, i religija je utopija te ljudi promene u sta ce da veruju, presvuku se od komunista u hriscane. Ljudi veruju u nesto jer je stvarnost cesto za "ne verovati" te u ima vere u nesto, iluzija koje imaju, unistavaju sve i svakoga oko sebe da bi na kraju, posle svih pobeda i "pobeda" opet dostigli to isto razocarenje. Umetnost je uzivati u onome sto imas, ali umetnika je malo i ne damo im drzavne penzije :-) Pozdrav!
Milica Milovanović
Izborni rezultati najavljenih izbora, pokazaće, na žalost, ono što je vladavina Aleksandra Vučića i njegovih sledbenika napravila od građana Srbije: kolektivnu otupelost mase nesrećnika koji čak nisu ni svesni dubine svoje nesreće. Autor teksta, u potpisu Reditelj, Igor Simić (itekako ozbiljan novinar!) svaki put zadivi svojom pronicljivošću, poznavanjem istorije, ekonomije, i čega sve ne...
Zoran Miladinović
Pa, dobar članak Reditelja.Samo, da bi živeli u pravednijem društvu, ništa nama ne bi pomogao neki naš Santara.Društvo solidarnosti, uzajamnosti, pravedne raspodele, pravedog sistema, radja se iznutra, u glavama običnih ljudi, pa nastaje pokret koji onda neko povede.I onda ga niko ni sa strane ne može srušiti.Nažalost, kod nas ne postoji ni naznaka toga, solidarnost, uzajamnost gube se u individualnom snalaženju, u sivoj zoni preživljavanja, rada na crno, doznakama iz inostranstva, traženju raznih rupa u zakonu itd.Dok je tako, biće nam ovako.
Леон Давидович
Све оне који су сањали о стварању праведниих друштава данас многи пропагандисти заштитници светског империјализма приказују као највеће непријатеље рода људског или бар појединих нација Није ли Лењи н био сличне судбине. Презирао је империјализам и веровао у обичног човека радника. И нису ли га метком погодили у главу. Данас ће те од многих о њему чути само најгоре критике Шта је то 2% БДП. То би био значајан проценат за некога ко има развијену привреду и висок БДП. Шта то значи на ситниш од привреде који има Србија 'Када на мали број додате мали проценат опет остаје мали број? Али важно је убедити бираче како је та роба која се нуди најбоља и како баш једино тзу робу треба да купе на изборима. Као што у продавници не можете купити робу које нема тако не можете ни на изборима изабрати оне којих нема. И да има праведника не би их изабрали ?
jovanka orleanka
ću, ćeš, će, ćemo, ĆETE, će...
Preporučujem 7
Staniša Mladenović
Kao i uvek od Igora Simića. U svom stilu, ali previše pristojno za stanje i " aktere ".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja