ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.02.2016. u 09:05 Dejan Spalović
KOSOVO, OSAM GODINA POSLE

Diplomatska pobeda Srbije u Unesku

Hilari Klinton je još 2010. godine zatražila od Beograda da prestane s pokušajima da ometa ulazak Kosova u međunarodne institucije
(Фото Танјуг/Фото Бета)

Možda smo ostvarili „pravednu i moralnu pobedu u gotovo nemogućim uslovima”, kako je rekao Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, ili samo „nismo pobedili, ali nismo ni izgubili. Nisu nas unizili, niti zgazili”, kao što je suzdržanije konstatovao premijer Aleksandar Vučić. Ovim rečima Nikolić i Vučić su prokomentarisali glasanje na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu 9. novembra 2015, kojim je onemogućeno da Kosovo i Metohija postane punopravni član Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

Borbom za srpsko kulturno nasleđe u pokrajini, vlast u Srbiji je stavila do znanja svojim tradicionalnim „prijateljima” – Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Americi – da neće sedeti skrštenih ruku i dozvoliti da najznačajnija kulturna baština bude data Prištini na upravljanje. Očigledno da su u Nemanjinoj 11 ozbiljno shvatili poruku koju je pre deset godina uputio Danijel Frid, tadašnji pomoćnik američkog državnog sekretara, i da su spremni da plate ceh.

Iz Vikiliksa znamo da je Stejt department 2006. upozoravao da će „svaka nacija koja se nađe na putu nezavisnosti Kosova platiti tešku cenu”

„Nezavisnost Kosova je neizbežna i tešku cenu platiće svaka nacija koja se tome nađe na putu”, rekao je Frid na jednom od sastanaka iza zatvorenih vrata, što je zapisano u američkoj diplomatskoj depeši 06PARIS7770.

Američke diplomatske depeše koje je razotkrio Vikiliks pokazale su i da je od Beograda još 2010. godine traženo da ne ometa ulazak Kosova u međunarodne organizacije.

„Mi tražimo od Beograda da prestane s pokušajima da ospori status Kosova, uključujući i lobiranje protiv priznanja ili sprovođenje nepoželjnih akcija u međunarodnim organizacijama…”, zapisano je u poverljivoj depeši 10STATE9661, koju je potpisala tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton, a sada najozbiljniji kandidat demokrata za predsednika Amerike.

Jedan broj medija i nevladinih organizacija u Srbiji je nedeljama pre glasanja u Parizu ubeđivao vlast da vodi izgubljenu bitku, ali je rezultat glasanja pokazao da nema unapred dobijene ili izgubljene bitke. A motiv više za borbu u Unesku bio je pogrom 17. marta 2004, kad su se na meti albanskih demonstranata našli životi Srba, njihova imovina, spomenici, crkve, manastiri… Od tada je prošlo skoro 12 godina, a organizatori i inspiratori nasilja ostali su van domašaja pravde. U trodnevnom divljanju ekstremnih Albanaca, pokrenutom naopakim tumačenjem nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka, ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba. Osim 19 žrtava nasilja, kako glasi zvanična verzija događaja, šest leševa dopremljenih u prištinsku mrtvačnicu nikad nije identifikovano. Povređeno je oko 900 osoba, Srba, Albanaca i pripadnika međunarodnih misija, a proterano je više od 4.000 Srba. Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca, a više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno. Statistika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pokazuje da je zbog martovskog nasilja kosovsko pravosuđe pokrenulo 400 slučajeva, mahom zbog manjih prestupa. Osuđena su 143 kosovska Albanca, od kojih 67 na višegodišnje kazne zatvora.

Nemačka obaveštajna služba BND od samog početka tvrdila je da su demonstracije unapred planirane, zasnivajući takve zaključke na transkriptima prisluškivanih telefonskih razgovora nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova.

Već drugog dana nasilja na Kosovo je stigao komandant južnog krila NATO-a, američki admiral Gregori Džonson, koji je preuzeo komandu nad Kforom od Nemca Holgera Kamerhofa i odobrio razmeštanje pojačanja, koja su, u međuvremenu, krenula iz Bosne. Zbog trapave reakcije na nasilje, Ujedinjene nacije smenile su šefa Unmika Harija Holkerija i na njegovo mesto u maju te godine postavile Sorena Jesena Petersena.

Prištinski medijski mogul Veton Suroi tvrdio je tada da je politička elita kosovskih Albanaca prilično „žalosna grupa ljudi”, lažno patetična i prema Srbima i prema Albancima. Nešto žešći bio je najznačajniji albanski književnik Ismail Kadare, koji je svoje sunarodnike na Kosovu oštro ukorio zbog pomisli da će im paljenje srpskih crkava doneti bilo šta dobro.

Komеntari2
7a933
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja