nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:19
Etnička presuda Svetislavu Stojkoviću iz Štrpca

Zatvor zbog ljubavi prema zavičaju

Autor: Živojin Rakočevićnedelja, 31.01.2016. u 23:13
Светислав са супругом Мартином у Швајцарској (Фото лична архива)

Došao je da ostvari svoj dečački san, imao je nameru da život i rad dovrši lepim pogledom na Šar-planinu, sagradio je mali hotel u svom zavičaju i dao mu ime svoje supruge... To je retka, sa još mnogo detalja, gotovo idilična priča Svetislava Stojkovića iz sela Donja Bitinja kod Štrpca. Onda je pošlo sve naopako: urušio mu se život, iluzije, materijalna dobra stečena u Švajcarskoj i vera da pošteni ljudi mogu nešto promeniti. Poslednja vest koja ga je, pre nekoliko nedelja, zatekla, glasi: Vrhovni sud Kosova osudio ga je na devedeset dana zatvora! Ono što je prouzrokovalo ovu kaznu dogodilo se kada je gospodin Stojković bio polugodišnja beba, daleke ratne 1943. godine. Tada su bugarske okupacione jedinice, u blizini sela Donja Bitinja, ubile duvanskog švercera Aslana Ndrecaja iz sela Mačetevo, koje se nalazi s druge strane planine, u opštini Suva Reka. Strah od bugarskih fašista i njihova represija ostavili su leš u selu sve dok nije počeo da se raspada na ulici, nakon čega su ga sahranili na livadi u neposrednoj blizini reke. Kad se rat završio, grob je zarastao jer se za njega niko nije interesovao, a velika poplava 1979. godine odnela je komad zemlje i kuće u tom kraju, pa, verovatno, i grob ubijenog švercera.

Vlasnik te parcele Milija Ivanović, kao ni bilo ko od Albanca iz ovog etnički mešovitog sela, nije mogao da nađe grobno mesto, niti je znao na čijoj je zemlji sahranjen. Decenijama kasnije, 2011. godine, Ivanović je švajcarskom državljaninu Srbinu Svetislavu Stojkoviću prodao lepo parče zemlje pored reke. Kako je sticao imetak u jednom uređenom sistemu, Stojković je strogo poštovao sve lokalne kosovske procedure, izvadio svaku dozvolu i do detalja rešio obimnu papirologiju i administrativne zahteve. Svoj mali hotel rešio je da nazove imenom svoje supruge Martine, a radove je poverio lokalnom građevinskom preduzetniku Garipu Tahiriju. Tahiri nije zadovoljio tehničke uslove, pa je arhitekta predložio Svetislavu da nađe drugog izvođača radova, što je ovaj i uradio, tako da je objekat dovršila druga albanska građevinska firma.

Izgledalo je da je sve u redu, dok u švajcarskom domu Stojkovića nije zazvonio telefon i dok glas s Kosova nije rekao gospođi Martini da će zgradu na njihovom imanju u Donjoj Bitinji dinamitom dići u vazduh, jer se tu nalazi grob njihovog dede. Pretnju istog dana prijavljuju srpskoj kosovskoj policiji i prvi put čuju da je na njihovom imanju neki neobeležen grob, a među onima koji prete i svedoče nalazi se i prvi izvođač radova na motelu. Policija ništa ne preduzima, kosovsko tužilaštvo pokreće krivičnu prijavu protiv Svetislava Stojkovića zbog „oštećenja grobova i leševa”, a on prilaže papire i dokumentaciju. Osnovni sud iz Uroševca, odnosno njegov ogranak iz Štrpca, osuđuje Stojkovića na 90 dana zatvora. Srž presude, u kojoj su se pomešala vremena – na gotovo nerazumljivom srpskom jeziku – glasi da je „optuženi neodređenog datuma meseca januara 3013 godine u s. Donja Bitinja, opstina Strpce bez ovlascenja unistio groblje pokojnog Asllana Ndrecaj na taj nacin sto je okrivljeni iako je bio u saznanju da se tu nalazi groblje pokojnog isti i naprotiv obecanju da nece ostetiti groblje, sagradio je objekat gde je bio groblje pokijnog još od rugog svetskog rata.” Sudu sačinjenom od Albanaca bilo je dovoljno to što su svedoci, njihovi sunarodnici, „čuli” da je tu bio grob. Argumenti, logika, vreme, ovaj nakazni jezik imali su samo jedan cilj.

„Prvostepeni sud uopšte nije razmatrao predložene i uredno dostavljene dokaze, već je doneo presudu kojom je Svetislava Stojkovića oglasio krivim i osudio”, kaže njegov branilac advokat Goran Milenković. Suđenje se nastavlja, a Stojković traži pomoć od države Srbije, odakle mu odgovaraju da: „Kancelarija za Kosovo i Metohiju nema efektivnu vlast na terenu i ne može Vam pružiti direktnu pomoć, niti se može mešati u predmetni sudski postupak.” U međuvremenu, nepoznati počinioci ruše ogradu i lome stakla na podignutom objektu, a uoči postupka pred Vrhovnim sudom Kosova Stojković se obraća švajcarskoj ambasadi, koja piše Sudu i od njega „očekuje pravičan postupak kojim neće biti povređena ljudska prava našeg građanina.” Sve je to palo u vodu i taj sud potvrđuje prvostepenu odluku: Svetislav mora da ide u zatvor. Iza svega stoji etnički interes, koji već godinama kupuje srpska imanja na Brezovici, a predmet kupovine Ski-centra „Brezovica” potresa i u pitanje dovodi opstanak Srba u Sirinićkoj župi. Pojava Srbina koji nešto gradi u multietničkoj sredini je opasan presedan koji se mora zaustaviti, a ceo proces je pokazna vežba za Ski-centar.

„Srbi ne bi trebalo da grade nego da se sele. Ovo je, u prvom redu, politički progon a u drugom etnička diskriminacija”, kaže Stojković za „Politiku”. Njegov prijatelj, sudija Albanac, koji se kod predsednika suda u Uroševcu raspitivao za slučaj, dobio je kratak odgovor i pitanje: „Na čijoj ste vi strani?“ Svi su zauzeli svoje strane, samo je porodica Stojković ostala bez ikakve zaštite, jer ako Svetislav dođe na Kosovo i Metohiju, čeka ga zatvor.

Ironija sudbine i ciklus zla ponovio se na ovom primeru: u selu Mačetevo, odakle je ubijeni švercer Ndrecaj, do početka Drugog svetskog rata stajali su ostaci crkve i srpsko groblje ograđeni žicom, a onda su uništeni i nestali bez ostatka. Razume se, za ovo zlodelo niko nije odgovarao, a sedamdeset godina kasnije za jedan nestali grob Vrhovni sud Kosova osudio je Svetislava Stojkovića na 90 dana zatvora. Računa se da je na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas uništeno 10.000 srpskih grobova. Prema ovoj presudi, počinioci bi za to dobili 2.465 godina robije, a niko nije kažnjen ni jedan jedini dan. U toj suludoj zbrci izranja iz prošlosti priča o tome čija je zemlja na kojoj je groblje jednog naroda, a danas se postavlja pitanje: čija je zemlja na kojoj je grob jednog nestalog švercera pogubljenog od bugarskih fašista? Sudovi, pa i ovaj Vrhovni, jesu etničke institucije, nastale na legalizaciji nestanka onog groblja iz Mačeteva, na nekažnjavanju savremenih rušitelja – zato je sasvim logično što je posle toliko godina iz prošlosti izronila „svetinja” neznanog groba Aslana Ndrecaja, kao što je „logično” da Svetislav Stojković u osmoj deceniji života odrobija svoju nevinost.


Komentari16
4a92c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

кондор
Господине Живојине, честитке вама и Политици на одличној репортажи. То је та косовска "правда" подржана од тзв. међународне заједнице (читај НАТО). Двоструки аршини на сваком кораку. Но не треба се томе много чудити. Погледајте како се суди у Србији, где неки предмети леже у судовима и више од 30 година. То није правда, већ спрдање са правддом.
Твртко
Све док постоји веровање "на чијој сте ви страни?" - ми имамо "племенско" изнад цивилизованог - правног - државног. Косово наравно није нека држава, али ако су већ изграђене некакве институције - те институције морају да посупају равноправно према свима без обзира како се тај неко зове. Правда се слика са повезом на очима управо зато да не би била "на нечијој страни". Време пролази и након 20 година ми на Косову (али и у Хрватској) имамо "племенско" изнад закона и права. Ако Косово хоће да буде држава - оно мора да поступа ЈЕДНАКО према свима који се затекну на тој територији. Ако кажњавају за уништавање гробаља и гробова - онда морају да кажњавају СВАКОГ. Ако не кажњавају, онда не смеју да казне НИКОГ. Држава која не може да обезбеди једнакост пред законом - није држава. Равноправност грађана пред законом је на овај или онај начин гарантована још у ХАМУРАБИЈЕВОМ законику - дакле, пре неколико хиљада година. Очигледно је да су тад неки људи били напреднији од неких људи данас.
Sale Marino
Hajdemo sad svi u glas, jos jednom: Hvala, Slobo!
Rocco
Hvala Slobo za sta? Sto se za vreme njegove vladavine postavio svoje partijske sledbenike na visokim pozicijama na Kosovu a u stanove koje je izgradila Srbija nije uselio ni jedan Srbin. Zato sto su ti njegovi partijski sledbenici koji su bili sudije, komandiri stanica milicije, predsednici opstina reketirali Siptare i naplacivali im za pasose i ostale papire basnoslovne sume i prodavali im stanove namenjene Srbima povratnicima. Zato sto je dao Arkanu i njemu slicnim da reketiraju i maltretiraju Siptare i to one da kazem regularne gradjane. Oni teroriste nisu nikad ni jurili niti ih hapsili. Neka se Slobi zahvale svi oni koji su se vratili na Kosovo i dobili stan od njega. Mozda mu se mogu zahvaliti Kosovari koju su prodali nekretnine Siptarima a na Kosovu nastavili da rade kao Profesori, Sudije, Komandiri Milicije ili Predsednici Opstina i primali duple plate. Sta se desilo posle je posledica onoga sto je Sloba predhodno uradio. A mogao je mnogo vise da ga je Kosovo interesovalo.
Preporučujem 12
Cmrle
Ispravno bi bilo: ''Hvala, Tito.??
Preporučujem 32
Максимилијан Мрмот
Никада ми неће бити јасно зашто Србин, који проведе цео живот у некој другој држави, који заради и уштеди лепе новце, има потребу да се врати и да уложи сав тај новац ту у место одакле је отишао јер није могао нормално да живи, да ради, да размишља... Овај добри човек је уложио свој иметак у Запад Дивљег Запада и шта је очекивао? Ја не знам да ли знате колико је тешко саградити зграду у сред Београда и колика "леђа" су потребна код нас Срба Србину да сагради и да заради, а не тамо где Оливера Ивановића осуде на 9 година и ако га ни један сведок није видео. Драги људи, Ви, који радите и зарађујете тамо преко, сетите се дана када сте отишли одавде и зашто сте отишли, онда приупитајте неког искреног да ли се нешто променило, и онда на крају, размишљајте мозгом а не сујетом... глупо је на тако глупаву грешку страћити све године рада...
igor
mrmot ti mislis da treba zaboraviti korene poreklo i predati se bez borbe,coveka znam licno iz mog mesta je toliko kapitala ima u strpcu ulagao i pre rata i posle rata,a bogastvo se njego meri milonima a njegova ljuckos nema cenu jer je svaku parcelu koju prodaje srbin kupio da nebi otislo u albanske ruke e zato ne sudi o coveku koga neznas.veliki pozdrav
Preporučujem 9
Цицка
Наравно да сам после свега, шта се дешавало и сада дешава на тим теренима КиМ, за господина Стојковића, али тако то изгледа када се држава понаша са лакоћом гледајући сваку врсту криминиала , пређи преко оног, пређи преко овога и на крају шта добијемо да гледамо од њих шта треба да радимо и како да радимо , да ли смо немоћни , па нисмо, да ли смо били немо`ни, нисмо , али треба радити, треба се борити , ко да се бори, боре се само за себе и своје приватлуке . Како су они издали дозволе ако су знали да ће се нарушити нешто о чему причају ,како да ни инспекција није изашла на терен а забрани градњу , крив је онај који је издао дозволу , и онај који није стопирао на време ако је мислио да су нарушена нечија права , али су га вероватно пустили да утроши новац знајући да ће му наравно некажњено , као и обично, све срушити и натерати га да одустане од свега , уосталом оваквим методама су и добили територију и нашом леношћу и нашом политиком ма није важно , ма није битно, ма шта нас брига, ч

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja