nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.02.2016. u 15:10 Mirjana Čekerevac

Dačić: Nemamo nameru da se priključimo sankcijama Rusiji

Министар спољних послова Ивица Дачић (Фото Бета)

Srbija nema nameru da se priključuje sankcijama Rusiji, rekao je juče ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade Ivica Dačić, odgovarajući poslanicima u Skupštini Srbije.

On je dodao i da naša zemlja želi i nada se da će sankcije Rusiji biti ukinute što pre.

Dačić je kazao: „U interesu nam je da budemo član EU, ali i da vodimo računa o našim interesima. Ne možete u isto vreme da tražite od nekih zemalja da nas podržavaju u borbi u Unesku, a da se pridružujemo sankcijama Rusiji.” Ovo je bio odgovor na pitanje poslanika SDS-a, zašto se zakon o međunarodnom ograničenju, o kome se raspravlja, ne odnosi i na uvođenje sankcija na osnovu akata koje je donela EU.

Dačić je pojasnio da je zakonopisac bio stava da ne mogu da se sprovode obaveze koje proizlaze iz članstva u organizacijama u kojima nismo član i dodao: „Mi nismo član EU i sami se opredeljujemo šta ćemo da primenjujemo. U UN uopšte nije bitno da li ste glasali za ili protiv, odluku morate da primenjujete.” Aleksandar Senić (SDS) replicirao je ministru rečima: „Molim vas da mi ne odgovarate da sam za to da Srbija uvede sankcije Rusiji, jer nisam. SDS se jasno opredelila protiv uvođenja sankcija Rusiji.”

Uvođenje sankcija po zakonu

Zakonom o međunarodnim merama ograničavanja uređuje se postupak sprovođenja mera ograničenja koje se primenjuju u cilju uspostavljanja i očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanja međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda i izvršavanja drugih međunarodnih obaveza, rekao je juče Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Podršku zakonu najavili su poslanici i vlasti i opozicije.

Međunarodne mere ograničenja (sankcije) mogu se primeniti prema državama, međunarodnim organizacijama, fizičkim licima, našim i stranim državljanima i pravnim licima, uključujući i strana pravna lica, ukoliko poseduju imovinu na teritoriji Srbije. Sankcije, kako predviđa zakon, mogu, između ostalog, biti potpuni ili delimični prekid diplomatskih odnosa, prekid ekonomskih odnosa, saobraćaja, telekomunikacionih veza, trgovine oružjem i druge mere.

Kako je rekao Dačić, zakon se odnosi i na mere koje Srbija uvodi, primenjuje ili ukida na osnovu akata organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i drugih međunarodnih organizacija, koje obavezuju Srbiju. Prema njegovim rečima, donošenje ovog zakona je u funkciji ispunjavanja međunarodnih obaveza Srbije, i obaveze iz „poglavlja 31, koje se zove – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika u pregovaračkom procesu sa EU”. Dačić je kazao da su mere koje se mogu uvesti regulisane Poveljom Ujedinjenih nacija i dodao: „Ujedinjene nacije su od 1994. godine sa sveobuhvatnih sankcija prešle na uvođenje takozvanih ciljanih sankcija, koje se najčešće sastoje, pored zabrane izvoza naoružanja i robe dvostruke namene, do zabrane putovanja pojedinaca, zamrzavanja finansijskih sredstava, zabrane izvoza određenih vrsta roba i resursa kao što su dijamanti, zlato, nafta i drugo. Od okončanja hladnog rata do sada prema 27 država su uvedene različite mere ograničenja.”

Obrazlažući Predlog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, Dačić je rekao da je „Srbija potpisala konvenciju uz predaju izjave kojom je naglašeno da zaključivanjem ugovora i sporazuma od strane teritorijalnih jedinica ili vlasti u vezi sa primenom konvencije jedino Republika Srbija ima međunarodnopravni kapacitet”. Dačić je objasnio da se ovom izjavom  izbegavaju eventualne interpretacije odredbe konvencije u pogledu međunarodnog pravnog subjektiviteta teritorijalnih jedinica država potpisnica. On je rekao da su se na ovakve izjave odlučile Italija, Španija, Slovačka, Gruzija i Azerbejdžan.

Hvaleći akt o prekograničnoj saradnji, Balint Pastor (SVM) rekao je da će njegova potvrda omogućiti „bilateralne i trilateralne oblike saradnje”. On je govorio o povezivanju opština iz Srbije, Rumunije i Mađarske, koje „u formalnom smislu postoje od 2009. godine, ali zbog nepostojanja pravnog osnova, opštine iz Srbije su mogle da budu samo posmatrači”. Navodeći da je reč o opštinama sa severa Vojvodine, iz Bačke i Banata, Pastor je istakao da će se „situacija promeniti posle ratifikacije ove konvencije”.

Podršku zakonima, najavio je i Sulejman Ugljanin (SDA), jer će „omogućiti regionima, odnosno opštinama i zajednicama opština da mogu samostalno da konkurišu za evropske fondove, što je veoma važno za Sandžak”.   

Komеntari3
f1b9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja