sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.02.2016. u 09:05 Ana Tasić
POZORIŠNA KRITIKA

Ljubav (p)okreće svet

„Svit Čeriti”, tekst Nil Sajmon, muzika Saj Kolman, režija Mihailo Vukobratović, Pozorište na Terazijama
Мина Лазаревић, Милена Живановић и Ивана Кнежевић (Фото Ж. Јовановић)

Nastao prema romantično-komičnom tekstualnom predlošku Nila Sajmona, zasnovanom na Felinijevom filmu „Kabirijine noći”, mjuzikl „Svit Čeriti” se odigrava u okruženju noćnih klubova, makroa i devojaka „za iznajmljivanje”, koje sanjaju o ljubavi koja će ih izbaviti iz sivila njujorškog podzemlja (adaptacija Mihailo Vukobratović i Slobodan Obradović). Beogradska verzija ovog brodvejskog mjuzikla, u režiji Mihaila Vukobratovića, postavljena je teatralno, donekle u pop-art maniru. Vizualne pop-artističke okvire stvaraju stripovske video-projekcije međunatpisa i komentara u pozadini, podnaslova scena, komentara radnje, u rečima i crtežima, prožetih ironijom. Oni su u stilskom skladu sa svedenim, stilizovanim dizajnom scene i kostima (scenograf Geroslav Zarić, kostimograf Tatjana Radišić), i preovlađujućom teatralnošću igre brojnih izvođača, glumaca, pevača, plesača (muzički aranžmani Ivan Ilić i Milan Nedeljković, dirigent Milan Nedeljković, koreograf Milan Gromilić). Njihovi najčešće prenaglašeni nastupi karikaturalno razobličavaju teme o kojima se govori, na primer, devojačke snove o udaji za princa na belom konju, nade o bekstvu i novim počecima itd.

Karakateristična je u tom pogledu igra Tatjane Bošković koja komički upadljivo, grandiozno i teatralno par ekselans, predstavlja Ursulu Marč, Vitorijevu razmaženu devojku (značajan doprinos komičkoj snazi njene pojave daje pompezan kostim začinjen oklembešenom lisicom i nekakvim perjem na glavi, kao šlagom na torti). Vitorija Vidala, kapricioznu filmsku zvezdu, igra Branko Cvejić, komički svedenije, u skladu sa njegovom potčinjenošću u odnosu na Ursulu, vulkanski dominantnu u njihovoj vezi. Mina Lazarević i Ivana Knežević igraju Niki i Helenu, Čeritine drugarice i koleginice, takođe u grubim, karikaturalnim tonovima. One su realnije i namazanije od naivne Čeriti, ne veruju više mnogo u ljubav i postojano čereče Čeritine snove. To se postiže prenaglašenom stilizacijom njihovog nastupa, preteranošću izraza koja cinično rastura klišee, idealističke poglede na svet.

Izdvojenija i značenjski opravdano drugačija je igra Milene Živanović, u ulozi slatke Čeriti, plesačice (prostitutke) mekog srca. Ona je naivna i sentimentalna, iskreno razdragana, zarazno optimistična i puna života, u okruženju tvrdih cinika. Živanovićeva je znatno ekspresivnija u pevačkim i plesačkim partijama, nego u dramskim, što se naročito odnosi na njenu igru u naglašeno osećajnim trenucima, na primer u sceni Oskarove prosidbe. Glumica tu slabo uverljivo predstavlja skrhanu devojku, naročito zato što su u ostatku predstave te vrste emotivnih scena obložene jakom teatralnošću i ironijom, koje masakriraju sentimentalna značenja. Zato posebno taj njen stvaran, neironičan, emotivan ispad deluje bledo. Pored lika Čeriti, takođe je u smirenijim, sentimentalnijim i ne mnogo upečatljivim tonovima oblikovan lik njenog verenika Oskara (Nikola Bulatović), smotanog i smušenog, sa blisko idealizovanim, sanjalačkim pogledom na svet.

U igri brojnih izvođača ima sjajnih komičkih začina, koji donose pršteće pojave epizodnih likova. To je, na primer, slučaj sa Čovekom sa psom (Dušan Kaličanin) koji sporadično, cvrkutavo i vrckavo, prošetka po sceni sa Fifijem na točkićima, ili sa nastupom Tatice Brubeka (Milan Antonić), gromoglasno lažnog mesije, nju-ejdž sektaša.

„Svit Čeriti” je nešto slabiji od poslednjih par mjuzikala Pozorišta na Terazijama, predstava kao što su „Mamma Mia” i „Viktor Viktorija”, u pogledu ukupne scenske energije izvođača i naročito muzičkog dela, koji ovde nije toliko snažan, posebno u odnosu na predstavu „Mamma Mia”, imajući u vidu melodične kvalitete i efektnu prepoznatljivost pesama grupe „ABBA”. Uprkos ovom mišljenju, „Svit Čeriti” je i dalje mjuzikl koju će publika nesumnjivo voleti, a ovu vrstu muzičko-plesno-dramskih spektakala Beograd bez dileme treba da održava i dalje razvija, paralelno sa idejno zahtevnijim, angažovanijim pozorištem.

Komеntari3
11afa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Jovcanić
Anonimna kritika koju sam pročitao, kao neko ko se našao na toj premijeri, je preambiciozno i malodušno skrojena sa ciljem da jedno delo svetske produkcije koje se ipak našlo u Srbiji prikaže manje vrednim nego što ono zaista jeste. Ja sam u poslednjih nekoliko godina gledao skoro sve predstave ovog pozorišta i čini mi se da je ova premijera iznedrila jednu novu vrlo darovit glumicu Milenu Živanović, koja je sa ogromnim tekstom briljirala. Bez greške je u predstavi odigrala ulogu koja nosi 40 posto teksta.Ako je potrebno kritikovati nešto u predstavi onda je to orkestar koji je ovog puta "bledo" i neuverljivo ispratio radnju. Svi akteri u predstavi bili su na nivou, tako da im ovog puta čestitam od srca. Publika je bar pet minuta tapšala tako da sam pomislio da nikada neće prestati. U publici je bilo mnogo predstavnika kulture pa i moja malenkost. Neka je i Politika, ali boli kada je tendeciozna u trenucima kada je sve manje predstava i sve manje premijera. Anonimne kritičare ne uzimaj
tatjana medojevic
Teatralno, predugačko , drugi čin uopšte nije potreban, muzika koja je bitan ako i ne najbitniji segment mjuzikla prosečna i ispod proseka.. tanja bošković i branko cvejić se pojavljuju svega desetak minuta tokom cele predstave, ostali mladi glumci bez posebne izražajnosti. kraj koji cela sala jedva dočeka bez ikakve poente, smisla i putokaza. sve u svemu mjuzikl koji ne zavredjuje poseban osvrt.
živan
Dobro napisan osvrt, ali o mjuziklu koji ne zavredjuje ozbiljniju paznju...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja