četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.02.2016. u 08:15 Branislav Gulan

Promašaji agrarne strategije

Rezultati proizvodnje u poljoprivredi Srbije u prošloj godini daleko su ispod plana u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024.
(Фото Д. Јевремовић)

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini bila je 4,63 milijarde dolara, što je za 7,3 odsto manje od one u 2014. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje u visini od 4,09 milijardi dolara manja je za 5,6 odsto u odnosu na 2014. godinu. Vlada Srbije je u julu 2014. usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti narednih 10 godina. Prema toj strategiji udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja ovog perioda za 15 do 20 odsto. Međutim, da bi udeo poljoprivrede porastao na 15 odsto, to znači da poljoprivreda do 2023. godine treba da se razvija po prosečnoj stopi od 6,1 godišnje. U drugoj, boljoj varijanti, piše da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto, trebalo bi da se razvija po stopi od 9,2 odsto godišnje. Međutim, već u prvoj godini primene Strategije, 2015, umesto planiranog rasta, poljoprivreda Srbije, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, beleži pad od 7,3 odsto!

Kada je usvojena Strategija, saopšteno je da su ciljevi tog dokumenta unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnom područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.

Ovakvi rezultati srpskog agrara pokazuju da je upozorenje eksministra poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljka Lovra, tokom javne rasprave o donetoj Strategiji, bilo opravdano. On je tada istakao da autori Strategije (njih oko 200) koriste netačne podatke, pa su zato očekivane projekcije razvoja poljoprivrede potpuno nelogične i besmislene. Jer, prema njegovim ocenama, izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Između ostalog, on je tada istakao: „Ono što autori Strategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Štaviše, za našu privredu bi bilo porazno da se ostvare.“

Autori su projektovali i rast bruto investicija u poljoprivredi od 10 do 15 odsto godišnje u nominalnom iznosu. To je nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije. One su u ukupnim SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine učestvovale sa 0,7 do 1,6 odsto!

Dakle, ono što je planirano i ostvareno već u prvoj godini ukazuje na nelogičnost i neosnovanost Strategije. To se pokazalo i u – praksi, umesto rasta proizvodnje u agraru Srbija, ima pad!

Naime, ukupna vrednost ostvarene biljne proizvodnje u 2015. godini bila je 2,98 milijardi dolara, što je pad od oko 11 odsto u odnosu na 2014, sa učešćem od 64,3 procenta u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena je na prošlogodišnjem nivou u vrednosti od 1,65 milijardi dolara i ima učešće od 35,7 odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

U godinama koje dolaze, sa velikim izazovom suočavaće se i proizvođači i prerađivači šećerne repe zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od oko 182.000 tona. To će znatno smanjiti setvene površine koje su poslednjih godina dostizale i 70.000 hektara (samo u prošloj godini to je bilo svega 42.000 hektara), kao i prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na međunarodnom berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu.

Prema onome što su stručnjaci planirali u Strategiji, odmah se videlo da je to bio samo deklarativni cilj, ali u praksi neostvariv. To se pokazalo u prvoj godini njene (ne) realizacije.

Novinar-istraživač i analitičar

Komentari12
e33ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorka Papadopolos
nisam strucnjak, ali mislim da je nas jedini izlaz na planu privrede upravo u poljoprivredi. Po brojkama u tabeli primecujem da nam, i pored losih okolnosti dobro ide u proizvodnji mesa, povrtarstvu, vocarstvi, a u vinogradarstvu cak napredujemo. Bela vina ne mogu lako da se transportuju, pa je tu mozda nasa sansa i u odnosu na EU (nismo daleko). Meso (sveze) nam je savrseno, mesne preradjevine, koje se nude u prodavnicama u Beogradu su OCAJNO loseg kvaliteta! Voce nam je izvrsno, mada bi trebalo poraditi na cuvanju starih vrsta, dok ih jos ponegde imamo. Povrce je takodje kvalitetno, ali je asortiman nikakav. Zaposlite nase Kineze u povrtarstvu, neka nam donesu seme njihovih biljaka, u povrtarstvu su nenadmasni! Mozda bi neki imucni Kinezi bili spremni i da investiraju u nase povrtarstvo? Nazalost, iako nam je i mleko kvalitetno, ispod je kvaliteta mleka u Nemackoj. Mozda je stvar u preradi? Takodje nam ni buter nije najbolji, tesko se razmazuje. Prerada?
Pavle Skoric
Otkup mleka nije stajao ni za vreme ratova i sankcija, ni za vreme NATO bombardovanja, a rodjak iz Srema koji ima 30 muzara je nedavno dobio dopis iz otkupne stanice da se prestaje sa otkupom i da mu oni savetuju da krave otera u klanicu. Vrhunske, visoko mlecne krave ce biti pretvorene u preradjevine da bi par tajkuna moglo nesmetano da uvozi smece u prahu iz evropskih magacina i time zadovolji zahteve unije, koji su predvidjeni najnovijim obavezama iz pristupnih pregovora. Nema teme o poljoprivredi koja ne pokazuje da situacija u Srbiji nije bila teza i losija, a ministarska resenja su iz mandata u mandat sve gora. Ukidanje subvencija na posede preko 20 ha nas cini nekonkurentnima u EU i zavisnima od uvoza jeftine hrane koju su bogate zemlje obilno podsticale. Skupi kratkorocni i srednjerocni krediti ne omogucavaju brzu i efikasnu modernizaciju opreme, a domace semenske institute drzava gusi neselektivnim uvozom semena iz sveta.
Бошко
Нажалост, аутор није узео у обзир да је штета од суше 2013 године била скоро милијарду евра, те да је штета од поплава 2014 године била такође око милијарду евра. Тиме је овај "резултат" из 2015 године још јаднији и беднији него што изгледа. Не рашчишћавањем канала за наводњавање, и не ојачавањем бедема против поплава (после замало избегнуте катастрофалне поплаве у зиму 2012 године) коалиција на власти од јула 2012 године је 30так милиона евра које је требало уложити у рашчишћавање канала и ојачавање насипа, уложила у свој политички маркетинг. Имамо "неприкосновену" власт која је ради "победе" на изборима жртвовала пољопривреду, инфраструктуру, енергетику и људске животе, доказујући да је једини њихов план који имају и за који се боре опстанак на власти уз довођење "страних инвеститора" (читај терање државе у дужничко ропство за непотребне и невиталне пројекте). Ни "библијски скакавци" не би тако уништили пољопривреду за три године као напредни социјалисти.
Zoran
Postovani gospodine Gulan, Svaka Vam cast na ovakvom clanku u politici. Vec neko vreme vrlo rado citamo vase tekstove o poljoprivredi i agrarnoj politici. Veliki pozdrav od asistenata i profesora sa Fakulteta organizacionih nauka
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA
Srbija mora da donira seljake i razvija PRERAĐIVAČKU industriju u poljoprivredi, a ne da izvozi sirovine : pšenicu, kukuruz, svinje,....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja