utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Fakulteti traže više školarine

Ukoliko se ne reši problem nadoknade materijalnih troškova i ogromnih računa za grejanje, fakulteti će biti prinuđeni da zatvore vrata
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 04.02.2016. u 09:26

Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, 11 je predložilo više školarine za narednu akademsku godinu. Cena studija je povećana za 200 do 13.000 dinara, a ovom predlogu fakulteta koji će biti dostavljen Ministarstvu prosvete žestoko se protive predstavnici studenata. Najveće povećanje je predložio Fakultet organizacionih nauka (FON), za 13.000 u odnosu na prošlogodišnju školarinu.

Kako se čulo na jučerašnjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu, ovom rešenju neki fakulteti su pribegli kako bi nadomestili novac koji država ne daje za materijalne troškove. Država po rečima dekana, samo na jednom fakultetu izmiruje materijalne troškove u iznosu od 50 odsto, dok su na ostalima ta sredstva od četiri do 10 odsto.

Na sve ovo i već postojeće dugove za komunalije koje fakulteti ne mogu da izmire, „kap u punoj čaši” je i smanjen budžet za prosvetu.

– Problem je što su za 10 odsto smanjena sredstva za materijalne troškove za Univerzitet u celini, tako da će se dugovi koji već postoje samo uvećavati. Mnogi fakulteti se nalaze u teškoj situaciji, posebno oni koji imaju samostalno grejanje. Nadamo se da postoje alternativni načini da se troškovi namire i to će biti i tema razgovora sa prosvetnim vlastima, a videćemo koliko i grad može da pomogne – izjavio je novinarima posle sednice rektor BU, prof. dr Vladimir Bumbaširević.

Kako se čulo na sednici, u Rektorat je već stigla žalba studenata FON-a na odluku fakulteta da poveća školarinu. Hemijski fakultet je u dogovoru sa studentima predložio da cena indeksa bude viša za 12.000 dinara, a najmanje dodatnog novca je tražio Fakultet političkih nauka – samo 200 dinara.

U odnosu na prošlu godinu, novu cenu studija u proseku za pet-šest hiljada dinara traže i Rudarsko-geološki fakultet, Tehnološko-metalurški, Učiteljski, FASPER, Geografski, Poljoprivredni, kao i Fizička hemija i Pravni.

Ovi predlozi, kao i predlozi broja brucoša, biće po rečima prorektorke prof. dr Nade Kovačević, prosleđene Ministarstvu prosvete do 15. februara. Kada je reč o kvotama, prosvetne vlasti imaju pravo da koriguju broj studenata, ali konačnu odluku o školarinama donose saveti fakulteta.

Najdramatičnije na Rudarsko-geološkom, kojem je potrebno 60 miliona dinara da reši problem grejanja 

Na predlog dekana Mašinskog fakulteta, u dnevni red sednice je uvršćena i tačka o materijalnim troškovima fakulteta, koja je izazvala i najviše rasprave i jednoglasan stav svih predstavnika fakulteta i instituta na BU.

– Realni materijalni troškovi fakulteta i instituta koji plaćaju grejanje, struju, vodu, odnošenje smeća višestruko su veći nego što dobijamo od Ministarstva prosvete. To je i uzrok mnogih problema, a fakulteti se dovijaju kako da ih reše, pa povećavaju školarine. To je najgore rešenje – da se ide „preko leđa” studenata. Ima alternativnih načina, da se na primer deo sredstava za nauku preusmeri na materijalne troškove, jer nema rada u hladnim laboratorijama – rekao je dekan prof. dr Radivoje Mitrović.

On je naveo da za ovo rešenje Univerzitet ima svega nekoliko meseci, do kraja juna, pre nego što počne novi istraživački ciklus.

Kako se čulo, grejanje predstavlja najveći problem za fakultete, uz struju, smeće i vodu, a nekoliko dekana je apelovalo da se pronađe rešenje u dogovoru sa gradom Beogradom.

– Red je da Beograd sledi primer Novog Sada koji pomaže svoj Univerzitet i snizio im je cenu grejanja za 50 odsto. Ukoliko se ne nađe neko rešenje, fakulteti će biti prinuđeni da zatvore vrata – rekao je dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Ivan Gržetić.

Trenutno je najdramatičnija situacija na Rudarsko-geološkom fakultetu, jer moraju da zapečate kotlarnicu, a za prelazak na novi sistem grejanja im je potrebno 60 miliona dinara. Ukoliko se taj problem ne reši, sigurno neće biti nastave u novoj školskoj godini na ovom fakultetu.

Još jedan od problema je što fakulteti do 8. februara treba da dostave sistematizaciju radnih mesta, u sklopu određivanja maksimalnog broja zaposlenih. Rektor međutim kaže da je problem u tabelama za popunjavanje jer u visokom obrazovanju je značajan broj nastavnika zaposlen na određeno (asistenti, docenti, vanredni profesori), a na primer na Medicinskom fakultetu klinički asistenti nisu zaposleni ni na određeno ni na neodređeno, već po ugovoru o delu. Od Ministarstva prosvete je traženo dodatno pojašnjenje, ali ga fakulteti nisu dobili.

(Foto Dragan Jevremović)
Prvi upisni rok od 22. juna do 18. julaPredloženi su i termini upisa za novu generaciju brucoša: prvi upisni rok biće od 22. juna do 18. jula, a drugi od 1. do 20. septembra.Predaja dokumenata u prvom roku traje četiri dana, od 22. do 26. juna, prijemni ispiti su od 27. juna do 3. jula, a upis primljenih studenata je od 10. do 14. jula.Upisne kvote su ostale na nivou prošle godine: predloženo je da se upiše 14.800 brucoša (9.461 budžetski) na osnovnim studijama, 9.205 na master (4.651 o trošku države) i 1.895 akademaca na doktorskim studijama (725 budžetskih mesta). Čulo se i da je ove školske godine ostalo nepopunjenih budžetskih mesta i na master i na doktorskim studijama.Nastava na osnovnim studijama počinje 3. oktobra 2016. godine, a na master, specijalističkim i doktorskim – najkasnije do 17. oktobra, što je novina u odnosu na ranije godine.

 


Komentari16
92f54
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelika
Malo je ironicno sto jedan Rudarsko-geoloski fakultet trazi povecanje skolarine zbog grejanja. Na sve nacine zele da opravdaju poskupljenje skolarine, pa se sada hvataju za grejanje. Skolarina na tom istom fakultetu je od 2012 godine povecavana vec dva put. U odnosu na druge fakultet je mala, ali u odnosu na studentski dzep i ona je prevelika. Jedino sto je vladajuca elita uspela da uradi je da unazadi skolstvo. Od svih "reformi" za par godina dobili smo samo povecanje skolarina, gde nisu postedjeni ni budzetski studenti koji godisnje daju i do 20 hiljada za rane takse i prazne papire. Samo jos mogu dodati da recimo u jednoj Poljskoj uopste ne postoje samofinansirajuci studenti tako sto se jasno nakon srednje skole postave kriterijumi za razna zanimanja i studenti se rangiraju vec u srednjoj skoli ko gde moze da studira ili ne studira. Kod nas su fakulteti postali neciji veliki biznis, pa umesto da se skoluju i usavrsavaju strucnjaci koji su potrebni trzistu mi imamo hiljade pravnika.
Vasa Stajić
Уф, баш Хегеловски! Како си дрчни Хегелу дошао до податка о квалитету београдских факултета? Таквих показатеља нема а Министарство као ни Београдски универзитет ни не желе да их направе. Они више воле да причају о Потемкиновој, пардон Шангајској листи, на коју је УБГ стигао захваљујући радовима Винче и других института. Само вредновање по научним пољима (рецимо, англистика у Нишу, Новом Саду Београду, Крагујевцу...), студентима пружа некакво поуздано обавештење јер радови Винче немају ама баш никакве везе са филологијом, на пример.
comiiv
Bitno je da se ima para dati Siriji,a onda sve to placaju gradjani Srbije,u ovom slucaju studenti.Kod nas u Bosni je skolarina 3 puta manja,na Banjaluckom univeritetu je za pravo skolarina 250€,dakle ja platim sve 4 godine za novac koji student u Srbiji izdvoji za jednu godinu.
Vjeci student o drzavnom trosku
Doduse, kvalitet skolovanja i diploma ti je ravna cijeni koju si platio za nju.
Preporučujem 0
Nikola Matić
Da li je realno da mi u 21 veku pričamo o tome da država neće (nema para) da plati fakultetima čiji je osnivač osnovne troškove kao što je grejanje i da to mora da se svali na cenu školarine? Dok se u normalnim zemljama vodi polemima u koje projekte treba uložiti milione mi se preganjamo kao na vašaru hoće li država platiti osnovne troškove održavanja zgrada. Mene je sramota da o ovome uopšte mora da se polemiše i piše u novinama. Ovo je samo pokazatelj da smo dotakli dno... Senat dvovevokvnog Univerziteta mora da moli za novac za grejanje... haos
Aleksandar
@Slobodan Divno li je kada covek samome sebi odgovori, a misli da se izdize i spocitava sa visine. Bas vam je lep taj NS stil komunikacije.
Slobodan
Hvala.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja