utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.02.2016. u 08:05 Ljiljana Ćinkul
LIKOVNA KRITIKA

Kako razumemo spomenike

„Spomenici i ideje”, kritičarski izbor Irine Subotić, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda
Рад Радоша Антонијевића

U kontekstu istorije ili savremenih postupaka spomenici, upadljivi znaci kulture sećanja, često su uveličavajuća kriva ogledala postavljena između realnosti i utopije, između umetnosti i politike. Vizionarski prostor spomenika u 20. veku vezuje se za Tatljinov „Spomenik Trećoj internacionali”, spoj čistih umetničkih formi i utilitarnih ciljeva. Promotivna i produktivna podrška aktuelnoj umetničkoj praksi kao i njen otvoren medijski diskurs koji pomeraju granice utemeljuju se tokom proteklih pola veka, a po tome je tipičan internacionalni megaprojekat skulpture u Minsteru. Dobar primer na domaćoj vizuelnoj sceni je projekat Ričarda Dikona i Mrđana Bajića „Most na Kalemegdanu” koncipovan kao pešačka pasarela koja nad prometnim saobraćajnicama povezuje beogradsku Tvrđavu i Kalemegdan sa obalom reke. Na drugoj strani, kao paralelni tok domaće vitalne scene opstaje i koncept tradicionalističke skulpture, a novi primeri istrošenih narativa i promašenog konkursa su „Beogradski čitač” ili Kneginja Milica u Trsteniku. Ne pominjemo inostrane političke poklone u vajarskim ambicijama koji su nagrdili ambijentalne vizure našeg grada. Opet struka nije pitana pa je zaboravljeno da spomenik nije grobljanska figura, a na to nas opominje i Irina Subotić i njen kritičarski izbor „Spomenici i ideje“. Ova istoričarka umetnosti sa višedecenijskim profesionalnim referencama i angažovanim stavom, u „Spomenicima i idejama“ problematizuje kontekstualne, narativne i memorijske refleksije skulpture i njenog bića baziranog u proširenom polju ovog medija.

Irina Subotić ovim izborom postavlja pitanja kulturne paradigme pišući „o nerazumevanju današnjih pojmova vezanih za spomenike i memorijalna mesta, o nepoštovanju ustanovljenih kriterijuma u struci, u umetnosti, istoriji umetnosti i arhitekture, kao i u kritici, o revanšizmu u odnosu na prethodni period koji se gaji u pojedinim stručnim krugovima“. Može se reći da je izložba „Spomenici i ideje“ koncipovana po modelu promocije ideja i zalaganja za jedan drugačiji pristup ovom kreativnom fenomenu. Naime, postavljajući i samim naslovom širok tematski okvir, Irina Subotić je pozvala 20 umetnika – vajara, slikara, arhitekata, fotografa. Oni su svojim mahom nerealizovanim projektima, uspostavili relaciju sa zadatom temom problematizujući različite aspekte kulture, istorije, arhitekture, filozofije, estetske, urbane sociologije, dizajna javnog prostora, nauke, nove tehnologije kao i praktična pitanja. Ovi autori svojim radovima jasno dokazuju da kultura memorijskog koda i njena reprezentativnost nisu jedini niti dovoljni u kreativnom procesu. Ogledalo naše savremenosti i sadašnjosti ispoljava se i u medijskom i lingvističkom pluralizmu, vidljivom na ovoj postavci. Tako Radoš Antonijević u svom radu relativizuje pitanje: da li je lokacija umetničkog rada određena njegovim topografsko-urbano-istorijsko-socijalnim referencama? O osetljivosti komemorativne umetničke forme koja svojim vizuelnim i poetskim svojstvima nadrasta zadatu temu različitim sredstvima i evokacijama realizovana je u amblematskoj Nebojšinoj kuli, radu Branka Pavića, Dejana Miljkovića i Jovana Mitrovića, kao i timskom rada Mrđana Bajića, Jelice Radovanović i Dejana Anđelković kao spomen obeležje u Parku „Jelena Šantić“. „Biblioteka koje nema“ je multimedijalni rad kojim na jedan sofisticirani način Vjera Damjanović memoriše šestoaprilski udes Narodne biblioteke.

Dušan Otašević u već poznatom maniru i duhovitom tonu posvećuje svoj „Spomenik neznanom šetaču“ evocirajući građanske proteste iz devedesetih godina. O kulturi sećanja, idejnoj matrici ove izložbe, su i intrigantni i višemedijski radovi Ane Adamović, Alekse Bijelovića, Davora Ereša, Marka Lulića, Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Ml., Miška Pavlovića, Dušana Petrovića, Pavla Stamenovića, Dušana Stojanovića i Ivana Šuletića.

„Spomenici i ideje“, jedan mogući izbor Irine Subotić, referiše na memorijal, njegovu konceptualnu i metaforičnu istorijsku sliku zasnovanu na ambivalentnim svojstvima savremene umetničke prakse. Ta razuđena praksa svojim potencijalom gotovo preslikava ukupnu duhovnu klimu novog milenijuma. Pitanja: Šta je danas spomenik? Šta je njegova pojavnost? Šta je njegovo trajanje, i svrha tog trajanja? inicirao je Davor Ereš, a ovaj izbor svakako je dao jedan mogući odgovor.

Komеntari2
461c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana Milosavljević
Komentar "struka nije pitana" ostaje labav i maliciozan jer nije argumentovan. To kažem kao dipl. novinar. A kao novinar i osoba koja je sticajem okolnosti veoma upoznata sa nastankom skulptura/spomenika koji se u tekstu pominju u negativnom kontekstu, rekla bih kolegi da je ovakva izjava neproverena i neistrazena. Dakle, struka nije pitana.
momcilo
"у контексту историје или савремених поступака споменици, упадљиви знаци културе сећања, често су увеличавајућа крива огледала постављена између реалности и утопије, између уметности и политике" Ja mislim da to nije do spomenika, vec do nas posmatraca iz 21 veka. U odnosu na rijalitije I populisticku misao 21 veka, proslost stvarno izgleda nekako ubudjala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja