sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
POGLEDI

Da li je Srbija demokratska država?

Kada istorijska sudbina učini da jedan narod nema sreću da živi u bogatstvu i viševekovnom unutrašnjem miru i razvoju, tada je tim više potrebna žrtva elite kako bi funkcionisala država i kako bi njeno uređenje bilo najbolje moguće
Autor: Čedomir Antićpetak, 05.02.2016. u 09:05

Da je Srbija demokratska država tvrde međunarodne organizacije kredibilne u svojim procenama, to uverenje dele i podstiču Velike sile i srpski susedi. Ne deluju uverljivo čak ni optužbe koje iznosi opozicija u vezi sa nedoslednostima, zloupotrebama i čak nasiljem koje sprovodi ili inspiriše aktuelna vlada. Ovo posebno kada znamo da veći deo opozicije suštinski želi da postane deo sadašnje koalicije.

Za zapadne „prijatelje” srpskih vlada, demokratija je forma. Pošto se danas našom državom bave trećerazredni političari i diplomate, jasno je da bismo mogli da imamo i mnogo autoritarniju vlast, kakva je, recimo, crnogorska ili saudijska, pa da ipak ne čujemo bilo kakav prekor od njih. Da ne govorimo o podršci demokratizaciji. Ne sećam se da neki stav predstavnika EU i SAD o tim načelnim pitanjima nije imao pragmatičnu pozadinu koja je sasvim neskriveno služila nekoj koristi njihovih država.

Građani Srbije tradicionalno malo veruju u demokratiju, a još su manje spremni da u nju ulože. Teze o „lopovskim vlastima” i o tome da se „najgori samo smenjuju”, opovrgavaju činjenice da su se na vlasti u Srbiji smenili otprilike svi koji su za ovih četvrt veka želeli, kao i da fluidnoj političkoj oligarhiji (vladajućoj ili opozicionoj, svejedno) pripada skoro tri odsto birača koji izađu na izbore. Zato tezu o „lošim vlastima” u najširoj javnosti često prati i uverenje da je u stvari „narod loš”. Jedno istraživanje staro više od godinu dana utvrdilo je da demokatija u Srbiji ima podršku svega oko 30 odsto građana. Čudno. Pošto u državi jednakih u siromaštvu, gde mnogi pamte kako je predsednik kupovao burek dok mu je stranka imala centralu na Trgu Nikole Pašića ili kako je najbogatiji Srbin vozio decu u polovnom automobilu u školu, suštinski nema alternative. Da bismo podržavali nešto, a da ne govorimo da bismo u isto verovali, potrebno je da o tome ponešto znamo. Meni se dogodilo da moj student, brucoš najstarijeg fakulteta u Srbiji, koji je završio gimnaziju i položio prijemni ispit, kaže da Srbija nije demokratska država, pošto „demokratija” znači „dobar život”. Argumenti prema kojima krezovska katarska despotija ima visok standard, a sirota demokratska Indonezija nema, nisu imali uticaja na njegov stav. Stav koji se malo razlikovao od onog koji je Pekić pripisao učeniku neke posleratne škole smeštene u oskrnavljenu crkvu, koji kaže da je komunizam „kad imam da jedem... svaki dan i samo ja...” Ali, zar smo tako malo napredovali od vremena kad je većina stanovnika bila nepismena, do ovog mog studenta koji ne pamti Miloševića, a učio je „Građansko vaspitanje” i strani jezik od prvog razreda?

Od davnina je poznato da je demokratija izbor elite. U antici su je uvodile prosvećene ili bar inteligentnije aristokrate. Kad je narodu davana prilika da sam odluči, on se najčešće odlučivao za tiranidu.

Demokratiju uvek definišu njeni veliki građani. Kada istorijska sudbina učini da jedan narod nema sreću da živi u bogatstvu i viševekovnom unutrašnjem miru i razvoju, pa je nemoguć onaj Mekoulijev srećni spoj „aristokratske demokratije i demokratične aristokratije”; kada taj narod ima ovolike državne, ekonomske, socijalne, prosvetne probleme – onda je tim više potrebna žrtva elite kako bi funkcionisala država i kako bi njeno uređenje bilo najbolje moguće. Ako je jedan veliki britanski političar primetio da je najbolji argument protiv demokratije pet minuta razgovora s prosečnim biračem, onda je tek u zemljama sa ovolikim problemima neophodno načelno, rodoljubivo i uporno delovanje prosvećenih i imućnijih građana. U prošlosti se to i dešavalo, pa su naše elite postale ne samo velike žrtve ratova i unutrašnjih nemira već su ponele i teret modernizacije koji se za njih pokazao pretežak.

Kako taj teški zadatak prihvataju sadašnje elite? Vladajuća koalicija ne promoviše demokratske vrednosti. Potpuno anahrona povika na opoziciju kao na protivnika države, poistovećivanje kritičara sa zaverenicima, prikrivanje sasvim prirodnih razlika unutar vladajuće koalicije ili neke od njenih stranaka, optužbe na račun neimenovanih stranih centara moći... Konačno, nepoštovanje sopstvenog ustava, demokratski neutemeljeno napuštanje konsenzualne politike (recimo prema Kosovu i Metohiji), pritisci na sudove i medije... U Srbiji nema cenzure, ali šta je zloupotreba moći vladajuće partije i teror paraprivatnih medija? Kakvu poruku nam pružaju prvi ljudi vlasti kada estradizuju političku debatu, pretvaraju Srbiju u rijaliti, a kakvu glavni urednici „Politike” i „Večernjih novosti”, dvoje najuglednijih novina, kada trpe kritike vladajuće stranke a odlaze na TV-raport kod tabloidnog novinara koji već godinama maltretira srpsku javnost?

Napredni klub


Komentari29
780fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

кондор
Тема је заиста актуелна посебно сада пред изборе. Мислим да многи ставови аутора могу да се прихвате, али он тој теми прилази сувише материјалистички. Демократија НИЈЕ САМО ВИСОКИ СТАНДАРД, већ и ЈЕДНАКОСТ И ПРАВДА. Као аргумент навешћу стандард грађана Либије који је био за афричке појмове веома висок; ниске цене горива, обезбеђивање станова оним који заврше факултете, обезбеђивање посла, весплатно школовање...али та врста "демократије" није спасила Гадафија од пропасти. Грађани поред стандарда траже СЛОБОДУ, ПРАВДУ, ЈЕДНАКОСТ. Није демократија ако ја могу да бирам усрећитеље народа скоро сваке године, а у суду судија даје предност државној институцији иако закон није на њеној страни. Није демократија ако ти се полицајац обраћа са чича и са ти, а има мање година него што ви имате школе. Није демократија ако те силеџија малтретира а полицајац окређе главу, а судија у договору са адвокатом држи предмет у фиоци док не застари. Није демократија ако тајкуни не плаћају порез а ви морате!
Demos
Demokratija je pravo izbora , tj da glasaš za BOLJU stranku. Po tebi to su stranke kojima su prioriteti : VEĆE plate, POŠTENI političari i sređeno PRAVOSUĐE.
Preporučujem 2
Aleksandar Mihailović
Na postavljeno pitanje nema decidiranog odgovora,te bi sa ovakvim odgovorom student dobio poziv za novo viđenje sa profesorom.U Srbiji je iz godine u godinu sve manje demokratije i sada je manje iste nego ikada,čak i u vreme Miloševića je bilo više nego sada.Nema od demokratije ni"š"ako je dobar deo pravosuđa u sprezi sa organizovanim kriminalom,ako se penzioneri reketiraju,ako se mladima ne daje nikakva perspektiva za život,rad i osnivanje porodice,ako armije nezaposlenih i birokrata rastu,ako se bogatstva slivaju u ruke pojedinaca i najprofitabilnijih preduzeća,stranaka na vlasti i oko nje.Kakva je demokratija ako na hiljade građana godišnje traži pravdu u Strazburu,ako Ustavni sud donosi odluke po diktatu vlasti,ako nesposobni vode državne resore,bez dana radnog staža i bar jednog časa nastave za posao kojim na nivou države rukovodi?Nema demokratije ni u promilima dok se narodna imovina pretvora u državnu pa opljačka,ni dok se puzi ka dželatima Srbije i ne zna ko su vlasnici medija.
nikola andric
''Elita'' referira na lica pa vodi u pogresan smer misljenja. Bez insitucija nema demokracije. Pored poznate deobe vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvrsnu treba dodati cetvrtu: cinovnike. Bez sposobnih i postenih cinovnika izvrsna vlast ne moze dobro da radi. Svaka od navedenih vlasti (treba da) ima sopstvenu etiku za clanove koji joj pripadaju. Integritet lica u svakoj od njih je nuzni uslov. To se lako moze videti u Americi sa korumpiranim Kongresom. Da Ameri drugima citaju lekcije o demokraciji je i smesno i tuzno. Najbolji primer prave demokratije je Svedska koja je zahvaljujuci dobrom radu navedenih institucija za relativno kratko vreme postala najbolje uredjena drzava na svetu.
Socijalizam švedskog tipa
Švedska je Kraljevina u kojoj socijal-demokrate najduže vladaju.
Preporučujem 1
Zašto ELITA neće u politiku
Odličan tekst, sa jednom greškom: Naime na srpskoj političkoj sceni NEMA ELITE, nego su skoro svi političari prosečni u svojim ljudskim i stručnim vrlinama (čast izuzecima).
NEPOSREDNI izbor i VEĆE plate
Da bi se srpska elita uključila u politiku, potrebna su dva uslova: 1). da se poslanici biraju NEPOSREDNO i da tako odgovaraju svojim biračima , a ne stranačkim kadrovicima, i 2). da PLATE poslanicima budu najmanje 3.000 evra na republičkom i 2.000 evra na opštinskom nivou.. Za građane Srbije je najbolje da biraju MANjI BROJ poslanika, ali sa većim platama.
Preporučujem 5
Zoran R.
Nije. Srbija je banana država.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja