nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24

Političko delovanje pod plaštom borbe za demokratiju

Fondacija braće Rokfeler prošle godine izdvojila 2,25 miliona dolara za zapadni Balkan
Autor: Jelena Popadićponedeljak, 08.02.2016. u 08:05
Рокфелер центар у Њујорку

Fondacija braće Rokfeler godišnje izdvaja oko 28 miliona dolara za donacije namenjene civilnom društvu. Njihovo delovanje naročito je usmereno na zapadni Balkan i južnu Kinu. U poslednjih deset godina srpskom NVO sektoru darovali su 5,6 miliona dolara, podaci su američkog Fondacija centra. Za delovanje na zapadnom Balkanu prošle godine izdvojeno je 2, 25 miliona dolara. Tako su se braća Rokfeler popela na četvrto mesto na listi najvećih donatora srpskog civilnog društva.

Najviše novca za Trag fondaciju
Prema podacima Fondacija centra u poslednjih deset godina Rokfeler je najviše novca darovao Trag fondaciji (1,4 miliona dolara). U finansijskom izveštaju za 2014. godinu ove organizacije stoji da im je godišnji budžet iznosio gotovo 1,3 milion evra, a njihove donacije drugim udruženjima oko 727.000 evra. Osim Trag fondacije, braća Rokfeler pomažu Beogradski fond za političku izuzetnost, Fond za humanitarno pravo, Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost, Građanske inicijative... Takođe, Rokfeleri su pre deset godina poklonili Univerzitetu u Novom Sadu 40.000 dolara za program zaštite životne sredine.

Svi ovi podaci mogu se naći u bazi podataka američkog Fondacija centra, organizacije koja već 60 godina povezuje donatore i organizacije civilnog društva širom sveta. Ovaj centar, sa sedištem u Njujorku, poseduje jednu od najažurnijih baza podataka o uplatama na račun organizacija civilnog društva. Podatke im dostavljaju donatori, a zaposleni ih proveravaju nadzirući čak 35 nezavisnih izvora.

Što se tiče Srbije donacije braće Rokfeler raspoređene su kroz 67 grantova. Najveći deo novca uplaćen je organizacijama koje se bave promocijom demokratije i građanskih prava. Osim toga, značajna sredstva otišla su na račun pojedinih umetničkih i medijskih udruženja (Centar za nove medije „Kuda”, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Fondacija Slavko Ćuruvija, Media i reform centar u Nišu, Hartefakt fond, CRTA).

Na portalima svih ovih organizacija Fondacija braće Rokfeler označena je kao partner ili donator. Ipak, gotovo niko ne otkriva koliki je zapravo iznos donacija. U obimnim finansijskim izveštajima teško je naći cifru koja označava iznos donacije, bilo da stiže od Rokfelera ili nekog drugog donatora.

Braća Rokfeler značajno pomažu i rad Fondacije Slavko Ćuruvija. U bazi podataka američkog Fondacija centra zabeleženo je da su Rokfeleri na njihov račun uplatili 150.000 dolara. Kada je „Politika” u tekstu „Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova” objavila ovaj podatak, predstavnici Fondacije Slavko Ćuruvija uputili su redakciji protesno pismo objašnjavajući da američki donatori ne finansiraju rad njihovog sajta „Cenzolovka”. Ipak, u svom pismu nisu otkrili iznose donacija, niti demantovali objavljene cifre. Nažalost, nisu bili zainteresovani da razrešimo

Filantropija ili kupovina „dobrog glasa”
Fondacija braće Rokfeler osnovana je davne 1940. godine od strane Džona juniora, Nelsona, Dejvida, Lorensa i Vintropa Rokfeler. Kao rodonačelnik ove bogate američke porodice najčešće se navodi Džon Dejvidson Rokfeler (1839- 1937. godina), prvi je Amerikanac koji je postao milijarder i  najbogatiji čovek nas svetu. Obogatio se radeći u naftnoj kompaniji „Standard Oil”. Do svoje smrti  podelio je oko 540 miliona dolara (današnjih pet biliona dolara). Međutim, i danas mnogi smatraju da je novcem pokušavao da kupi „dobar glas”. Zastupnici ove teze veruju da je Džon Rokfeler dajući donacije pokušavao da zatvori usta onima koji su sumnjali u njegove iskrene ktitorske namere. Uz novac obično ide i težnja ka što većoj moći, najčešće političkoj. Tako je Nelson Rokfeler postao 42. potpredsednik SAD-a (1974– 1977. godine) za vreme mandata Džeralda Forda. Bogatstvo ove porodice procenjuje se na oko 11 biliona dolara, a na Forbsovoj listi najbogatijih američkih porodica nalaze se na 22. mestu.

nedoumice u direktnom razgovoru sa direktorom Ilirom Gašijem.

Zanimljivo je istaći da su braća Rokfeler kao poseban program delovanja izdvojili rad na zapadnom Balkanu i u južnoj Kini. To su jedine dve regije na svetu kojima su posvetile posebne programske celine. Kako ističu, posebno su posvećeni delovanju u Srbiji, Crnoj Gori i u našoj južnoj pokrajini.

Politički analitičar Obrad Kesić kaže da delovanje Rokfelera upravo u ovim regijama nije iznenađujuće.

– Njihov angažman definitivno se svodi na politički. Međutim, upakovan je u promociju borbe za demokratiju, ljudska i građanska prava. U južnoj Kini moraju da budu naročito oprezni prilikom osmišljavanja programa budući da su Kinezi osetljivi na pominjanje demokratizacije. To je samo nastavak njihovog delovanja tokom Hladnog rata.  Devedesetih godina na našim prostorima Rokfeler je donacije srpskom civilnom društvu uplaćivao kroz druge američke nevladine organizacije. Krajem devedesetih finansirali su znatan broj alternativnih medija, a nakon 2000. godine pojavljuju se kao direktni pokrovitelji određenih organizacija  – kaže naš sagovornik uz objašnjenje da kada su u pitanju američki mediji braća Rokfeler imaju direktan uticaj na nacionalnu En- Bi- Si televiziju smeštenu u Rokfeler centru u Njujorku.

Obrad Kesić (Foto B. Pedović)

Lideri ove fondacije veoma često daju političke ocene i izjave. Tako je 2010. godine predsednik ove organizacije Stiven Hajnc ocenio da će Srbija i Kosmet mogu postati članice EU samo kao odvojene države.

Već godinama unazad Haki Abazi, poreklom sa Kosova i Metohije, programski je direktor za zapadni Balkan u Rokfeler fondaciji.  Javnost se još seća hapšenja njegovog oca Hasana Abazija u Srbiji 2012. godine po poternici za špijunažu. Haki je obavestio svoju organizaciju o hapšenju oca navodeći da je reč o predizbornoj kampanji. Hasan Abazi pušten je iz pritvora nakon nekoliko nedelja, a njegov sin Haki nije propuštao nijednu priliku da u američkim krugovima kritikuje rad srpskih državnih organa.

Na baneru istaknutom na portalu Fondacije braće Rokfeler posvećenom 75. godišnjici rada ove organizacije zabeleženi su značajni istorijski događaji. Osim početka Drugog svetskog rata, formiranja NATO-a, početka rada Univerziteta Rokfeler zabeleženi su i: osnivanje Balkanske istraživačke mreže BIRN (2006. godine) i kosovskog Instituta za napredne studije (2006. godina).

Braća Rokfeler od 2006. godine podržavaju rad BIRN-a, stoji na njihovom portalu. Ipak ne mogu se pročitati iznosi donacija i informacije o programima podrške.

Ni kod Rokfelera, ni kod BIRN-a.


Komentari57
19fdc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Miljkovic
Iako sam bio zapanjen zbog prethodnih tekstova novinarke Jelene Popadic, pre svega zbog odsustva elementarne logike i koherentnog kritičkog mišljenja, ovaj tekst prevazilazi sve prethodne. Već od samog naslova, novinarka kao da pravi neku razliku između političkog delovanja i borbe za demokratiju, građanska prava i slično??? Pa skoro svaki vid društvenog delovanja je i politički, te otud ne vidim smisao naslova. Ono o čemu novinarka piše je vekovima prisutna praksa političkog delovanja različitih državnih i nedržavnih fondacija. I ne vidim šta je onda u slučaju ove fondacije tako interesantno? Ako želi da kritički ispita delovanje nevladinog sektora bolje je da istraži koliko je on bio uspešan u podsticanju modernizovanja srpskog društva. I da vidimo zašto i danas srpsko društvo ne prihvata poštovanje osnovnih ljudskih prava (npr, s pravima manjima...) ili činjenicu da je Kosovo nezavisno. I ko je za to odgovoran? Ima još puno posla,pa bi bilo dobro da bude još novca za projekte.
N.N.
Naslov, ukoliko Vam nije jasan, onda zastupate elementarnu konfuziju u vezi značenja reči demokratija u izvornom obliku i njenog značenja danas, koje se isključivo odnosi na politiku uslovljenu kapitalom. Trag fondaciha direktno kontroliše razne civilne fondove (Erste, Nis,..), a Haki Abazi (iz Urosevca) je od novinarskog dopisnika Kohe, preko cia programa Care international za Western Balkan došao na da našnju poziciju
Preporučujem 0
Неко из масе
Исти организација која је усвојио Декларацију о људским правима је усвојио и Резолуцију 1244. За почетак би било добро да мало решормишете и модернизујете тај ваш сектор, јер очигледно селективно поштујете одлуке УН-а. Исто међународно право које регулиште питања мањина, регулиште и њихову обавезу да буду верни земљи у којој живе као и да знају доминанти и званични језик земље у којој живе. Ето прилике да се и то мало модернизује. А сада долазимо до Устава моје и ваше земље, из ког произилази право да се организујете, окупљате, радите, живите..исти тај Устав третира као јединствену територију Србије, са КиМ као њеним саствним делом. Уз свако право обичну иду и неке обавезе, као нпр. да се поштује Устав и закони Србије. Још једна прилика да се модернизујете и почнете да поштујете Устав, законе и међународно право, са посебним акцентом на Повељу УН-а, резолуције и одлуке те организације. О етици да не говоримо овом приликом...
Preporučujem 6
Micha
Njihove pare mogu da rade sa njima sta hoce. Usput treba reci da je njima primarni interes bogata Srbija . Jjer jedino iz bogate, zdrave i obrazovane srbije mogu da uvećaju svoje bogatstvo. Stranke na vlasti zarad svojih licnih interesa potrose 40 puta vise za podmicivanje nvo i "elite" a interes im je siromašna zatupasta Srbija koju lako mogu da lazu i mazu.
Semiramida
Ne treba njima bogata Srbija, vec naproti, siromasna i jadna. Zar ne vidis da je privreda u Srbiji unistena, nema proizvodnje... Njima trebaju robovi, da rade za 200€. Zar ne vidis da se u Srbiji otvaraju samo strane fabrike, koje imaju nenormalne olaksice, sto nije slucaj sa nasim privrednicima...
Preporučujem 7
Lex
САД су биле страна у сукобу за време 90-тих. Самим тим, пошто су били страна у сукобу, мора да се третира другачије ово финансирање и деловање. Међудржавна сарадња је нешто друго и одвија се по другим правилима.
Неко из масе
Захваљујем се Политици и овој младој новинарки на храбром и истраживачком подухвату који је прави пример новинарства. Оно што је такође тема, а њом се нико никад није бавио, јесте спрега ових НВО и медија у Србији. Колика је њихова заступљеност, како је остварују (да ли плаћају, евентуално подмићују) и зашто се прави дискриминација међу НВО које се баве сличним питањима у корист ових које се финансирају из иностранства. Када се говори о рату, ретко када ћете чути сведочење људи, директних жртава, неће бити позвани у ТВ судио чланови организација које заступају такве људе. Уместо тога, увек буду позвани чланови неких од ових НВО који тумаче догађаје и искривљују истину, зарад неког интереса. Те НВО свакако не квалификује да оне заступају било шта и да тумаче податке јер је то намењено научним и истраживачким институцијама. Такође, развија се својеврсна дискриминација према српским жртвама (а то би требало да буде кажњиво).
radmila
Veoma je važno da je svako finansiranje javno i transparentno. Uostalom, džava, Narodna Banka koja prati tokove stranog novca i Poreska uprava, moraju imati podatke o takvom finansiranju. Sve nevladine organizacije,društva i drugi poslovni subjekti su u zakonskoj obavezi da za svaku godinu dostave izveštaje o svom poslovanju. Pretpostavljam da u Srbiji, kao i u svim ozbiljnim državama ovaj sistem funkcioniše. Ono što mene posebno iritira je činjenica, da sve te NVO, rade protiv interesa naše države, odnosno na njenoj destabilizaciji. Nisam primetila, a možete me demantirati ako nisam u pravu, da su bilo kada govorili u prilog naše države, naših žrtava i protiv satanizovanja svega što je srpsko. Oni su nedodirljivi, mogu svedočiti u Hagu u korist drugih, govoriti šta hoće, vređati naše duhovne poglavare i omalovažavati nas kao narod, pa čak i ne poštovati naš Ustav. Izgleda da smo mi u vlastitoj državi postali narod drugog reda koji moramo podnositi taj cinizam i bahatost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja