petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.02.2016. u 09:05 Anica Telesković
EKONOMSKI PROGRAM SRPSKE OPOZICIJE

Šta je alternativa štednji

(Фото Анђелко Васиљевић)

U Americi se zna – nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic žestoki su protivnici politike stezanja kaiša. Pritom se njihov recept najmanje odnosi na Sjedinjene Američke Države, a više je kritika politike koju zastupa trojka koju čine Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka.

SAD je kao odgovor na svetsku finansijsku krizu, koja je počela 2008. godine, patentirao program kvantitativnog popuštanja. Prevedeno s ekonomskog jezika, to praktično znači – štampanje para. Nakon toga, taj recept primenio je Japan, a Evropska centralna banka je tek početkom prošle godine počela s takozvanim monetarnim olakšicama. Program podrazumeva upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu ne bi li se štampanjem para stimulisala inflacija i pokrenuo privredni rast.

Ubedljivu pobedu ekstremno levičarske partije Siriza u Grčkoj u januaru prošle godine mnogi su videli kao početak globalnog odgovora na politiku koju zagovara trojka. Međutim, Aleksis Cipras, lider Sirize, suočen s dugovima koji su stizali na naplatu, i posle šest meseci pregovora u julu prošle godine prihvatio je sve uslove kreditora. Janis Varufakis, ministar finansija, prethodno je podneo ostavku.

U Francuskoj je, na primer, podrška ekstremnoj desnici za samo nekoliko godina porasla sa 15 na 30 odsto. Zanimljivo je da je i Fransoa Oland 2010. godine izbore u Francuskoj dobio na obećanju da neće štedeti. U Srbiji se Oland najčešće i pominjao kao protivnik politike stezanja kaiša. Ipak, nakon što je oporezivanje bogatih koje je Oland uveo u Francuskoj rezultiralo bekstvom kapitala, i ova zemlja sa socijaldemokratskom tradicijom okrenula se štednji. Oland je zatim poprilično stegao kaiš oko francuske javne potrošnje i minus u kasi sa sedam odsto, koliko je iznosio 2010. godine, smanjio na oko četiri procenta.

Prema oceni poznatog francuskog ekonomiste Tomasa Piketija, autora knjige „Kapitalizam 21. veka”, nekoliko faktora je doprinelo jačanju desnice. To su rast nezaposlenosti, ksenofobija, ali i osećaj da smo probali sve i da je vreme da počnemo sa eksperimentisanjem.

S druge strane, ekonomista Nurijel Rubini, koga zovu i Doktor Propast jer je predvideo početak svetske finansijske krize 2008. godine, smatra da je problem današnjeg sveta previše ponude, a premalo tražnje. Kako kaže, zemlje koje su pre početka krize previše trošile sada primenjuju politiku stezanja kaiša. Međutim, prema Rubinijevom shvatanju, problem je u tome što one ekonomije koje su pre krize štedele, poput Nemačke, na primer, sada nisu počele više da troše. Zbog toga je, prema njegovom jednostavnom objašnjenju, tražnja „u grču”.

Komеntari4
305ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petar n.
Po premijeru Vučiću u Srpskom narodu se na sreću grč tražnje jednostavno ne može zaživeti. Jedino šta nam je ostalo ono malo javnih kuhinja sa tendencijom da se i one ukinu.Mnogo je lepše reći ljudima: vi ste svi rođrni dobri; vidite koliko bi bilo strašno iskvariti čistotu vašeg bića.
Ljubisa Vukovic
AT:::: AIako to nije pravilo kod komentatora zadovoljstvo mi cini da primetim da Zoranov osvrt na temu '(po)gadja u metu'. Neoliberalni sistem u svojoj prirodi hrani svoju negaciju. Kriza traznje posledica je tog sistema. Ovde bi se reklo: sekli su i sasekli su granu na kojoj su sedeli. Kriza traznje, opet, posledica je nestajanja srednje klase, koja je otpocela tzv.'reganizmom-tacerizmom. Uzrok bi, prema tome, trebalo traziti u raspodeli viska vrednosti , recju: u pohlepama i neobuzdanim strastima za prisvajanjem profita neoliberalnih predatora ohrabrenih slabljenjem 'mehanizams' balansa u raspodeli. Prema tome, bez srednje klase i njenih tzv. diskrecionih kupovnih fondova nema opravka traznje. Talas globalizovanja privrede dosao je u mnogim sektorima do stena! Uvek drustveno-ekonomski procesi na odredjenom stepenu razvoja ( i protivurecnosti) prelaze u svoju suprotnost. Pre bih postavio pitanje koje su moguce alternative (impliciram na resenja novog porekla). Korporativizacija ne.
Zoran Miladinović
Naravno, liberalni ekonomisti imaju odgovor, da je uzrok krize svetskog tržišnog sistema nedostatak tražnje.To je tačno, ako se ima u vidu kako sistem funkcioniše.Međutim, ako se šire posmatra, kriza sistema, "ugrađena je u sistem".Potpuno je jasno, da globalni sistem ne može opstati, ako se permanentno ne širi kao mreža.Stalno mora da postoji rast i profit.Sistem je već došao do svake tačke na zemlji i nema više prostora za ozbiljno širenje.Opstaje zahvaljujući prebacivanju proizvodnje na periferiju sistema, gde je daleko jeftinija radna snaga, pa tako održava profit.Stalno se izmišljaju "novi proizvodi" kako bi se održala tražnja.Kvalitet proizvoda drastično pada, kako bi se stalno kupovale nove stvari.Ali, sve to ima granice.Srpski rečeno, tržište ne može održati permanentnu ubrzanu kupovinu "novih modela" telefona, auta, frižidera...Retko ko razmišlja da je izlaz u promeni sistema, pre nego što se sam uruši.
Флавије Галерије
зашто "екстремна" десница и што ми увијек каснимо 20 година

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja