petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Aventino

Stari grad izgleda da je izišao iz svojih temelja i da lebdi u vazduhu kuda protiču s kraja na kraj duboke reke zvuka. A ceo je Rim već zamrknuo dok još po Aventinu tumaraju razbijene vojske svetlosti
Autor: Jovan Dučićnedelja, 07.02.2016. u 14:59
Петар Добровић - Трабакул

Voleo sam blago popodne na rasejanim i pometenim putevima na starom Aventinu, čije je šume nekad opevao Ovid. Jedno tanko zvono, možda sa svete Sabine, prvo oseti konac dana, i odmah zatim probudi hiljadu drugih zvonara rimskih. Jedno za drugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa svete Babene, zatim sa svetog Čezara, zatim sa svete Nereje i Ahileje, dok ne zabruji ceo svešteni kraj, s kraja, do na kraj, u bezbrojnim metalima koji se pretvore u tečnost i prašinu melodije.

To je čas kada se Rim rastaje sa jednim okončanim danom ili jednim okončanim stolećem. Zvuci se pomešaju sa celim morem raznobojne svetlosti i padaju po krovovima identifikovani u jednoj neizmernoj religioznoj ekstazi. Ovde takvim sjajem otpočinju noći, kakvim bi drugde otpočelo jutro. U drugim starim hrišćanskim gradovima padanje mraka je jezivo kao da će se istog časa pogasiti sve vatre ovog sveta i zatvoriti svi izvori vode.

Ovaj Aventino je oduvek bio breg niščih; njegova uboga lepota je skoro bez legende, ali potpuno bez povesti. Samo jedna figura, najčudnija koju je dao antički svet, veliki mistik, kralj Numa, najveći ljubavnik samoće, ostavio je na ovom bregu svoje stope

Po njinim ulicama padne mrak koji od stvari napravi utvare i nakaze. Ali ovde padanje noći to je provala svetlosti i boja koje se pretvaraju u vatrena vlakna, što se istkivaju i raspredaju, zamršuju i raspleću, i koje od svega na zemlji načine intrige sunca. Stari grad izgleda da je izišao iz svojih temelja i da lebdi u vazduhu kuda protiču s kraja na kraj duboke reke zvuka. A ceo je Rim već zamrknuo dok još po Aventinu tumaraju razbijene vojske svetlosti. One nestanu tek kad u daljini malakše poslednje staro zvono, jedno od onih koja su sto puta pozivala da se beži od varvara, ili srebrni glasić kakvog malog zvona koje se u tami utrne, kao svećica.

Ovaj Aventino je oduvek bio breg niščih; njegova uboga lepota je skoro bez legende, ali potpuno bez povesti. Samo jedna figura, najčudnija koju je dao antički svet, veliki mistik, kralj Numa, najveći ljubavnik samoće, ostavio je na ovom bregu svoje stope. Mali Aventino je bio tada velika pokrajina samoće i duboko carstvo tišine. Rim još nije vladao za prvog kralja Aventinom koji je bio u neprohodnim šumama i nebrojnim izvorima. Dok taj breg nije osetio melanholični i najreligiozniji kralj istorije, kralj koji je begao od sveta u samoću i družio se samo s nimfom Egerijom koja mu je govorila tajne božanske.

 

Na ovom bregu, toliko ubogom za vreme cezarsko, postojala je za vreme papstva jedna tvrđava za odbranu ugroženog katoličanstva: to je ličnost svetog Dominika

On je osvojio tu tvrđavu tišine za svoju mističnu dušu, a osvojio je Aventino kad je pobedio i zarobio dva satira Pikusa i Faunusa koji su njom vladali, a koje je pobožni kralj opio vinom i medom sasutim u izvore Aventina da bi satire žive uhvatio. Najveći samotnik starog veka, mistik i mudrac, družio se ovde s božanstvima. Po svojoj ljubavi za samoću i ćutanje, za negu i mir, smatran je učenikom Pitagore i ostao izvesno različan od svih drugih šefova naroda iz antičkih vremena. Nije bio učenik grčkih mudraca, jer je živeo pet generacija pre njega; ali je pitagorist pre Pitagore, što je jedna slava više. Od ratničkog Romulosovog Rima, ovaj drugi kralj rimski napravio je od njega grad hramova i sveštenika, organizovao religiju i zanate i na taj način izvršio jedinstvo rimsko-sabinsko. Za četrdeset i tri godine hram Janusa, boga rata, bio je stalno zatvoren. Pripisujući svu sudbinu bogovima, ovaj veliki mistik smatrao je sebe rođenim samo da govori s božanstvom na samo, bežeći od ljudi kojima je činio dobro. Najveći reformator u najgorem od svih ljudskih društava, interesantniji nego Tezej i Likurg, tvorci kao i on, Numa je nesumnjivo najčudniji između šefova starih država. Ali je najzanimljiviji kao veliki samotnik, čime je začuđavao potomstvo. On je osnovao hram boginji Taniti, što znači božanstvu Ćutanja, boginji sa zatvorenim usnama, i propisao obred za njeno obožavanje. Kralj Numa je, u mnogom, duboko hrišćansko lice, izvesno najhrišćanskije i od jednog mudraca ili vladara antičkog sveta. I ovaj kralj samotnik i melanholik ostavio je trag na ovom Aventinu koji nije nikad prestajao da bude breg tuge, posvećen veri i samoći.

Aventino postao je bio breg ozareni samo u istoriji papstva. Na ovom bregu, toliko ubogom za vreme cezarsko, postojala je za vreme papstva jedna tvrđava za odbranu ugroženog katoličanstva: to je ličnost svetog Dominika. Zato sam, u časove svojih proletnjih i jesenjih lutanja po rimskoj okolini, uvek na mirnom Aventinu ostajao pod magijom velike figure tog svetitelja koji još u jednoj crkvi na tom bregu ima svoju propovednicu odakle je govorio svoje gorke reči o veri, i tumačio, i pretio. Dva najveća sveca iz HIII veka bili su talijanski mistik sveti Frančesko iz Asize i španski dogmatik sveti Dominiko iz kastiljanske Kaleruege. A ta dva čoveka rimske crkve ništa nisu imali zajedničkog osim što je svetac iz Asize onoliko ljubio svoju veru koliko je svetac iz Španije mrzeo bezvernike. Talijanski svetac je živeo po šumama i pećinama svoga Subazna, i na melanholičnom jezeru Trazimene govorio učenicima da je Bog svugde, u srcima ljudi, u krilima ptica, i u snazi zverova. I pošto kurjak umire od gladi, a ptice umiru od mraza, njegova duša sazdana od ljubavi i samilosti zvala je jednog bratom a druge sestricama.

Opšta sudbina sviju bića, najvećih i najmanjih, vodila je misao svetitelja opštem ocu sviju stvari i bića kao izvoru zajednice i ljubavi. Španski svetac, na protiv, propovedao je po Španiji i Francuskoj pokolj patarena, i, na španski način, odvajao je od Boga ne samo životinje nego i ljude koji su drukče verovali nego on. Učenici sveca iz Asize vratili su talijanskom katoličanstvu blagost i nežnost primitivne hrišćanske crkve; a učenici sveca španskog uneli su u veru rigorizam i nepomirljivost španskog amvona, i zapalili lomače inkvizicije. Sveti Frančesko je zverove zvao braćom, a sveti Dominiko cele ljudske provincije preporučavao za plamen i za dželata. U ovoj dvojici svetitelja oličene su, jasnije nego igde, razlike između vedrog katoličanstva talijanskog i mračnog katoličanstva španskog:

nikad u Španiji ne bi bio mogao ponići propovednik kao svetac iz Asize a da se ne bi isti čas pognuo u mračnjaka kao svetac iz Kaleruege. Sveti Dominiko je bio ključar i magnat crkve, a sveti Frančesko je njen pesnik i gladnica. Jedan viče dželatima: „Pobite ih sve: Bog će posle sam odvojiti dobre od rđavih“. Drugi blagosilja ranjave i leči gubave. Sveti Frančesko je bio prorok i skrušeni sluga oltara; a sveti Dominiko je bio teolog, dogmatičar, crkveni političar, i najzad, vojnik vere. Jedan je klicao ljubav, a drugi poredak; jedan veru, a drugi dogmu, jedan pobožnost, a drugi poslušnost. Dominikanci su bili vojska crkve, protiv jeretika sve dok nisu došle vojske Jezuita da ih smene u XV-om veku. Samo Španac je ovde mogao smeniti Španca: svetog Dominika je zamenio sveti Ignacio de Lojola. Ali između svetog Frančeska i svetog Dominika postoje i sve razlike katoličkog hrišćanstva u njegovoj evoluciji: blagost primitivne parabole i svirepost verske politike. – Dante se divio i jednom i drugom, na način jednog velikog katoličkog pesnika: Frančesku se divio jer je dao veri svoje detinje srce (naque al mondo un Sole...) i anđeosku dušu, a svetom Dominiku jer je istoj veri dao svoju strašnu reč i železnu mišicu.

(Politika, 7. januar 1929. godine - Odlomak iz „Pismo iz Rima“)

 

 


Komentari0
1f6e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja