Zlatibor – Da li će najavljenom privatizacijom, Specijalna bolnica „Čigota” na Zlatiboru od glasovite zdravstveno-turističke ustanove možda postati običan hotel sa velnesom? Takav neželjeni, a mogući ishod brine njene radnike – ovde radi 216 zaposlenih od čega 72 u medicinskom sektoru, a 11 lekara – pa i upravu koja upozorava da posebnosti „Čigote” ipak treba uvažiti.
Ova decenijama uspešna ustanova, stub zdravstva i turizma na zlatiborskom području, našla se na spisku za privatizaciju. Država joj je takvu sudbinu opredelila, bez obzira što mnoga neslavna iskustva sa promenom vlasništva po Srbiji, a pogotovo u ovom njenom jugozapadnom delu, ni „Čigoti” ne ulivaju optimizam. Tim više jer je ona korak ispred drugih: dugogodišnja naučno-nastavna baza Medicinskog fakulteta, mesto gde su kao konsultanti pacijentima na usluzi vodeći endokrinolozi, kardiolozi, neurohirurzi i drugi, odlično opremljena bolnica za brigu o zdravlju građana ovog kraja, vodeći centar za štitastu žlezdu popularan i među ruskim pacijentima koji čak i sa Sahalina ovde dolaze...
Direktor „Čigote” dr Željko Stakić smatra da postupku privatizacije ne treba pristupiti po principu jedinstvenog modela za sve zdravstvene ustanove.
– Svaka specijalna bolnica ima svoje specifičnosti, različite poslovne bilanse: od onih koje posluju sa uspehom i beleže poboljšanje kvaliteta usluga do onih koje su, praktično, ugašene. Logično je da se kupac ili investitor traži za ustanove koje nisu opstale na tržištu, da bi se zaposlilo lokalno stanovništvo i obezbedila kvalitetna zdravstvena usluga. Analizom privatizacija u našem okruženju, pre svega u Sloveniji i Mađarskoj, lako se uočava da su te ustanove uglavnom postale moderni velnes centri, ali su izgubile visokostručni medicinski kadar i uslugu. Potreba domaćeg i inostranog gosta, zbog koje bi se opredelio za boravak u jednoj zdravstveno-turističkoj ustanovi, jeste i visokostručna medicinska usluga, formiran zdravstveno-turistički proizvod uz velnes i ostale komercijalne usluge. Sve to mi u „Čigoti” već imamo na zavidnom nivou – ističe Stakić.
Njegov stav je da „Čigota” treba da ostane deo zdravstvenog sistema Srbije:
– Po razvijenoj polikliničkoj službi sa brzom dijagnostikom oboljenja štitaste žlezde i službom nuklearne medicine sa procedurama pomoću radioaktivnih izotopa referentni smo na širem području, zbog čega medicinske usluge koriste stanovnici ovog dela Srbije, severne Crne Gore i Republike Srpske. Dolaze nam i pacijenti sa ruskog govornog područja da bi kod nas, pomoću radioaktivnog joda, izlečili karcinom štitaste žlezde. Tu je i četvrt veka prisutan „Čigota program” kroz koji je prošlo 40.000 korisnika, a od pre sedam godina i „Čigotica” za lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Sve to čini brend „Čigota” garantom kvaliteta zdravstveno-turističkih usluga. Ali potencijalni kupac, s druge strane, u osnovi želi brz profit koji bi lakše ostvario na druge komercijalne načine. Zato bi vremenom ova ustanova izgubila svoju osnovnu namenu i bila pretvorena u još jedan hotel sa velnesom. U ovom trenutku toga su svesni i Ministarstvo zdravlja, kao osnivač ustanove, Fond PIO kao većinski vlasnik imovine i lokalna samouprava – objašnjava direktor.
Budućem vlasniku motiv može biti veoma dobra posećenost „Čigote” (oko 70 odsto popunjenosti na godišnjem nivou), a ovde je prošle godine 25 odsto porastao turistički promet, uz povećanje broja stranih gostiju od 18 odsto. Zato je lane bilo investicija: u proširenje terapijskog bloka, ugradnju solarnih panela, adaptaciju podova, pokretanje programa sportske medicine... Za ovu godinu planiraju rekonstrukciju bazena sa velnesom, zamenu krova i adaptaciju šestog sprata, bušotinu s termalnom vodom, obnovu medicinske opreme i drugo. Direktor Stakić ističe da ovih dana očekuju pozitivno mišljenje republičke komisije na urađen elaborat o prerastanju „Čigote” u nacionalni centar za bolesti štitaste žlezde i metabolizma. Time bi se, dodaje on, ova ustanova podigla na nivo državnog projekta.
