U tekstu „Hodoljublje kroz život Zuke Džumhura“, u broju od 6. februara 2015. godine, u rubrici Društvo, autora Boška Jakšića, objavljeno je nekoliko neistina.

Autor teksta napisao je da supruga Zuke Džumhura Vezira Pelivanović Džumhur potiče iz „ugledne i bogate istanbulske porodice, koja i danas tamo ima sopstvenu džamiju“. Tačan podatak je da Vezira Pelivanović Džumhur potiče iz bogate i stare srpsko-goranske beogradske porodice Pelivanović, od oca Malića Pelivanovića, narodnog poslanika, rehabilitovanog 2013. godine.

U daljem tekstu objavljena je još jedna neistina, a to je da je Zuko Džumhur završio studije likovne akademije u klasi Petra Dobrovića. Tačan podatak je da je Akademiju likovnih umetnosti studirao u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića i dobio je njegov atelje u Kolarčevoj zadužbini, koji je kćerka Donizada Džumhur Milatović, posle njegove smrti, vratila Zadužbini.

Između ostalog, Zuko Džumhur nije govorio ijekavicu, kao što je „cijeli”, „umjetnost”, „bježač” i „bježi”. Zuko Džumhur je umesto „kusanja po aščinicama Istanbula”, kao što navodi autor Boško Jakšić, prvi put otišao u Istanbul 1954. godine u sklopu priprema Titove posete Istanbulu i Ankari. Na to putovanje poslala ga je matična kuća „Politika” u vreme kada je konzul Jugoslavije bio Šobajić.

Takođe, Boško Jakšić kaže da je u kafani „Grmeč” Zuko Džumhur nacrtao mural, ali to je freska na zidu.

I još, otac Zuke Džumhura Abduselam Džumhur osuđen je zbog velikosrpskih ideja i odslužio je kaznu u zatvoru u Aradu gde je preležao velike boginje. Bio je pripadnik masonske lože „Preporođaj“, tako da nije tačno da se Zuki probudila nostalgija za Bosnom i Hercegovinom, kao što Boško Jakšić piše u tekstu. Abduselam je proteran iz Bosne još pre atentata na Franca Ferdinanda, bio je pripadnik Mlade Bosne. Umro je u Beogradu na VMA 1933. godine. Zbog svega ovoga, Zuko Džumhur nikada nije bio komotan i prihvaćen u sarajevskoj čaršiji. Utočište je pronašao u Crnoj Gori, a ne u Bosni, kako tvrdi Boško Jakšić. Do snimanja emisija „Hodoljublja” Zuko Džumhur nije imamo dobre odnose sa komunističkim vlastima u Bosni, upravo zbog političkih opredeljenja svog oca. Kum na venčanju bio mu je Ivo Andrić i karikaturista Pjer Križanić.

Zuko Džumhur bio je dva puta predsednik ULUS-a u vreme dok je radio u „Politici”, putovao, radio scenarija za Avala film sa Ratkom Draževićem, a kao slikar radio je velike poslove za državu. Neki od njih su Aerodrom Beograd, rekonstrukcija Skadarlije, scenografije za pozorišta. Obnovio je Ladu, bio je član Udruženja književnika Srbije i dobitnik Kočićeve nagrade, Oktobarske nagrade i nagrade Pjera Križanića, kao i drugih najviših priznanja.

Elemente za tužbu ugrožavanja bezbednosti i ugleda porodice Džumhur Milatović vidimo u stavljanju Zuke Džumhura u kontekst islama i pripisivanje posedovanja džamije u Istanbulu. Pitamo se kako je stan na Bebeku postao džamija?