sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50
POGLEDI

Rađa li se Kurdistan?

Na čitavom Bliskom istoku, posebno posle svih destabilizacija koje je američko „arapsko proleće” donelo, strahuje se od ideja o potpunom ratnom preuređenju postojećih granica
Autor: Miša Đurkovićpetak, 12.02.2016. u 08:15

Krajem prošle godine dobro obavešteni „Džeruzalem post” objavio je analitički članak pod nazivom „Hoće li 2016. biti godina Kurdistana?”. U procenama raznih američkih eksperata, pa i institucija, operiše se idejom da bi do 2030. mogla da nastane nezavisna kurdska država koja bi objedinjavala kurdsko stanovništvo iz sve četiri zemlje u kojima danas živi.

Kurdsko pitanje je već posle američke okupacije Iraka 2003. godine ponovo došlo u fokus. Nekad moćna Huseinova država, već tada je de fakto podeljena na tri dela. Na severu je nastao autonomni kurdski entitet, u kojem porodica Barzani drži sve poluge moći i vlasti. Bogata nalazišta nafte daju solidnu osnovu za izgradnju vojnih i političkih kapaciteta, pa se o iračkom Kurdistanu već može govoriti kao o realnosti. Predsednik ovog regiona Mahmut Barzani i njegova desna ruka sin Masud, vrlo mudro i pažljivo grade poziciju svog regiona, ne govoreći o nezavisnosti, ali je uz očuvanje dobrih kontakata sa svim velikim silama faktički razvijaju i pripremaju.

Nakon što su Francuzi, Britanci i Amerikanci 2010, uz pomoć Turske i Saudijaca, počeli da rasturaju Siriju, u moru novih vojnih i političkih faktora izronile su i kurdske organizacije. Uprkos političkim sukobima raznih frakcija, koji su povremeno prelazili i u oružane sukobe, sirijski Kurdi su uz faktički blagoslov Asadove administracije i podršku Amerikanaca oformili svoju teritoriju. Sećamo se velike uspešno okončane bitke za Kobane, grad koji su preoteli od IDIL-a. Američka podrška kurdskoj Partiji demokratskog jedinstva ovih dana izaziva oštre reakcije turskog predsednika Erdogana. Za njega je ova partija filijala Odžalanovog PKK-a, sa kojom je njegova država ponovo u ratu. Na čudan način, ova kurdska samouprava u Siriji ima podršku čak i Irana, jedine države čiji Kurdi u ovom trenutku nisu vojno aktivni.

Kurdsko pitanje kod Turaka razumljivo izaziva ogromnu nervozu. Najbrojnija i najradikalnija kurdska zajednica živi upravo u državi kojom Erdogan upravlja duže od petnaest godina. Za četiri godine navršiće se vek od potpisivanja mira u Sevru, kojim je počelo rasturanje Otomanske imperije. Kao deo ovog dokumenta predviđao se nastanak nezavisnog Kurdistana na teritoriji današnje Turske. Njegov nastanak zaustavio je silom oružja Kemal Ataturk pa je do potpisivanja mira u Lozani 1923. ideja o Kurdistanu skinuta sa stola. No, od tada do danas traje borba nemalog dela kurdskog naroda protiv države Turske, sa ciljem da se rešenje iz Sevra vrati na sto.

Kurdsko pitanje u međuvremenu je postalo moneta za razne unutrašnje igre u samoj Turskoj. Dugo se spekulisalo da turska vojska namerno podstiče sukobe s vojnim snagama Odžalanovog PKK-a svaki put kad ima problem sa civilnim vlastima svoje države. Ratni sukobi značili su i elemente vanrednog stanja u kojem bi vojska uvek mogla da nametne svoju volju i političarima. Erdogan i AKP su prva politička snaga koja je uspela da pobedi vojsku i da je bar institucionalno stavi pod kontrolu politike. No, posle neuspeha na junskim izborima, i AKP je, kao nekada vojska, pribegao upotrebi PKK-a. Država je, pod izgovorom borbe protiv terorizma, okončala prekid sukoba i započela vojne operacije u delovima naseljenim Kurdima. Kada je PKK odgovorio, počeo je pravi rat u kome turska vojska operiše i po gradovima, a hiljade ljudi je već moralo da napusti svoje domove. Između ostalog, i zbog toga, AKP je na novembarskim izborima dobio mnogo više glasova i uspeo da formira vladu. Prokurdska partija dobila je manju podršku, a PKK i ratna opcija ponovo su dobili prednost kod turskih Kurda.

Ovo Erdoganovo igranje vatrom plaši mnoge u Turskoj, a radikali ga čak optužuju da je kriptojevrejin, koji će na kraju ostaviti zemlju bez kurdskog dela. Na čitavom Bliskom istoku, posebno posle svih destabilizacija koje je američko „arapsko proleće” donelo, strahuje se od ideja o potpunom ratnom preuređenju postojećih granica. Veoma su „popularne” i raširene karte Velikog bliskog istoka, kakvu je još 2006. objavio američki obaveštajac Ralf Peters. Ova mapa kojom se nezvanično barata i u institucionalnim krugovima, predviđa formiranje nekoliko novih država, kao što su Baludžistan, Sveta islamska država i Kurdistan.

Broj Kurda procenjuje se na 25 do 30 miliona, što ih čini potencijalno veoma moćnim narodom – to je najveća nacija na svetu koja nema svoju državu. Tačno je, doduše, da su oni i dalje politički veoma podeljeni, da nema dovoljno povezanosti na osnovu koje bi danas neko mogao i da zamisli njihovo ujedinjenje. No, ako znamo kako su se velike sile kroz čitav protekli vek igrale kreiranja nacija i država, onda nije teško zamisliti proces koji bi za petnaestak godina od nepovezane mase ljudi mogao da stvori moćan pokret za objedinjavanje u Kurdistan.

Put do takvih rešenja po pravilu vodi preko novih ratova. Sva je prilika, dakle, da će se ova nezapamćena migracija stanovništva ka Evropi nastaviti i u narednom periodu.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije


Komentari21
7042e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dejan nedic
Defragmentacija drzava je tuzna realnost. Scenario raspada Jugoslavije i enklavizacija Bosne, scenariji su koji ocekuju vrlo skoro Siriju, Irak, Tursku, Ukrajinu, posle Putina - Rusiju, u dogledno vreme i Kinu. Anglosaksonski svet se drzi na okupu i profitira od jedinstva. Zbog ekonomske krize Katalonija se moze lako odvojiti od Spanije. Zbog seoba naroda sa juga na sever, moze cak doci i do odvajanja Bavarije iz nemacke federacije. Kurdistan je sasvim realna opcija. Danas je generalni direktor izraelske tajne sluzbe Ram Ben-Barak saopstio, da je podela Sirije neminovna. Uskoro ce i iracki Kurdi dobiti svoju drzavu. U svakom slucaju nas narednih godina ocekuju velike seobe naroda. Svetska ekonomska recesija nam tek predstoji. Da li se u Srbiji ove teme uzimaju za ozbiljno? Da li se vec razmislja o tome, sta ce biti sa izbeglicama na nasoj teritoriji, kada Austrija i Nemacka zatvore svoje granice? Da li drzavne institucije imaju kompetencije da se efikasno bave ovim pitanjima?
NekoIzMase
Sve si spomenuo, a kako nisi spomenuo SAD, Kanadu, Australiju ????
Preporučujem 0
Kristina
Kako sam u prvoj recenici procitala americko "arapsko prolece" odmah sam prestala da citam. Uzasno je koliko je veliki procenat rusomana u nasim dnevnicima. Ovaj je cak savetnik u Institutu za evropske studije.
Вероника
У праву сте, Кристина. Оно што не разумете не треба ни да коментаришете, бар до тренутка када (и ако!) разумете. Ствари могу да се објасне, али не могу (нити желе) сви да разумеју...држите се зато лакших тема, оних које су вам појмљиве...
Preporučujem 1
mira panic
Sta ste hteli da kazete? Arapsko prolece i rusomani? Jeste li sigurni da to ima veze jedno sa drugim? Da niste malo sizofreni?
Preporučujem 26
Prikaži još odgovora
ВлаДо
Чини ми се да Курди живе у 5 држава.Није споменут Азербејџан.Аутономни Курдистан је већ створен уИраку.На путу је стварање у Сирији.Иран би требао добровољно да се одрекне своје територије што је мало вероватно.А Турска би требала ратом да га изгуби што је још мање вероватно.Курди су пропустили историјску могућност на крају првог светског рата када су требали заједно са Јерменима да се боре против Турске.И Јермени су тада погрешили.Нису знали да направе разлику између Курда и Турака.То је било пре скоро 100 година.Сада нека чекају следећу у наредних стотину година.Тачно је да је то највећи народ без своје државе али су толико разједињени да је питање да ли ће је икад и имати.Једино што је сигурно је то да им ни велике силе неће створити државу.За почетак би им било довољно да се уједине сиријски и ирачки Курдистан.То је једино изгледно.
germanac
Turska, sa svojom idejom vodiljom nastanka nove-stare Otomanske imperije i velike sile kao i kontrole turkofonskog stanovnistva od Bihaca do Ujgurske Republike a sa svojim velikim privrednim rastom, postaje problem velikim silama i to mor biti spreceno. Demontaza Turske je vec pocela. Ostalo ce biti deo tehnologije. Ni NATO nema vise interesa da se kladi na Tursku jer je vec pocela da mu postavlja uslove a u buducnosti bi ambicije mogle biti mnogo vece. Izgledno je kladiti se na nov Kurdistan.
evita
Postovani gosn Djurkovicu, mnogo mi je drago sto ste napisali ovaj clanak i potvrdili ono sto sam i ja nesto razmisljala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja