Od 13.000 zaposlenih kojima je država omogućila da do kraja prošle godine povežu staž, ovo pravo iskoristilo je tek nešto više od 920 radnika, ili tek svaki četrnaesti.
Zbog tako malog odziva, Asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije, uputila je zvaničan dopis vladi i Ministarstvu privrede da produže rok, kako bi oni koji su se dvoumili da li da prihvate ponudu države ili ne, iskoristili naknadno ovu mogućnost.
Ranka Savić, predsednik ASNS, kaže, da je zvaničan poziv za produženje roka upućen vladi i da se još čeka odluka.
– Ubeđena sam da će vlada produžiti rok. Gotovo da nam je tako i rečeno, pa samo čekamo da to zvanično bude saopšteno. Poslednjih dana sve više radnika zove iz BIP-a, Kruševca i Smedereva da povežu staž, jer prvi rok nisu iskoristili. Ovi iz BIP-a su se nadali da će pivara preživeti i da će tako regulisati doprinose za penzijsko osiguranje. Pošto od svega nije bilo ništa, kako ne bi ostali i bez penzije rešili su da iskoriste ponudu države, kaže Savić.
Na pitanje zašto su radnici oklevali, Savićeva kaže, da je glavni problem u sudskim sporovima.
– Najveći broj ovih radnika angažovao je advokate koje sada moraju da plate. Ako odustanu neće imati para za to, a uslov države da povežu staž je da odustanu od tužbe, što znači da bi oni iz svog džepa morali da plate advokate, kaže Savićeva.
Ona smatra da je država napravila grešku kada je pravo na povezivanje staža prepustila isključivo poslodavcima, a ne radnicima. Jer, bi zaposleni bili više motivisani da sami sebi reše rupe u stažu, nego poslodavac, koji to nije uradio ni dok su te firme radile.
Posebno je pitanje šta da očekuju radnici od onih poslodavaca i firmi koje više ne postoje, pa je malo verovatno da će gazda tek sada podneti zahtev za povezivanje rupa u stažu.
Savićeva kaže, da se zaposlenima staž povezuje na najnižu osnovicu za obračun doprinosa, što znači da će oni kojima država sada poveže staž biti na gubitku. Jer, država im povezuje staž na minimalnu osnovicu bez obzira na to koliku su platu imali.
– S druge strane, radnicima koji godinama ne dobijaju platu i minimalna osnovica je spas. Zaostali neuplaćeni doprinosi poslodavcima neće biti oprošteni, jer će ih država regulisati prilikom konačnog rešavanja statusa preduzeća, odnosno iz stečajne mase. Iz nje će biti uzeto onoliko para koliko se sada isplaćuje iz republičke kase, kaže ona.
Kako god bilo, oni koji odustanu od tužbe imaće povezan staž, a oni koji ostanu da se sude biće u velikoj neizvesnosti kada će da naplate sve zaostale zarade i uplate doprinose. Njihova sigurnost je jedino u tome što imaju sudsku presudu po kojoj mora da se postupi kad-tad, kaže Savićeva.
Iako u Ministarstvu privrede nisu zvanično mogli da potvrde kada bi ova odluka mogla biti doneta, saznajemo da se o ovome već razgovara i da je realno očekivati da će se zaposlenima dati još jedna šansa za „krpljenje” rupa u stažu.
Država je planirala da za 13.000 zaposlenih poveže staž, jer je procenjeno da ih toliko ima u preduzećima u restrukturiranju.
Od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. država je povezala staž za 66.163 preduzeća, odnosno 274.000 radnika. Za to je iz državne kase izdvojeno 20,65 milijardi dinara, a povezano je oko pola miliona godina staža osiguranicima kojima nesavesni poslodavci nisu redovno uplaćivali doprinose za PIO.
Ti doprinosi, koliko je poznato, nikada naknadno nisu naplaćeni od poslodavaca.
