nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Samit Prvog i Trećeg Rima

Mnogi na Zapadu veruju da se iza parola ruskog državnog i crkvenog vrha o „zaštiti hrišćana” kriju nimalo duhovni razlozi i motivi
Autor: Bojan Bilbijapetak, 12.02.2016. u 22:00

Istorijski susret poglavara dve najveće hrišćanske zajednice – patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila i svetog oca Rimokatoličke crkve pape Franje – i pored toga što su svi medijski objektivi sveta upereni u njih – obavijen je velom misterije. Ne samo zato što je to prvi takav susret od izbijanja Velike šizme 1054. godine, već i zbog toga što je za mnoge ovaj susret došao iznenadno, gotovo bez najave.

Pri tome se zaboravlja da Ruska pravoslavna i Rimokatolička crkva već duže od pola veka održavaju intenzivan zvaničan bogoslovski i diplomatski dijalog, koji je pre ili kasnije morao da bude krunisan ovakvim „hrišćanskim samitom”. Takođe, često se u zapadnim izvorima pominje da RPC ima autokefalni status tek od 1448. godine, kada je na Saboru u Moskvi doneta odluka da se otcepe od Konstantinopoljske patrijaršije, koja je tada ušla u uniju sa Rimom. Međutim, manje je poznato da je ruska crkva sa sedištem u Kijevu imala polusamostalan status još od 988. godine i „krštenja Rusije”, kada je knez Vladimir primio hrišćanstvo, a za prvog ruskog mitropolita postavljen je Mihail – rodom iz Sirije.

S tim u vezi je i koncept Trećeg Rima, koji je vekovima bio noseći stub ruskih državnih i nacionalnih ideja, a u jednom delu vladajućih krugova, on to ostaje i danas. Posle pada Vizantije, početkom 16. veka ruska monarhija sa sedištem u Moskvi preuzela je na sebe ulogu „novog Konstantinopolja”. Ruski veliki knezovi smatrali su sebe jednakim po statusu sa vizantijskim carevima, i njihova sveta dužnost bila je da čuvaju tradicije „drugog Rima”, Konstantinopolja, odnosno „istočne Imperije”, Vizantije. Ipak, prvi su na ovu ideju došli Srbi i Bugari, jer su još u 14. veku carevi Dušan Silni i Jovan-Aleksandar sebe proglašavali za „naslednike Rima”.

Ipak, samo je Moskva uspela da očuva ovaj status, jer po legendi „četvrtog Rima nema, i neće ga biti”. Koliko je sve to bilo tada, a i danas je važno, može se videti i iz toga da su grbovi Prvog Rima (Svetog Rimskog Carstva), Drugog Rima (vizantijske dinastije paleologa) i Trećeg Rima (Ruske imperije) – gotovo identični. Time se može objasniti da se Ruska crkva nije ranije izdvojila iz Konstantinopoljske patrijaršije, jer je sve do 15. veka sebe smatrala „pokornom ćerkom” Vaseljenskog patrijarha, a u vizantijskom imperatoru Rusija je prepoznavala „vrhovnog čuvara društvene pravde” – sve do uspostavljanja Firentinske unije 1439. godine, nakon čega su grčki patrijarsi i imperatori izgubili ugled u ruskim očima.

Zato na Zapadu kod mnogih često izaziva nedoumicu ponašanje ruskih vlasti, jer ne mogu da prihvate kao iskreno zalaganje ruskog državnog i crkvenog vrha u „zaštiti hrišćana”, verujući da se ovim parolama prikrivaju nimalo duhovni razlozi i motivi. Tako, na primer, američki državni radio Slobodna Evropa, najavljujući susret pape i patrijarha u Havani rečima da bi to mogla da bude „prekretnica u hiljadu godina dugom jazu između dve crkve”, zaista polazi od pretpostavke da bi „centralna tema sastanka trebalo da bude progon hrišćana na Bliskom istoku”, ali je čitav tekst protkan dnevnopolitičkim nitima, pre svega kada se radi o odnosima Rusije, Ukrajine i Zapada.

Zapadni mediji podsećaju na navodne optužbe ruske crkve da Vatikan pokušava da preobrati pravoslavne vernike u katolicizam, čime se stvara utisak da je jučerašnji sastanak u Havani bio poprište nekakvog sukoba dvojice vodećih duhovnih lidera današnjice, a ne pokušaj da se udruženim snagama spreči istrebljenje hrišćana na bliskoistočnom području zahvaćenom ratom, što uporno poručuju iz Moskve. Jer, ako se tako posmatra, onda se lako zanemaruje i činjenica da današnji rat do temelja razara i mnoga sveta mesta hodočašća, kao i neke od najstarijih i najuglednijih hrišćanskih zajednica, koje danas jedva opstaju u Siriji u nemogućim uslovima. Nesumnjivo da je to samo po sebi dovoljan razlog za saradnju Prvog i Trećeg Rima.

Ali, u prvi plan zapadni mediji ističu i Ukrajinu, iako je očigledno da ova tema ne može biti glavna u razgovoru Franje i Kirila. Slobodna Evropa podseća i na Staljina koji je od Ukrajinske Grkokatoličke crkve konfiskovao posede i predao ih RPC, iako i sama priznaje da su zapadnoukrajinski unijati većinu njih već odavno vratili.

Iako je sasvim jasno da njeni predstavnici nemaju nikakve veze sa „samitom u Havani”, američki državni medij citira oštre reči i druge verske ukrajinske organizacije koja je u sukobu sa RPC – nepriznate Ukrajinske pravoslavne crkve kijevskog patrijarhata, koju Moskva smatra raskolničkom. Navodno pozdravljajući susret patrijarha i pape, UPC(KP) ističe da „Moskva sada, izgleda, traži svaku mogućnost da obnovi odnose sa ostatkom civilizovanog sveta”. „Naglašavajući da govori u svoje ime, portparol ove crkve je rekao: ’Ako papa misli da vrati Kremlj u okrilje zdravog razuma, međunarodnog prava i civilizovanih odnosa, neka mu je Bog na pomoći’”, prenosi Slobodna Evropa.

Tako su zapadni mediji, umesto poruka o zaštiti hrišćana i postizanja mira na Bliskom istoku, u prvi plan istakli pitanja Ukrajine, sankcija, ali i samog Kremlja, koji navodno stoji iza patrijarha Kirila i njegovih odluka, koristeći ga u dnevnopolitičke svrhe. To što je zvanična Moskva, u više navrata i sa različitih nivoa, poručivala da se ne meša u crkvena pitanja, izgleda da nikoga na Zapadu nije impresioniralo. Tamo je preovlađujući stav da Putin i njegova ekipa noćima ne spavaju i samo razmišljaju o tome kako da skinu sa sebe sankcije EU i SAD. Da li neko zaista veruje da su papa i patrijarh odlučili da se susretnu posle hiljadu godina – da bi odblokirali isporuke italijanskog parmezana i poljskih jabuka? Ili ih je ipak ponovo spojila zajednička zabrinutost za sudbinu hrišćanstva i čitavog čovečanstva? Odgovor na ova pitanja je pitanje stava, a ne dnevne politike.


Komentari22
70550
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

да се потсетимо
1439. године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. ----- Сви, осим српског (и светог Марка Ефеског, видети прилог). ----- Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. ----- Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. ----- На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. ----- Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.
svetozar pribicevic
Reazlika između ova dva crkvenapoglavaraje u tome sto je papa Frane covjek vjere a patrijarh Kiril covjek Vladimira Putina.
Татјана
А чије сте ви "човек"? Или можемо да претпоставимо и без одговора?
Preporučujem 1
Violeta Cvejić
Tačno. Videćemo da li će naši crkveni oci sada pozvati papu ili će i oni čekati šta će reći Rusi. Trebalo bi da nam je čast da takav čovek kao papa Franjo dodje u Srbiju. Njegova poseta je radost za sve hrišćane i vernike. Ali nažalost naša crkva po izjavama vladika nije završila ni Kosovski boj a o Drugom svetskom ratu da i ne govorimo
Preporučujem 6
Цепидлака
Ваљда обрнуто: више извора, после извесног времена чини једну реку, а више река се улива у Једно - како већ неко рече - Море?
kievskaya rus'
Ižljubiše se Franjo i Ćiro ko pravi Srblji, tri puta!
Simic Koch Miro
Руси су већински још веровали у Перуна и словенске богове. Kao i srbski Bogumili,sve se ovo prekrstilo a Niko nije smeo zadrzati staro sedelacku veru,pa kako je koji bog dolazio druge je zbrisao HHMMHHHHMMM!Kosmo mi bre uopste bez svoga korena.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja