sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 14.02.2016. u 08:15 Slobodan Orlović

Ustav protiv menjanja nacionalnog sastava države

 

U izbornoj kampanji – koja, zvanično nas uveravaju, nije ni počela, jer izbori nisu raspisani – rabe se sve nam dobro poznate teme. Među njima najviše „ekonomski razvoj” i „evropske integracije”, a nekako najmanje ustavnopravni status naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Među temama je i relativno nova: izbeglice sa Bliskog istoka. Narod koji je napustio spolja i iznutra razrušene države, u hiljadama putuje ka zapadnoj Evropi. Taj put prolazi Srbijom, pa naša vlast i svekoliko javno mnjenje zauzimaju i menjaju stavove prema tom pitanju. Oni se kreću od interesne nesaosećajnosti, odslikane u stavu da treba postaviti ogradu (zid) na granici i tako se zaštiti od nezvanih došljaka drugačije kulture, vere, nacije, rase, do mišljenja da Srbija treba sasvim da se otvori prema tim nevoljnicima, primi ih i integriše u svoje društvo („fali nam zdravog i mladog ljudskog supstrata”), jer smo jači što „nas” je više.

Ako se uopšte može jasno prepoznati, politika naše vlasti kada je reč o tome nekako je bezbojna, izmirljiva, negde između krajnosti. I mi ćemo poput drugih. Drugi su, valjda, EU, Nemačka, Austrija, Mađarska, Grčka – među kojima nema jednoglasja, niti sami znaju za pravo rešenje. Menjaju predloge gotovo mesečno. Između tih predloga pruža se određena pomoć izbeglicama.

Pogledujući u njih („Nemačku treba slediti” i „treba verovati u nemačku reč” i sl), naša vlast je izgleda ponudila (neznano kome) konkretna rešenja. Najnovija informacija je da će Srbija primiti i (trajno) smestiti šest hiljada izbeglica. S tim u vezi idu i konkretni gradovi smeštaja, od Subotice do Tutina, Aleksinca, Preševa...

Bez obzira na to šta će biti od ove ideje, moralo bi se već pre krojenja planova i prihvatanja „kvota” imati u vidu koliki prostor svemu tome ostavlja Ustav. U njemu, kada je reč o tome, postoje „evropski standardi i vrednosti” – „zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva” (čl. 78). Ova zabrana se, doduše, eksplicitno odnosi na područja gde „pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u značajnom broju”, a upravo su to gradovi poput Subotice, Tutina ili Preševa. Naseljavanje izbeglica po takvom nekom „ključu” jeste veštačko, naprečac, administrativno menjanje nacionalnog sastava stanovništva, a nikako prirodna i spontana migracija ljudi uzrokovana poslom, obrazovanjem, uopšte težnjom ka boljem životu.

Eventualni plan o naseljavanju („smeštanju”) u Srbiju većeg broja izbeglica (na put Evrope čeka ih, navodno, dva miliona), više desetina hiljada, recimo, predstavljao bi veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva čitave države. Time bi se ugrozio ustavni status i većinskog srpskog naroda. Ustavna zabrana iz pomenutog člana bi se automatski morala šire tumačiti, pa bi masovno naseljavanje izbeglica u bilo kom delu države bilo protivno Ustavu. Ovde bi dodatni problem predstavljalo menjanje nacionalne strukture mešovitih sredina jer u nekima od njih Srbi već čine malobrojnije stanovništvo. Naseljavanjem izbeglica udeo Srba u takvim sredinama bi se još više umanjio.

Znamo da s autoritativnim (od strane vlasti) kršenjem Ustava imamo iskustva. Ne treba daljeg dokaza od amputacije Kosmeta „Briselskim sporazumom”. Još jedna, u najavi, povreda Ustava mogla bi da prelije čašu. Višekratnim povredama Ustava ne stiče se imunitet, niti se ozakonjuje navika da se, po potrebi, krši najviši pravni akt. Nema tu oprosta od odgovornosti. Naprotiv, korak više u neustavnost, dva su koraka ka anarhiji u kojoj se seče mimo merenja i vaganja. Da se tako ne desi, ne dajmo Ustav.

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Komеntari2
06cda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja