petak, 15.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:56

Žrtva nauke

Paja se zatrese od teške groznice koja ga toga trenutka i od toga nedorečenoga pitanja spopade. On sad jasno vide koliko je sa naukom duboko zabrazdio i kako je nauka jedno nesretno zlo koje dobrim i mirnim građanima može samo nesreće doneti
Autor: Branislav Nušić subota, 13.02.2016. u 15:15
Бранислав Нушић

Gospodin Paja je dugogodišnji neukazni činovnik sreski, revnosan i čestit i, kao što veli sreski načelnik, solidan činovnik. On strpeljivo već dvadeset godina vuče „punu praktikantsku platu“, teši se obećanjima koja mu o ukazu daje svaki sreski starešina i radi, radi za četvoro, radi za petoro njih.

Ponizan je kao što mu i priliči činu; sreskoga starešinu smatra za više biće i strepi pred njim, kao što je nekada pred učiteljem strepio. Nije vrlo pismen (u konduiti piše, da je svega četiri razreda osnovne škole svršio), ali vredi mnogo kao činovnik zbog svoga pamćenja. Njemu nije potreban ni protokol ni registar, on svaki akt i svaki broj na aktu zna na pamet. Pa ne samo to, nego i svaki raspis i broj toga raspisa i broj „Službenih Novina“ u kome je objavljen. Ni načelnik sreski ni pisari nikad i ne zagledaju bilo u akta bilo u novine, kad im je potrebno pozvati se na što; zovnu g. Paju i on im odmah ispovrti kao da iz knjige čita. Služi im svima kao ručni rečnik i vrlo često gospodin Paja ne može ni da se skrasi na svojoj stolici već ide iz kancelarije u kancelariju da citira numere.

U privatnom životu moglo bi se reći za g. Paju, po rečima sreskog načelnika, da je solidan čovek. U kafanu nikad ne ide već tako, posle kancelarije, izađe malo van varoši, prošeta, pa se vrati kući i to mu je sve. On sedi kod jedne udovice, gospođe Mileve, koja ima tri sobe od kojih je jednu zadržala sebi a dve izdaje. U jednoj od tih soba sedi g. Sima Stanojević, poreznik, koji gotovo nikad nije kod kuće a u drugoj, manjoj, gospodin Paja, koji je uvek kod kuće.

Gospodin Paja je već pet godina na stanu i na hrani kod ove udovice te se oseća kao u svojoj kući. On ujutru ide na pijacu i kupi što treba, on se brine za drva i za sve druge potrebe kućevne, tako da je udovica već više puta rekla:

– Baš mi zamenio pokojnika!

Ali se u stvari ne može reći da je g. Paja potpuno zamenio pokojnika. To toliko što je kupovao sa pijace i brinuo se o kućevnim potrebama i što je svako veče igrao sa gospođom Milevom tablaneta.

Ne može se reći da g. Paja nije pokušavao prilikom igre karata da malko slobodnije pruži nogu pod sto, kao što je pokušavao u tom smislu i da povede razgovor i to sasvim izdaleka:

– Javlja li se vama koji put pokojnik u snu? – zapitao bi tek onako uzgred, mešajući karte.

– Pravo da vam kažem gospodin Pajo – odgovorila bi naivna udovica – pokojnik je i sad prava svinja, kao što je bio i za života.

– A što? – iznenadio bi se gospodin Paja.

– Pa tako, nema da mi se javi na snu kao što se drugi pokojnici javljaju, pa da miriše na bosiljak i izmirnu i da mi kaže koju blagu i utešnu reč.

– Nego?

– Nego, kažem vam, ta pokojna svinja i mrtav misli na bezobrazluk, dođe mi na snu, pa... sramota me je i da vam kažem...

– Pa ono tako je to – dočepa se g. Paja zgodnoga povoda – tako je dabome, kad vi ovaj... kako da kažem, kad vi izbegavate žive ljude, onda dabome...

– Ama znam ja kud vi navijate, gospodin Pajo!

– Nije što navijam – uze se pravdati g. Paja – nego velim, tu sam, domaći sam, nisam da kažete...

– O tome nemojte da mi govorite – preseče ga gospa Mileva – prvo i prvo: upamtite da sam ja poštena žena, i drugo: probala sam ja to sa kirajdžijama pa mi posle ne plaćaju kiriju.

Posle ovako odlučne reči gospa Milevine, razume se, g. Paja je za to veče morao preseći svaki dalji razgovor, već je nastavio da igra tablaneta. Drugi put ipak pokuša da navede razgovor:

– Baš gospa Mileva, ovo ne vredi ovako kad ni u šta igramo karte, pa se onda ne mili čoveku da dobije igru.

– Pa ajd da igramo u dinar.

– Ni to ne vredi, jer ja svako veče gubim a to je onda trideset dinara mesečno.

– E pa u šta onda da igramo?

– Pa, ovaj... – opet se uzvrda gospodin Paja – kad bi ovaj... na primer...

– Opet vi, gospodin Pajo, zavijate na ono. Upamtite, nisam ja kojekakva pa na kartama da secujem čast svoju!

I tako bi svaki pokušaj g. Pajin ostao bez uspeha, ali to nije ni malo poremetilo miran i tih domaći život u ovoj kući. Sasvim je drugo nešto poremetilo tišinu toga života. G. Sima poreznik, onaj što sedi u drugoj sobi, bude ukazom premešten u neku drugu varoš, a tu sobu uzme pod kiriju jedan mladi nastavnik u četvororazrednoj privatnoj gimnaziji koja je postojala u ovdašnjoj varoši.

Mladić je taj tek svršio ili možda nije potpuno ni svršio univerzitet, i na raspisani tečaj za jednoga nastavnika za prirodne nauke javio se i dobio mesto.

On se useli u sobu sa jednom hrpom knjiga i zari se u njih. Prvih dana on je izlazio na ručak i večeru u kafanu, a zatim i on pogodi sa gospa Milevom da jede u kući te tako ih je sad već bilo troje za stolom. Novoga gosta zvali su „profesorom“ i on je za stolom malo govorio. I ručavao je i večeravao sa knjigom u ruci. Zbog njega su, za neko vreme, gospodin Paja i gospa Mileva obustavili uobičajeni tablanet, tako da je g. Paja počeo u duši već da negoduje što se ovaj novi gost uselio u kuću.

To je bilo samo prvih nedelju dana, dok se nisu malo bolje upoznali, a posle su čak g. Paja i profesor i prošetali pred veče zajedno van varoši i profesor je postao malo razgovorniji za stolom.

Najzad se između početnika-profesora i dvadesetogodišnjeg praktikanta razvi pravo prijateljstvo. Tablanet sasvim izostade, a svako posle večere povukli bi se profesor i g. Paja u profesorovu sobu gde su se vodili čudni razgovori, isključivo iz predmeta koje je profesor predavao.

U početku je izgledalo kao da je profesor bio rad g. Paju da prosveti, kasnije je međutim jasno bilo da se on na g. Paji slišavao iz lekcije koju će sutra dan držati đacima. Tako je grešni g. Paja, za nekoliko meseca morao da sasluša celu fiziku i celu mineralogiju i ko zna šta još, i to sve od korica do korica.

I to je sve imalo naročitog uticaja na g. Paju. On je počeo tako reći da se preobražava i da postaje čudan za svoju okolinu. U kancelariji među svojim drugovima on već nije više vodio obične i banalne razgovore kao pre, već je gledao u svaki svoj razgovor da uplete nauku. Kad bi na primer koji od praktikanata rekao:

– Bre, ala se natuštilo nebo!

G. Paja bi odmah uzeo reč i rekao:

– Ako su oblaci suvi i sadržavaju u sebi elektrike, onda će se prenosom dna pola dodirnuti i proizvesti varnicu koju mi nazivamo munjom, a ako su vlažni...

A kad je jedan od praktikanata kazao kako je toga dana imao za ručak papazjaniju, skuvanu u loncu sa vezanom hartijom ozgo, rekao je g. Paja da bi se papazjanija mnogo bolje skuvala u „Papinovom loncu“, i onda je razvio tabak hartije i crtao i objašnjavao svima što je to Papinov lonac.

Uporedo sa uvlačenjem nauke u gospodin Pajinu glavu, počele su mu se iz glave seliti numere akata i počeo ih je zaboravljati. Ono što ga je najviše odlikovalo kao činovnika i radi čega je i kapetanu i pisarima bio desna ruka, to je baš počeo da gubi, tako da ga jednog dana pisar ozbiljno zapita:

– Ama šta je tebi, g. Pajo, da nisi zaljubljen?

– Nisam! – odgovorio je on odlučno.

– E pa šta je to? Ne sećaš se više ni jednog akta, ni jedne numere, ni jednoga raspisa?

Da bi mu objasnio, g. Paja je razvio pred pisarom teoriju o zapremini prema kojoj čvrsta tela potopljena u vodu, istisnu toliko ove, kolika je zapremina onoga čvrstoga tela. Time je g. Paja kao hteo da kaže da je nauka čvrsto telo i potopljena u njegovu glavu istisla je iz nje onoliko numera kolika je zapremina njena.

Pisar se, razume se, slatko nasmejao i na tome bi prošla cela stvar da se nije desila jedna mnogo veća i krupnija afera o kojoj se verovatno i sad čuvaju akta u arhivi toga sreskoga načelstva.

Osim lekcija koje je g. Paja svako posle večere gutao od mladoga profesora, koji se na njemu vežbao, i pri šetnjama, koje su zajedno svako pred veče činili van varoši, profesor je razvijao svakojake teorije g. Paji i potiskivao mu polako iz glave numere akata i raspisa. Tako, na primer, objašnjavao mu je da je zemlja okrugla, da je mesec svet, govorio mu o medicini, tehnologiji, o prirodi i o svemu i svačemu.

Jedne takve večeri, na jednoj dosta dugoj šetnji, govorio mu je profesor i o postanku čoveka. Govorio mu je dugo i opširno o tome kako je čovek postao razvijanjem iz jedne vrste majmuna, pomenuo mu je i ime Darvina, koji je tu teoriju postavio i zaneo ga potpuno tako da se g. Paja zbunjen i sumoran vratio sa ove šetnje. To veče g. Paja dugo nije zaspao pipajući se pod jorganom od natrag da bi napipao zakržljali ostatak repa (o čemu mu je takođe govorio profesor) a kad je zaspao sanjao je čudan san. Kao gospa Mileva mala majmunica pa se igra i skače s drveta na drvo, a on kao stari olinjao majmun, povio rep izmeđ nogu i merka kako će da dočepa ono nevino majmunče što se igra po drvima.

Sutra dan, kad se probudio, on se najpre pogleda u ogledalo, da vidi je li zbilja čovek pa kad se uveri da jeste, ode u kancelariju, ali zamišljen i zabrinut.

Tog dana je malo razgovarao sa svojim kolegama a to veče, opet pri šetnji, još jednom je zapodeo razgovor sa profesorom da pritvrdi po gde što, u što je ipak sumnjao.

– Dobro, gospodine profesore, ajde za mene, mali sam činovnik, pa nek i bude da sam postao od majmuna ali...

I gospodin Paja ne smede da izusti, ne smede da zapita za više i najviše činovnike: da li su i oni postali od majmuna.

Uporedo sa uvlačenjem nauke u gospodin Pajinu glavu, počele su mu se iz glave seliti numere akata i počeo ih je zaboravljati. Ono što ga je najviše odlikovalo kao činovnika i radi čega je i kapetanu i pisarima bio desna ruka, to je baš počeo da gubi

Profesor uze mu nanovo objašnjavati celu teoriju i to tako razložno i tako očigledno, da sad već g. Paja ni u šta više nije sumnjao. A sutra dan kad je otišao u kancelariju, zapodeo je naročito sa svojim kolegama razgovor o tome, gotov da primi i svaku polemiku, jer su mu svi razlozi profesorovi još bili sveži u pameti.

– Jest, jest, prijatelju, svi smo mi, svi postali od majmuna! – uzvikivao je on, kad su mu se drugovi praktikanti nasmejali njegovom prvom tvrđenju.

– Ama zar i g. Sveta, pisar? – upitaće protokolista.

– I on, dabome.

– A gospodin sreski načelnik? – upitaće pakosno i zlobno jedan pisarski praktikant.

G. Paja zastade zbunjen, u njemu u jednom trenutku poče da se bori onaj stari g. Paja, kome je sreski načelnik bio više biće, i novi preporođeni g. Paja, koga je nauka zarazila. I pobedi ovaj poslednji gospodin Paja, i on dodade odlučno:

– I gospodin sreski načelnik!

– Naš gospodin sreski načelnik majmun? podvuče pitanje onaj piskavi praktikant.

– Ne kažem ja da je on majmun, ali je postao od majmuna!

– Pa to – dodaje pakosno praktikant – ako nije on, bio mu je otac ili deda majmun, tek od majmunskog je soja. Je l’ tako?

G. Paja ućuta jer se u tome trenutku i sam nekako poplaši od svoje teorije ali kad praktikant još jednom ponovi pitanje, on nemade kud nego ostade pri svome.

Razume se, praktikant je stvar dostavio pisaru a pisar načelniku sreskom.

– Oca mu njegovog – reći će na to starešina sreza – a vidim ja da je on u poslednje doba nešto zabrljavio.

– Sasvim je zabrljavio! – potvrđuje sreski pisar.

– Daj ga ovamo! – grmnu sreski starešina.

Pandur ode i malo za tim uđe u kancelariju gospodin Paja sav presamićen od straha jer je već znao da je cela stvar, ceo onaj njegov razgovor dostavljen kapetanu.

– Je li ti? – dreknu kapetan kad ovaj prekorači prag – je l’ istina to da ti mene pred celim personalom nazivaš majmunom?

– Nije, tako mi Boga, gospodine načelniče! – uze da vrda gospodin Paja.

– Ama kako da nije, kad svi tvrde?

 – Nisam ja to za vas kazao, nego onako… za ceo rod čovečanski…

– Ama kakav rod čovečanski, šta se mene tiče rod čovečanski, nego ti si za mene kazao, i za moje roditelje, i za moje pretke...

– Pa to... uze da muca g. Paja – to, ceo rod čovečanski.

– Ama slušaj ti, nemoj tu da mi se praviš šeret-budala, nego govori šta te pitam: jesi li ti kazao da sam ja majmun?

– Nisam!

– A jesi li kazao da sam majmunskog porekla?

– Ceo rod čovečanski! – šapće g. Paja gledajući u zemlju, preda se i dršćući celim telom.

– Ama kako ceo rod čovečanski. Pa to znači, ti tvrdiš, da je i gospodin načelnik okružni majmunskog porekla, je li?

G. Paja ćuti kao skamenjen.

– Pa onda, ti tvrdiš da je i gospodin ministar majmunskog porekla, je li?

G. Paja ćuti ali drhti na njemu svaka žilica i svaki ribić.

– Pa onda ti, dragoviću moj, tvrdiš da je i gospodin mitropolit  majmunskog porekla.

G. Paja ćuti.

– Pa onda, brajko moj, ti tvrdiš da je...

I sam načelnik sreski ne smede da izgovori što je počeo, a g. Paja se zatrese od teške groznice koja ga toga trenutka i od toga nedorečenoga pitanja spopade. On sad jasno vide koliko je sa naukom duboko zabrazdio i kako je nauka jedno nesretno zlo koje dobrim i mirnim građanima može  samo nesreće doneti. On naumi jednoga trenutka da padne na kolena, da poljubi načelnika u ruku da se odreče svega ali nemade kad ni da učini to, jer načelnik dreknu:

– Napolje, napolje brljava drkelo! – i otvori vrata pa ga izgura, a zatim se okrete pisaru, g. Sveti, koji je celoj sceni prisustvovao i naredi mu da previje tabak i da izište pismeno izjašnjavanje od grešnoga gospodina Paje.

Nije prošlo ni pola sata, a pred gospodin Pajom je stajao akt, kojim se od njega pismeno tražilo da se izjasni za huljenje na Boga i na sve najvažnije ličnosti u državi. G. Paja je dugo i očajno gledao u akt, gledao, gledao i razmišljao kako da počne i šta da kaže u svome odgovoru. On uze zaseban tabak hartije da najpre iskonceptira odgovor, pa tek da ga zatim prepiše, i poče ovako:

„– Kad čovek pipne sebe odostrag na dnu leđa, naći će odista...”

On odmah uvide da je to glup početak, pa pocepa taj list i na novome poče drugače:

„– Sve dok se nisam bavio naukom, ja sam bio ispravan činovnik, i čestit građanin. To mogu posvedočiti sve moje starešine...”

I to mu se učini glupo. On je osećao da njegova izjava treba da bude neka vrsta pokajničke ispovesti i da to treba već u samom njenom početku da se oseti, s toga poče ovako:

„– Vo imja oca i sina i svjatago duha, amin! Ja sam hrišćanin po rođenju i građanin sam ove zemlje po ubeđenju i odanosti i poštovanju zakona zemaljskih...”

On najzad jasno uvide da neće umeti da napiše izjašnjenje verovatno i zato što je još bio uzbuđen posle scene koja se odigrala maločas u načelnikovoj kancelariji. S toga se diže i zakuca na vrata g. Svete pisara i, kad uđe, on ga zamoli da mu dozvoli da sutra dan da odgovor.

– A što do sutra? – pita strogo pisar koji se i sam osećao uvređen, jer je g. Paja sa njim počeo tvrdnju o majmunskom poreklu.

– Pa tako, uzbuđen sam, da prespavam, da smislim.

– Nema šta tu, brajko, da smišljaš nego poliži sve što si kazao i moli napismeno za oproštaj, inače beri kožu na šiljak!

– Pa tako ću i da radim!

G. Pisar se sažali i dozvoli g. Paji da odgovori do sutra, te ovaj uze akt u džep i pođe kući.

Bolje bi međutim za gospodin Paju bilo da je onaj svoj odgovor koji je počinjao sa: „Vo imja oca i sina...”, nastavio u kancelariji no što je dobio pravo da tek sutra odgovori. Jer kod kuće, razume se, on celu stvar poveri profesoru. Ovaj najpre planu a kad se utiša reče pobednički:

– Ostavite to na moj sto, ja ću im odgovoriti!

G. Paja pretrnu i zausti:

– Ovaj... znate, od toga odgovora zavisi moja služba... ja imam dvadeset godina besprekorne službe.

A profesor uze na dugo i na široko da mu priča o Galileju, o Husu, o Luteru i u opšte o ljudima koji su za nauku i za napredak čovečanstva stradali. To gospodina Paju nanovo ohrabri i tako ostade da profesor napiše odgovor.

Profesor je cele te noći pisao odgovor što upravo nije bio odgovor nego na šest pisaćih tabaka čitava rasprava u kojoj je bilo i ovakvih fraza: „Ne razorava se naučna istina aktima i numerama“; „Istina je večna a vlast i sila povremena“, „što više gonjena istina je uvek tim jače pobede tekla!“ I najzad, cela je rasprava završena time što je u njoj potvrđeno da je čovek postao razvićem od jedne fele majmuna.

Dok je profesor u svojoj sobi pisao skoro cele noći odgovor, dotle je gospodin Paja pod jorganom sanjao čudne snove. Kao uhvatio on za rep sreskog načelnika pa ga ne pušta a skočili na njega pa ga dave i Mitropolit i Luter i Hus a kao jedino ga brane Galilej i udovica gospa Mileva. Pa se onda usred sna pojavi i pokojna svinja, pa odvuče gospa Milevu, a Galilej kao opsova oca sreskom načelniku, te onda dođoše panduri da ih razvade al’ gospodin Paja ne pušta nikako rep.

I odista, kad se ujutru sav znojav probudio, primetio je kao je čvrsto uhvatio svoj učkur i ne pušta ga.

Pre podne odnese g. Paja pisaru g. Sveti odgovor od šest tabaka a na podne mu saopštiše da je otpušten iz službe.

Kažu da je čitavu godinu dana pokajnički gladovao, molio se, napustio je kvartir kod gospođe Mileve, napustio društvo profesorovo i odrekao se nauke, čija je žrtva bio. I onoga časa, kad se odrekao nauke, vratile su mu se, na osnovu teorije o zapremini, sve numere u glavu i, samo toga radi, vraćen je opet u službu.

(Politika 6. januar 1921. godine)


Komentari2
a1f71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Quod scripsi scripsi
Коначно! Нушић поново тамо где му је природно место. Сигурно нисам једини који би се обрадовао ако ово постане стална рубрика. Материјала нам је бар оставио.
Студент
Подржавам идеју!!! Нушић је сада актуелнији него у сопственој ери!
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja