subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.02.2016. u 22:00 Aleksandar Apostolovski
UPOTREBA HUMORA U POLITIČKE SVRHE

Politika satire

Svako ima potrebu da nešto kaže o vlasti. Neko ima potrebu da to i objavi. A najveštiji od njih ne samo da ne stradaju zbog toga, već postanu i popularni
Фото Бета

Ako smo profesor Leon Kojen i ja konstatovali da smo u četvrtak uveče očuvali ličnu statusnu neutralnost, jer smo najpre prisustvovali skupu Vuka Jeremića na kojoj je okupio krem američke i prozapadne elite, a odmah nakon toga otišli na proslavu prve godišnjice ruske agencije „Sputnjik”, da li je to primer političke satire? Ili bih ušao u predele satiričnog kada bih konstatovao kako smo se u četvrtak pretvorili u geopolitičke kentaure. Bili smo – pola Rusi, pola Ameri. Tek pred ponoć, umesto pepeljuga, opet smo postali Srbi!

Iako je jedan od najuglednijih intelektualaca i u svojim javnim nastupima pokazuje kako čvrstinu svojih uverenja, tako i veliku erudiciju, Kojen je, što inače vrlo dobro maskira, duhovit čovek. Ali, on pokazuje da je šala na sopstveni račun najbolji preduslov da se strela podsmeha i kritike potom usmeri na druge.

Razume se da su najčešće žrtve satiričnih žaoka predstavnici vlasti. Uloga britke jasno usmerene političke satire prema vlastodršcima u opozicionim krugovima ocenjuje se dvojako: kao protivteža atmosferi pritisaka na medije, ali i kao ventil kojim vlasti, koristeći satiričare, izduvavaju narodno nezadovoljstvo. Tako se često moje kolege humoristi Draža Petrović, kolumnista „Danasa”, „Nedeljnika” i N1, i Zoran Kesić, voditelj emisije 24 minuta, u pojedinim internim tviteraškim i fejsbuk anketama čak skeniraju kao dvojac koji bi mogao da vodi opoziciju. Naime, po popularnosti, oni u neformalnim ispitivanjima sajber-mnjenja prestižu i neke opozicione lidere. Što opet ne govori mnogo o njihovoj popularnosti, nego o nepopularnosti nekih opozicionara.

Iako oni odbijaju svaku pomisao na tako nešto, kad ponekad ćaskamo o tome, predlažem im da napravimo zabavan eksperiment. Ako bi njih dvojica napravili koaliciju, možda bi štrpnuli pet-šest odsto. Kesić privlači mlađu populaciju, dok je Draža, kao stalni posetilac Mionice, magnet za ruralno stanovništvo. Draža ima još jednu prednost. Naime, u mraku liči na ombdusmana Sašu Jankovića, te bi mu i ta karakteristika išla u prilog mobilizaciji opozicionih glasača.

Obojica su, međutim, novinari bez ikakvih političkih ambicija, pa se drže laptopa i studija, trudeći se da oštrica njihovog satiričnog jezika oplete i opoziciju, mada im je Aleksandar Vučić, podrazumeva se, glavno jelo na poslužavniku, te retko zalaze u alternativne kuhinje. Ali, Kesiću se dešavalo da ga, u slučaju da se pozabavi likom i delom ponekoga iz opozicije, bez prekog suda, gledaoci proglase „prodanom dušom”.

Kesića logistički i idejno podržava redakcija satiričnog sajta Njuz net, čije su otkačene vesti, poput one da je Rasim Ljajić ostvario stanarsko pravo u Vladi Srbije, često zbunjivale mejnstrim medije, koji su ih čak prenosili kao referentan izvor širom regiona. Naročitu gungulu izazvalo je objavljivanje čuvene izmišljene vesti o tome da je pijani Srbin ubio ajkulu u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik, skočivši joj na glavu. Vest su preneli i mnogi ozbiljni svetski mediji, a neki su otišli i dalje, dajući grafički prikaz objašnjenja baziranog na naučnim proračunima o tome kako je od srpskog pijanog skoka mogla da strada nevina ajkula.

Kako, međutim, na današnju upotrebu političke satire gleda nekadašnji pisac Indeksovog pozorišta Voja Žanetić? On, Mićko Ljubičić i ekipa rodonačelnici su političke satire u modernom višestranačju, odnosno u vreme uzdizanja Slobe i Mire na vlast. Najpre su njihove emisije bilo izuzetno slušane na Radio indeksu 202, a potom su se prikazivale kao pozorišne predstave širom Srbije.

– Politička satira je proces utvrđivanja granice do koje možeš da govoriš u smešnom kontekstu o ljudima iz politike. Odnosno, da kasnije analiziraš kako oni gledaju na to. Svako ima potrebu da nešto kaže o vlasti. Neko ima potrebu da to i objavi. A najveštiji od njih ne samo da ne stradaju zbog toga, već postanu i popularni – priča Žanetić.

Legenda kaže da je jednu predstavu Indeksovaca gledao i Marko Milošević, te nije jasno, s obzirom na činjenicu da su Indeksovci i dalje u formi i dišu i hrane se na slobodi, da li je to bila diktatura režima ili diktatura humora i satire.

– Mi smo čuli da je jednom i Sloba prokomentarisao: „Što mene ti ljudi toliko mrze?”. Ili to Sloba nije rekao, ili je bio blizu 5. oktobar – kaže Žanetić.

Kako god bilo, nisu imali nikakve posledice zbog toga. Bezbedno su se vratili kući posle pozorišne vizite Marka Miloševića.

– Bilo je pitanje koliko je mudra vlast koja je odlučivala da li je potrebno da nam se nešto desi. Sada je mnogo više buke i jako je teško napisati nešto smešno, a da te sutra neki živ čovek, iz svoje puke ozbiljnosti, ne nadmaši. Ponekad je nemoguće biti smešniji od njih – smatra Žanetić.

Njihov antirežimski jeretički spektakl, koji je od radio-avangarde prerastao u masovne predstave, nasledili su karikaturisti, te je u vreme Borisa Tadića ekskluzivitet šale s vođom imao samo crtač „Blica” Marko Somborac. On i dalje secira uzduž i popreko. U aktuelno, Vučićevo vreme, najveći srpski karikaturista Dušan Petričić na naslovnim stranama nedeljne „Politike” ni najmanje ne štedi srpskog premijera i njegove najbliže saradnike. Što bi rekli klinci – demolira ih. I, Petričić ne misli da šara. Odnosno, da oslika i ostale političke junake.

Ali u domen posla najmoćnijeg Srbina, ma koliko zbog toga trpeo duševne boli, spada i osetljivost na kritike i zbijanje šala na njegov račun. Ili, što bi se reklo, to mu dođe u rok službe. Kažu da je nekadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran najbolje shvatao ulogu satire, ali i ozbiljne kritike na svoj račun, pa je neke od njih i naručivao, kako bi stekao ugled tolerantnog političara. Odnosno, sam je smišljao fore na sopstveni račun. Valjda tako manje boli.

Otuda čudi da gotovo nijedan ovdašnji vladar, pa ni Tito, koji je viceve o sebi slušao tako što je smeo da mu ih prepričava samo njegov pajtos, legendarni Bata Živojinović, ne shvata sledeće pravilo: što je više imun na satiru, to postaje ozbiljniji, kako u očima svojih sledbenika, tako i svojih protivnika. Viša faza politike kao veštine jeste da budu smešniji od humorista. Ali, ne zbog svojih političkih poteza ili izjava, već zbog smisla za humor. Bolja je politika satire, nego da – politika satire.

Komentari7
384ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

petar n.
I babe i žabe, lonci i šerpe a muzej voštanih figura u Jagodini preskočio, gde su i car Lazar, Filip Višnji, .....i Ceca Ražnjatović.Što se tiče Tita, taj se naslušao viceva na svoj račun od generala pa do šofera, a znao je i kada mu se vicevi pričaju iza leđa.Puno je znao, ali je znao da ne komentariše ili ne spominje, znao je da je zlatna reč ona koja se ne izgovori.
da li imate petlju?
cini mi se da i najtvrdokornija vlast prizeljkuje da je neki humoristi parodiraju! oni se onda naravno predstavljaju zrtvama rezima i cenzure. vrhunac je kad neko takve humoriste predstavlja kao potencijalne lidere opozicije. to znaci da je vlast uspela u svom nauku da obezvredi i humor i opoziciju!
Sofija Draganic
Читала сам Ваш чланак у Политици, и питам се: Где је Corax? кад већ спомињете Петричевића и Сомборца, којима свака част, такође. Иначе, врло неспретан почетак текста, и потпуно непотребан. Молим Вас, господине Александре, да ово схватите као добронамерну критику.
Татјана
Па обојица су оно што је неко лепо назвао НАТО(вским) сатиричарима. Тако да не би било лоше да оснују ту коалицију и штрпну који гласић Чеди, Тадићу и компанији. Мислим да су од ових последњих ипак мање опасни.
lalo
Nece biti da je tvrdnja da je g.Jeremic prozapadna elita u Srbiji tacna. Uz podrsku ministra Lavrova Jeremci se uspeo na funkciju koju je imao u UN. Pre bi se reklo da je prozapadna elita u Srbiji danas jedan uzi krug okupljen oko Premijera. I to sve nema mnogo veze sa pripadnoscu partijama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja