nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:37

Kriza opustošila investicije u Srbiji

Ohrabruju ulaganja stranaca u drugoj polovini prošle godine kada je u te svrhe kod nas potrošeno novih 1,5 milijardi evra
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 14.02.2016. u 22:05
Фабрика за израду ветрогенератора „Сименс” у Суботици (Фото А. Васиљевић)

Prošlogodišnje strane direktne investicije nagoveštavaju da se ekonomija najzad kreće uzlaznom linijom. U 2015. godini strani investitori uložili su novih 1,5 milijardi evra što je za oko 300 miliona evra više nego godinu dana ranije.

Ipak ta ulaganja znatno zaostaju za vremenom pre krize. Na ukupan pad investicija, što će reći i domaćih i stranih, i državnih i privatnih, prethodnih dana ukazala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u svom izveštaju o tranziciji regiona. Po njima Srbija je godišnje „kratka” za investicije na nivou od tri odsto bruto domaćeg proizvoda što iznosi oko milijardu evra.

Dodatno, nedostatak investicija je problematičan i ukoliko se pogleda drugi podatak EBRD-a, a to je da je Srbija rekorder po padu investicija za vreme krize. Za to vreme, tačnije od 2009. do 2013. pad investicija kod nas iznosio je sedam odsto, u Ukrajini, Moldaviji, Kavkazu oko 6,5, u centralnoj Evropi oko 3,5 procenata. Toliki je pad bio i u Jugoistočnoj Evropi. U Rusiji pad je bio manji od dva odsto.

EBRD nam zamera i da smo u pogledu javnih, odnosno državnih investicija, znatno podbacili, a upravo su one neophodne za dugoročan rast i zato javne investicione projekte treba ubrzati. Po njima, poboljšana saobraćajna mreža može da bude glavni pokretač rasta jer direktno utiče na strane direktne investicije i spoljnu trgovinu.

I domaći stručnjaci su, inače, upozorili da će nas pad investicija koštati. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta je na tradicionalnom decembarskom savetovanju na Ekonomskom fakultetu, ukazao da su investicije, kao komponenta BDP-a, najviše umanjene u odnosu na 2008. godinu. Prema njegovim podacima, realni pad iznosi čak i 25 odsto što je glavni uzrok stagnacije. Bez snažnih ulaganja nema visokog i održivog rasta, a priliv investicija u 2015. predstavlja preokret.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je EBRD do pomenutog podatka o nedostatku investicija na nivou tri odsto BDP-a došao poredeći nas čije ukupne investicije iznose 19 odsto BDP-a i Centralnoistočne Evrope (CIE) gde taj prosek iznosi 22 odsto.

– Mi treba da povećamo ukupne investicije na veći nivo od tog, jer su i njihova ulaganja zbog krize smanjena. Poređenja radi, pre krize u periodu 1995–2008. u tom regionu ukupne investicije su prosečno iznosile 25 odsto BDP. To je nivo kome treba da težimo. Država treba da poveća svoje investicije za jedan do 1,5 odsto, a i privatnici zbog poboljšanja privrednog ambijenta. U delu privatnih investicija brže reaguju stranci, jer imaju više para – smatra Arsić.

On dodaje da su javne investicije u proseku bile za preko dva odsto BDP niže nego u CIE, dok su i privatne investicije bile niže od proseka CIE, ali je to odstupanje manje i iznosi jedan odsto. Država može da utiče na rast ukupnih investicija kroz povećanje javnih investicija sa 2,5 na četiri do pet odsto i stvaranje podsticajnih uslova za povećanje privatnih investicija na 20 odsto BDP.

Strane direktne investicije su u drugoj polovini prošle godine znatnije porasle, čak brže nego u drugim zemljama. Objašnjenje za to je velika količina jevtinog kapitala uz reforme na poboljšanju privrednog ambijenta. Arsić kaže da bi za značajnije rezultate takav tempo investicija trebalo da se nastavi i narednih godina.

Povećanje javnih investicija za jedan do dva odsto BDP bi, preko povećane tražnje, takođe kratkoročno uticalo na ubrzanje privrednog rasta. Bolja infrastruktura – novi i obnovljeni putevi i železničke pruge – dugoročno bi povećala stopu rasta privrede. 

Ipak, za rast privrede ključno je povećanje privatnih investicija, ukazuje Arsić, a investitori pored makroekonomske stabilnosti i dobre infrastrukture zahtevaju i dobro uređene institucije i snažan finansijski sektor. Razna istraživanja, međutim, Srbiju po kvalitetu institucija svrstavaju na samo dno evropskih zemalja. Godinama se ponavlja da je zaštita vlasničkih prava slaba, nezavisnost sudstva niska, korupcija visoka, dok je privreda opterećena komplikovanim, nejasnim i nepotrebnim propisima.


Komentari11
19c65
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mihailo Vuković
Srbiji ništa ne vrede izvanredni prirodni i ljudski resursi , kada ne postoji pravna sigurnost , kao i nedostatak saobraćajne i komunalne infrastrukture . To bi morao da bude prioritet svake sposobne vlasti .
Raša
Lego privreda nije nešto od čega narod može bolje da živi, to je rad za plate ispod minimalca. Zašto političari prave od ove države Legolend? Srbiji treba prava 100% domaća proizvodnja.
Леон Давидович
Основна грешка јесте што се држава одрекла привреде у свом власништву и дозволила да пропадне. Не може се развој привреде препустити мољакању инвеститора да дођу и улажу у привреду већ то држава мора сама радити ако нема других могужности. Ако узмете за пример неку локалну заједницу којој је уништена привреда и нико неће да дође да улаже онда то мора држава да учини. Јер ако нема привредних активност народ нема од чега да живи и мора се одселити и крај ће постати пуст. ИТД. Уместо што дају новац приватницима боље би било да држава сама улаже јер другох избора нема.
povremeni citalac
Daklem, nikada nisam procitao u "Politici" clanak koji je napisan ovako jezgovito, pregledno i jednostavno nego sto je ovaj clanak novinarke Jovane Rabrenovic. Pisao nekada kada su pocele da ulaze razne firme u Srbiju, pisao sam o svemu sto sam iskusio ovde u Madjarskoj, pocev od nacina kako se investicije privlace, kako se treba postaviti kao domacin sve do prava i obaveza obe strane, sa napomenom da treba pazljivo birati region gde se namerava izgradnja tzv Ind. parkova, sve do selenja starih pogona iz gradskog jezgra na periferiju gradova, varosi i sela. Posle tri, cetri komentara digao sam ruke od tog posla, jednostavno zbog "preokupirannosti" drzave sa "vecim" poblemima. Znate na sta mislim, naprimer pisanje o problemima tretmana i koriscenja stiropora u razne svrhe i namene. Malo ostrije, dogod se Srbija, to jest bogovi bave sa EU, odnosno problemima koji zadiru u sve sto vucemo kao ostatak onih ratova (grubo rec.) to jest onih manjih neporazuma diljem Juge, nece biti leba.
Tajvanska kanasta
Ne mogu se oteti utisku da su u kalkulaciju"trenutni nivo investicija 19% a za period 1995-2008 25%"ušle i neke stavke kojima tu nije mesto.Zato što je i 19 procenata solidna cifra,a o 25 neću ni da govorim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja