nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:24

Ustavobranitelj iz Melenaca

U odžakliji Lazara Zubana održavana posela koja su bila preteče prvih demokratskih tribina u Srba
Autor: Đuro Đukićnedelja, 14.02.2016. u 22:05
Лазар Зубан

Melenci – Veliki doprinos donošenju Sretenjskog ustava dao je Lazar Zuban (1795–1850), rodom iz banatskog sela Melenci, bez obzira na to što njegov zavičaj tada nije bio u Srbiji. Zuban je, na osnovu evropskog iskustva, širio slobodarske ideje i težnje da Srbija bude moderna država. Osnovao je i prvu srpsku stranku koja se zalagala za ustav, a kad je ustav prvi put donesen, nije ga imala nijedna druga zemlja u okruženju. Ipak, danas se o njemu malo zna, a Grad Zrenjanin je nedavno odlučio da se nepravda ispravi i da mu se u rodnim Melencima podigne spomen-obeležje.

Ivan Bošnjak iz Melenaca, najvećeg sela u Banatu, za sebe kaže da baštini kulturu sela, ali i celog srednjeg Banata, u kojem se ono nalazi. Napisao je i nekoliko knjiga o znamenitim ljudima svog zavičaja, a o njegovom radu pohvalno su se izrazili i akademici Čedomir Popov i Vasilije Krestić. Pisao je i sakupljao građu i o Lazaru Zubanu.

– Tužno je što je brzo zaboravljen. On je bio intelektualac širokih evropskih vidika, prvi u mnogo čemu u Srbiji, a zaslužan i za stvaranje moderne srpske države i donošenje Sretenjskog ustava. Bio je uz bok Dositeju Obradoviću, Steriji, Teodoru Pavloviću. Ogledao se na mnogim poljima društvene aktivnosti u mladoj, tek stasaloj Srbiji Miloša Obrenovića. Stavio je sve svoje umne snage da joj pomogne da stane na noge i da je uvrsti u veliku porodicu značajnih evropskih naroda – kaže Ivan Bošnjak, podsećajući da su biografiju Zubana pisali i znameniti pesnik Sima Milutinović Sarajlija, etnolog Milan Đ. Milićević, Jaša Prodanović, istoričar Petar Krestić i mnogi drugi. Prelistavajući tu literaturu, Bošnjak je došao do saznanja kakva je Srbija bila u to vreme. Tako su se početkom tridesetih godina 19. veka, uoči donošenja ustava, na Kneževom dvoru vodili razgovori i konstatovano je da je za Srbiju najbolje da što pre dobije ustav.

– Ama, braćo moja, šta je to ustav da ga svi traže? Ja držim da je sada najpreče da dobijemo svoju konstituciju, a onda možemo poraditi i na tome da dobijemo taj ustav, glasno je komentarisao knez i čuveni vojskovođa Jovan Bobovac. Na to su se nasmejali prisutni Laza Zuban i Dimitrije Davidović. – Pa, kneže, to je jedno te isto, samo što je konstitucija strana reč, a ustav naša – rekla su ova dvojica.

Laza Zuban bio je izuzetno načitan, govorio je tri jezika, napisao je gramatiku na srpskom, turskom i francuskom. Boravio je u Francuskoj, gde je bio impresioniran Revolucijom 1789. Mada se ona

Lazar Zuban kao Filip Višnjić
Da je Lazar Zuban bio cenjen i kao guslar svedoči i poznata slika Anastasa Jovanović „Srbi oko guslara”, na kojoj je slikar za lik guslara uzeo upravo Zubana, a pored njega tu su Njegoš, Karadžić, Mihailo i Milan Obrenović, Vuk Stefanović Karadžić, Branko Radičević i drugi ugledni Srbi, zajedno s narodom. Interesantno je da je lik guslara kasnije preimenovan. Naime, za poznatu monografiju „Znameniti Srbi 19. veka”, koja je izašla u Zagrebu 1901, u tamošnjoj „Srpskoj štampariji” za potrebe monografije kopirali su Zubanov lik, izdvojili ga sa slike i dali mu ime Filipa Višnjića, guslara iz legende koji je opevao boj na Kosovu.

odigrala ranije, na njega su uticale njene posledice, naročito u pogledu građanskih prava. Kao prebeg iz Zemuna, a bio je čest slučaj da srpski intelektualci iz Vojvodine dolaze u Srbiju, dospeo je do Šapca, gde je jedno vreme bio sekretar šabačkog vladike Gerasima Georgijevića. A onda postaje pisar kod Miloševog brata Jevrema Obrenovića, a ovaj ga je preporučio Milošu za pisara. Kasnije će se angažovati na pisanju i donošenju prvog srpskog ustava. Kao član komisije u kojoj je bio i Vuk Karadžić, on je ovaj poznati dokument stilski uobličio, a pre toga stekao je iskustvo prevodeći Napoleonov ustav sa francuskog.

U godinama uoči donošenja Sretenjskog ustava Zubak je u beogradskoj Bosanskoj ulici, danas Admirala Geprata, imao kuću koju je zvao odžaklija. Tu su se na poselima okupljali razni gosti, pre svega pismeni ljudi. Dvaput nedeljno na skupove u odžakliju dolazili su pripadnici ustavobranitelja, pa je ona bila njihov svojevrsni klub. Jedno vreme sednice ustavobranitelja bile su tajne. Uglavnom građanska okupljanja su postala gotovo svakodnevna i tada su nastale prve političke tribine u Beogradu i Srbiji. Najčešće se raspravljalo o ekonomskoj i kulturnoj izgradnji zemlje, o potrebi da se stvaraju mladi i školovani kadrovi. Na taj način da se biraju duhovno nadareni mladići i šalju na visoko školovanje na evropske univerzitete. Posle njihovog povratka, Srbija bi bila spremna za neophodni duhovni preporod. Isticala se potreba da se grade škole po celoj Srbiji, ne samo po slobodnim gradovima, nego i po selima. Sam Zuban, pošto je znao jezike, nabavljao je štampu iz evropskih gradova i čitao ih na svojim poselima, gde je obavezno podnosio i referate o najnovijim dešavanjima u svetu. Ovde su se vodile i rasprave o književnosti i naročito o jeziku. Zabeleženo je da je na tim skupovima Maca Punktatorka, supruga Zubanovog prijatelja i poznatog pesnika Sime Sarajlije, agitovala da se zakonom osnovna pismenost obezbedi i za žensku decu. Posela u odžakliji imala su i umetnički karakter, kad se govorilo o domaćoj i evropskoj književnosti. Svako poselo završavalo se pevanjem, a gusle je uzimao i sam Lazar Zuban, kažu jedan od najboljih guslara svoga vremena.


Komentari0
3b2b5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja