nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12

Grocka – mesto gde ljudi žive već devet milenijuma

Beogradska opština jedinstvena u prestonici po broju najvažnijih istorijskih, kulturnih i arheoloških dobara.– Plodnoj zemlji, blagoj klimi i blizini reke nisu mogli da odole još u mlađem kamenom dobu, ali ni Rimljani, Vizantinci, Turci, Austrougari i Austrijanci
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 15.02.2016. u 22:05
Цариградски друм (Фото: Раде Крстинић)
Агино брдо
Карапешићева кућа
Касноримска гробница у Брестовику
Ранчићева кућа

Na mestu gde moćni Dunav ulazi u krivinu, usporava i prikuplja snagu da nastavi dalje ka Crnom moru, dvadesetak kilometara nizvodno od Beograda formirala se plodna dolina. Prve naseobine na tom prostoru nastale su još 7.000 godina pre nove ere.

Plodnoj zemlji, blagoj klimi i blizini reke nisu, mnogo kasnije, okrenuli leđa ni Rimljani. Tu su se zaustavili, osnovali utvrđenja, a zatim oformili imanja puna vinove loze i voća. Prolazili su ovim krajem različiti osvajači – Vizantinci, Turci, Austrougari, Austrijanci... i svako od njih ostavio je svoj trag. Zato i ne čudi činjenica da je današnja opština Grocka jedinstvena po broju najvažnijih istorijskih, kulturnih i arheoloških dobara u prestonici. Ima ih više od trideset.

– Najpoznatiji lokalitet je Belo brdo u Vinči, gde postoje tragovi naseobina još s početka neolita (mlađeg kamenog doba). Delovi vinčanske kulture postoje na još dva mesta – na Aginom brdu ispod restorana „Vinogradi” i Dubočaju, u blizini vile Gavrilović. Na gročanskim prostorima nalazio se i rimski punkt na Dunavu pod nazivom Mutatio Ad Sekstum Miliare – priča Zorica Atić, direktor Centra za kulturu Grocka.

Kao naselje Grocka se prvi put spominje u devetom veku pod slovenskim imenom Gardec. U turskim spisima iz 16. veka vodi se pod imenom Hisarlik (utvrđenje), a od kada nosi sadašnji naziv nije poznato, iako se pominje još u austrougarskim zapisima. Meštani kažu da ime naselja ima veze s grožđem. Kao varošica Grocka se prvi put spominje u spisima iz 1866. godine.

Pola Beograda bilo Grocka

Početkom 19. veka Grocka je postala sedište istoimenog sreza i carinarnice i njena teritorija bila je veliki deo sadašnjeg Beograda. Obuhvatala je prostor od Mladenovca, Sopota i Lazarevca, Jajinaca, Kumodraža, Resnika, dela Voždovca, podavalski kraj, Mirijevo... Jedna anegdota potvrđuje ovu „geografiju” – mladi Ilija Garašanin, državnik i tvorac Načertanija, prvu državnu službu dobio je kao carinik, i to na „udaljenoj” granici gročanskog sreza, u selu Višnjici na Dunavu.

– Procvatu Grocke najviše doprinosi porodica Garašanin. Otac Ilije Garašanina, Milutin, kome je zbog zasluga Miloš Obrenović ovde dodelio plac, otvorio je u Grockoj najveći parni mlin u Srbiji, koji je i pokrenuo privredu celog kraja. U naselju postoji spomenik, škola i biblioteka posvećena Iliji Garašaninu koji je u Grockoj i umro, pa je kasnije prenet na Novo groblje – priča Atićeva.

Grocka je sada omiljena destinacija za sve ljubitelje reke i prirode, za vikend turizam. Na njenoj teritoriji nalazi se oko 7.000 vikend kuća, i u njenom sastavu je 15 naselja.

Vukašin sadio šljivu pa otkrio grobnicu

Kada je 1895. godine Vukašin Milosavljević, domaćin iz Brestovika, krenuo da posadi šljive na brdu iznad kuće nije ni slutio da će njegov ašov umesto u plodnu zemlju udariti u komade vešto uklopljenih opeka i tesanog kamena. Slučajno je otkrio jedan od najdragocenijih spomenika iz antičkog perioda u Beogradu – kasnorimsku grobnicu. Arheološka istraživanja tada je obavio Narodni muzej iz Beograda. Meštani kažu da su iz grobnice izneseni svi vredni predmeti i natovareni na troja konjska kola, a zatim prevezeni u Narodni muzej.

– Pretpostavlja se da su na ovom prostoru sahranjeni članovi bogate rimske porodice koja je tu imala imanje,  najverovatnije krajem četvrtog i početkom petog veka – priča Zorica Atić.

U grobnici su se nalazila tri grobna mesta. Nađena je i statua vojnika od mermera u prirodnoj veličini koja se sada čuva u Narodnom muzeju.

U blizini Brestovika iz vode su izvučena i tela Ermila i Stratonika, prvih hrišćana koji su zbog vere pogubljeni na teritoriji današnje prestonice. Sahranjeni su na brdu u Brestoviku pa se smatra, mada to još nije potvrđeno, da su njihova tela bila zakopana ili u blizini ili na mestu gde je ova grobnica.

Kuća otrgnuta od zaborava

Jedan od imućnih domaćina koji je uticao na privredni i politički život u prvoj polovini 19. veka bio je i Lazar Dugalić. On je u današnjoj Zlatiborskoj ulici sazidao porodičnu kuću. Kako nije imao potomstva, posle njegove smrti žena je živela s porodicom Karapešić. Njima je posle smrti ostavila svoj veliki imetak.

– Članovi ugledne porodice Karapešić bili su na položajima u vladi i privredi (Stevan Karapešić je jedan od članova Osnivačkog odbora Narodne banke). U kući se stalno živelo sve do 1998. godine. Kada su se  vrata zatvorila, kuća je počela da propada. Ali, na sreću, ovaj dom nije prepušten zaboravu. Sadašnja vlasnica, arhitekta, uspela je da pre tri godine obnovi kuću, i to u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Ostali su očuvani temelji kuće i podruma zidani od opeke i ceo sprat načinjeni od bondruka – objašnjava Atićeva. U kući se i dan-danas nalazi radni sto koji je Đura Daničić poklonio Lazaru Dugaliću.

Za kulturno dobro kuća je proglašena 1966. godine.

Primer narodnog neimarstva

Među malobrojnim sačuvanim primercima narodnog neimarstva je Rančićeva kuća. Smeštena je u na uzvišici, u Majevičkoj ulici i neposrednoj blizini Gročanske čaršije. Poslednji vlasnik kuće gospođica Magdalena Rančić zaveštala ju je opštini. Jedna je od retkih varoških kuća koja je u potpunosti zadržala prvobitni prostorni plan i izgled. Sve prostorije prilagođene su meri čoveka i njegovih potreba.

U njoj je bila smeštena Dubočajska zbirka dr Aleksandra Kostića. Kuća je spomenik kulture od velikog značaja i u njoj se nalazi Centar za kulturu opštine Grocka.

Turski han kod Carigradskog druma

Najstarije jezgro Grocke, Gročanska čaršija, kulturno je dobro od velikog značaja. Današnja čaršija nastala je krajem 18. veka oko Carigradskog druma, čiji su delovi nedavno otkriveni prilikom obnove glavne ulice. Osim poslovnih zgrada sa dućanima, zanatskim radionicama i kafanama, ovde se nalazilo i nekoliko stambenih zgrada. Kuće u čaršiji stare su više od veka, a među njima je Apostolovića kuća, zidana pre oko 250 godina. Pretpostavlja se da je u njoj bio turski han.

Tito, Sofija Loren i Nil Armstrong

Na uzvišenju iznad Grocke odakle puca pogled na Dunav sa rečnim adama, Pančevo, Smederevo, vršačke vinograde, a po sunčanom danu i na Karpate, nalazio se restoran „Vinogradi”. U staroj Jugoslaviji bio je stecište elite i stranih delegacija. Ovde su dolazili Tito, šefovi država, ambasadori, književnici, umetnici... Među njima bila je i Sofija Loren, ali i astronaut Nil Armstrong. Restoran se trenutno obnavlja, planirano je da ove godine bude svečano otvoren.


Komentari5
2bc46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bogdan basaric
Vrlo poucan tekst o prelepoj varosici nadomak Beograda. Restoran VINOGRADI,pre rata bio je kuca za odmor premijera Milana Stojadinovica. Nemacki djak,pozeleo je da ima vilu,slicnu otmenim objektima koji se mogu jos uvek videti u Bavarskoj. Neko ne mnogo mudar,do temelja je pre dvadesetak godina,srusio ovaj objekt i na istom mestu poceo da gradi,vrlo moderan,reklo bi se osrednji hotel.Kada bi neko od brojne svetske elite,pozeleo da jos jednom oseti cari Grocke,ostao bi zaprepascen,lepa vila Milana Stojadinovica,s balkonima,terasama,kaminima,bogatim rezbarijama,stilskim namestajem,gipsanim radovima,prelepim sobama i kuhinjama,vise ne postoji.
Иван Милојковић
Гроцка је најлепша београдска општина са још увек неискоришћеним туристичким и привредним потенцијалима. Калуђерица, месна заједница у Општини Гроцка, такође заслужује статус општине. Мада и овако заједно, чине најперспективнији део Града Београда у сваком погледу. Надам се да ће се остварити континуитет развоја овог дела града на радост многих људи.
Olja Rajic
Kaludjerica je bljak!!! Šteta kako su nesavesni ljudi i još nesavesnija vlast napravili na geografski tako lepom mestu... A Grocka je ekstra!!! Stara, lepa čaršija koja ima dušu..
Preporučujem 0
Јадранка Кљајић
Феноменално описане лепоте наше општине
kole
Lep tekst, hvala!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja