Podgorica – Srpski biznismen Stanko – Cane Subotić – donedavno jedan od najprozivanijih biznismena od strane opozicije u crnogorskom parlamentu i čovek koji skoro deceniju nije silazio sa naslovnih strana crnogorskih dnevnika zbog takozvane duvanske afere – odlukom Vlade Crne Gore moći će da gradi velelepno zdanje na ostrvu Sveti Nikola u Budvi. Nacrtom prostornog plana Budve planirana je izgradnja turističkog kompleksa od 750 ležaja, na zemljištu koje je do tada bilo označeno kao pašnjak. Nacrt prostornog plana radio je Republički zavod za urbanizam i projektovanje (RZUP), u većinskom vlasništvu crnogorskog premijerovog brata Aca Đukanovića.

Iako je pomenuta parcela na ostrvu Sveti Nikola nekoliko puta navodno menjala vlasnika, zavisno od procene kakav će biti ishod raznih suđenja Subotiću, crnogorska vlast i ona koja je tada stolovala u Budvi saopštavali su da parcela od 37.000 kvadrata nije u vlasništvu ovog biznismena. O kupovini, prodaji i „preprodaji” ovog placa „Politika” je pisala u nekoliko navrata.

Nacrtom prostornog plana Budve ucrtana je izgradnja turističkog kompleksa od 750 ležaja, na zemljištu koje je do tada bilo označeno kao pašnjak. Meštani, posebno starosedeoci Budve, zaprepašćeni su saznanjem da će Subotiću biti omogućena gradnja hotela, a da je njihova dedovina i dalje označena kao pašnjak, to jest zelena površina.

Vlasnici imanja na ostrvu saopštili su da je nacrt prostornog plana posebne namene za obalno područje „neozbiljan je dokument i ide na ruku interesima pojedinaca, zbog čega ga treba odbaciti”. Ovu ocenu jednoglasno su doneli Budvani, njih oko 200, na javnoj raspravi o dokumentu kojim se predlažu urbanistička rešenja ostrva.

Učesnici u raspravi su zamerili što je planski dokument radio Republički zavod za urbanizam i projektovanje jer je njihov vlasnik u direktnoj vezi sa Subotićem. Ovu tvrdnju građani su potkrepili i činjenicom da se budvanska kompanija „San investments”, iza koje stoji Subotić – koja je i vlasnik 37.000 kvadrata zemlje na jugoistočnom delu ostrva – nalazi pod hipotekom Đukanovićeve Prve banke od 19 miliona evra. Hipoteka nad celokupnom parcelom stavljena je jer je Subotić založio na ime kredita koje je njegova kompanija uzela da bi kupila atraktivni zemljišni kompleks.

Ništa manje zamerki građani nisu izneli ni za ostali deo predložene gradnje u Budvi predviđene pomenutim prostornim planom.

Meštani su obrađivačima plana iz RZUP rekli da će se u Budvi do 2030. godine, ako bi se realizovali svi doneti planovi, izgraditi dvostruko više objekata nego što su uspele sve dosadašnje generacije. Oni su naveli i da se sada Budva nalazi u „urbanističkom haosu”, čemu je u dobroj meri „kumovalo i Ministarstvo uređenja prostora”.

„U projektu ’Južni Jadran’, ostrvo Sveti Nikola nije bilo predodređeno za gradnju, a vi ste predvideli 750 kreveta. To su stanovi za tržište. Ucrtali ste i marinu sa 150 vezova, što bi bila ekološka bomba za Budvu. Pozivate se na Barselonsku konvenciju, a ucrtavate gradnju na 100 metara od obale. Da je poštujete, gradnje ne bi bilo na ostrvu. Ucrtali ste i 300 kreveta u Kamenovu, 600 u Lučicama, planirate povećanje kapaciteta u Miločeru i Svetom Stefanu”, kazao je planerima RZUP-a arhitekta Vladislav Plamenac.

Planer Svetlana Jovanović iz RZUP-a kazala je da nacrtom nije rađena detaljna razrada u vezi sa tim šta na kojoj lokaciji treba da se gradi.

„Nismo došli sa lošom namerom, već da čujemo šta se vama ne dopada u ovom planu i da pokušamo da promenimo. Ako se bude gradilo, ostrvo Sveti Nikola posmatraće se kao jedinstvena celina, to jest radiće se jedinstveni koncept za celo ostrvo”, dodala je ona.

Za meštanku Katarinu Rafailović na primeru ostrva se vidi da postoje građani prvog i drugog reda, jer je, kako kaže, „na delu u vlasništvu biznismena ucrtana gradnja, a na parcelama meštana, zelene površine”.

Nakon što su planeri RZUP kazali da je na ostrvu predviđena turistička zona, sa rizortom visoke kategorije, poznati arhitekta Slobodan Mitrović oštro je reagovao poručivši:

„U Hrvatskoj bi proterali iz države onog ko bi predložio da se gradi na Lokrumu ili Mljetu. Nama je Sveti Nikola što je Dubrovniku ostrvo Lokrum. Dozvolili ste da se elementarne premise održivog razvoja Budve unište.”

On je upozorio da se „podmeće demografska bomba” time što se u Buljarici nadomak Budve planira izgradnja 13.000 ležaja.

Za Boženu Jelušić planski dokument je „ekser u sanduk primorja”.

„Svaku opštinu je trebalo da posmatrate pojedinačno, jer je Budva već odavno u zoni rizika i za nju je trebalo praviti sanacioni plan”, rekla je Jelušićeva. „U Budvi nije trebalo otvarati nove građevinske zone sa stanovima za tržište, a posebno ne dirati zaštićene zone.”

U ime RZUP, Nikola Petrović je odbacio i optužbe oko 200 građana Budve navodeći da plan „nije rađen za bilo čije interese”, ali i da nije „sveto pismo” i da se može menjati.

-----------------------------------------------

Lična karta RZUP

Kako piše na sajtu Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje, to je najstarija planersko-projektantska institucija u Crnoj Gori i jedna od najstarijih u regionu, koja zauzima važno mesto u razvoju urbanizma i projektovanja.

„Za 70 godina poslovanja urađeno je na hiljade projekata, od izrade državnih i lokalnih urbanistički planova preko brojnih planova objekata koji danas predstavljaju simbole mnogih naših gradova”, navodi se na sajtu. „RZUP je osnovana još 1946. godine, pod tim nazivom poslujemo još od 1969. godine, a od 2002. godine poslujemo kao akcionarsko društvo.”