ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:37

Obama u istorijskoj poseti Kubi

Šef Bele kuće želi da uradi što više na otopljavanju odnosa između dve zemlje pre nego što bude izabran njegov naslednik
Autor: Jelena Stevanovićčetvrtak, 18.02.2016. u 15:52
(Фото Ројтерс)

Američki predsednik će sledećeg meseca otići u zvaničnu posetu Havani da bi nastavio politiku normalizacije odnosa sa Kubom posle više od pola veka hladnoratovskog neprijateljstva.

Barak Obama je zaokret u kursu prema ostrvu objavio krajem 2014, da bi prošle godine dve zemlje obnovile diplomatske odnose i otvorile ambasade. Mediji u SAD javljaju da će se šef Bele kuće obresti na Kubi u okviru turneje po Latinskoj Americi, pri čemu će Havana biti najvažnija stanica – ona simbolizuje Obamine napore da prekine raniju američku politiku izolacije Kube zbog komunističkog režima Kastrovih. Obama će biti prvi američki predsednik u zvaničnoj poseti Havani posle 88 godina.

Detant se uzima kao jedno od najvećih spoljnopolitičkih dostignuća Baraka Obame. Kako piše „Njujork tajms”, predsedniku je važno da na ovom polju postigne što više pre nego što se njegov naslednik useli u Belu kuću. Republikanski kandidati osuđuju njegov zaokret prema Havani kao politiku popuštanja prema komunističkoj vladi koja neće dovesti do demokratizacije Kube i poštovanja ljudskih prava. Ted Kruz i Marko Rubio, potomci kubanskih migranata, tvrde da je Obamina odluka greška i da oni ne bi posetili zemlju svojih očeva dok se ne promeni tamošnji režim.

Američki embargo je odgovoran za siromaštvo velikog broja Kubanaca. Obama je pozvao Kongres da ukine ekonomsku blokadu zbog koje Kubancima nisu dostupni mnogi inostrani proizvodi i zbog koje ne mogu da razvijaju domaće proizvode. Ipak, republikanska većina na Kapitol hilu ne želi da usliši predsednikov zahtev. Poseta Havani može se tumačiti i kao Obamin pritisak na zakonodavce da ukinu politiku ekonomskog kažnjavanja koja je imala za cilj da finansijski iscrpi zemlju i građane i tako potpomogne bunt i svrgavanje Kastrovih, što se nikada nije dogodilo.

Administracija je uradila nekoliko značajnih stvari koje su bile u domenu izvršne grane vlasti – skinula je Kubu sa liste zemalja koje sponzorišu terorizam, olabavila restrikcije za trgovinu i posete Amerikanaca Kubi i upravo ove nedelje sa Havanom dogovorila direktne letove. U Vašingtonu se ovih dana nalaze kubanski zvaničnici koji sa predstavnicima američkog ministarstva za trgovinu dogovaraju američke investicije na Kubi. Zvaničnici SAD pozvali su kubanske kolege da uklone sve prepreke za ulagače iz SAD. Kubanci su obećali da američke kompanije neće biti diskriminisane, ali su ponovo zatražili ukidanje sankcija. Bela kuća je prošlog meseca objavila da će dozvoliti američkim biznismenima da ulažu na Kubi, ali mnoge restrikcije su ostale pa firme još ne znaju šta da očekuju. Amerikancima je zvanično i dalje zabranjeno da putuju na Kubu kao turisti, ali zabrane od prošle godine više ne važe za one koji, makar samo na papiru, putuju na ostrvo zbog profesionalnih, obrazovnih, sportskih i humanitarnih razloga. Vašington je u okviru detanta učetvorostručio svotu koju kubanski imigranti mogu slati rođacima, sa 500 na 2.000 dolara u tri meseca. Takođe, telekomunikacionim kompanijama iz SAD je dato zeleno svetlo da mogu da na ostrvu razvijaju internetske tehnologije, dok je Kubancima omogućeno da iz SAD uvoze građevinski materijal za zidanje privatnih kuća.

Godinu dana nakon što je Fidel Kastro došao na vlast 1959, Havana je nacionalizovala američka preduzeća bez nadoknade vlasnicima, zbog čega su SAD prekinule diplomatske odnose sa Kubom i uvode joj embargo. Usledili su neuspešna intervencija SAD u Zalivu svinja i nekoliko propalih pokušaja likvidacije Kastra, pri čemu je CIA čak šurovala i sa čikaškom mafijom ne bi li došla glave revolucionarnom lideru bliskom Sovjetima koji je uspostavio komunistički režim na manje od 150 kilometara od američke obale. Veruje se da je najopasniji trenutak  hladnog rata bio sukob između Vašingtona i Moskve zbog instaliranja sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi.

Obama je promenu kursa prema Havani, koju doživljava kao deo svoje zaostavštine, objasnio rečima da ekonomsko kažnjavanje Kube zbog komunizma više od 50 godina nije davalo rezultate i da SAD zato moraju da menjaju taktiku. Predsednik je rekao da izolacija nije uspela i da Kubance treba povezati sa američkim društvom i „izložiti ih američkim vrednostima”, odnosno demokratiji. Kada je ranije govorio o mogućoj poseti Kubi, šef Bele kuće je istakao da bi voleo da tom posetom „pomogne Kubancima da pomognu sebi”, ali mu je Havana tada poručila da posetu ne treba da koristi da bi se mešao u unutrašnje stvari domaćina. Veruje se da je Raul Kastro prihvatio otopljenje odnosa sa Amerikancima i zbog toga što je Venecuela, dugogodišnji finansijski pokrovitelj Kube, u ekonomskoj  krizi zbog pada cena nafte pa više nije tako darežljiva prema savezniku.

Obama će boraviti u Havani 21. i 22. marta, a tamo će samo dan kasnije biti potpisan mirovni sporazum između kolumbijske vlade (američkog saveznika) i pobunjenika iz pokreta Fark. Liberalni krugovi oko Obame bi, međutim, više voleli kada bi se predsednikova poseta poklopila sa nečim drugim, odnosno sa najavom zatvaranja Gvantanama, ozloglašenog zatvora u američkoj vojnoj bazi na Kubi i velikog kamena spoticanja u odnosima dve zemlje.


Komentari3
86807
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Che, пише се са само једним Е. Да сте били на Куби, ја сам био два пута, имали би другачије мишљење, али по саджају Вашег осврта видим чије сте лозе син. Шта мислите како се живи са платом од 30-50 долара месечно ? И са тачкицама за све основне живежне намирнице, брашно, пиринач,месо,чак и шећер, сапун, etc. А тај Ваш Che је интересантан само на мајицама за туристе, на Куби више није популаран и нико га и не спомиње.
Chee
Ah ta Kuba, koliko je samo volim i koliko joj se divim, volim tu drzavu vise nego ovu kojoj pripadam, iskreno zalim sto ne pripadam tom herojskom narodu i zeljno iscekujem dan kad cu imati priliku da posjetim tu zemlju. Nadam se samo da je Ameri do tada nece unistiti kao sto su unistili sve sto je lijepo na ovom svijetu, ali nazalost nazirem kraj velike kubanske revolucije, jer misljenja sam da se ljudi kao sto su braca Kastro i Che radjaju jednom u milenijumu. Posle tako velikih licnosti uglavnom nastupa kraj, jer niko nije sposoban da nastavi njihov rad. Takav primjer je i Tito za nas narod.
Dragan Pavlovic
Mozda bi ova tekst trebalo da citamo vise kao crnci nego kao belci, da bi ga bolje razumeli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja