četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:50

Kapetan Vukoje

Kritikuje Tolstoja i Dostojevskoga i recituje mi jednu dugu rusku vojničku molitvu iz doba kad se Rusija pružala od mora do mora. Njegov je vojnički ideal Suvorov. Pa opet ima lepu reč i za Trockoga
Autor: Grigorije Božovićsubota, 20.02.2016. u 12:01
Владимир Жедрински - Змај огњени Вук

Idem uz glasitu Toplicu sa neujednačenim osećanjima. Dan je mek, topla kiša sipi, te seljaci izmileli iz malih u šljivake zaraslih sela na njive. Suša je dugo trajala, jesenja setva sasvim zaostala. A Toplica je kao i Prekoruplje oko Zlokućana: ni rodnijega kraja kad ima kiše, ni brižnijega seljaku kada tvrdoglavo opali zvezda. Zato su vazda kao Gege vredni Topličani pohitali sa plugovima, te sam radostan i gotovo sretan što im, oprostite, donosim kišu. Zadovoljan sam što vidim i suru šajkaču: sva je Toplica pod njome. Ljudi iz Gvozdena Puka; ocevi i sinovi njihovi ne menjaju tu kapu, kako je ne bi nipošto zamenio ni naš seljak koji živi sa Arnautima.

Jurimo pored Krnje Džamije. Uzalud tražimo kraj nje tri groba. Tu su nekad streljani Mina Kelemiš, Grujo Kolašinac i Todosije Kopaoničanin. Tri divna starinska hajduka sa Kosova, tri grozna razbojnika potom iz Toplice. Zbunila se tragično njihova duša na slobodi, pa od osvetnika postali strašni razbojnici. Uostalom, to je jedna psihička zagonetka, koju ja osećam a ne smem da tumačim. Nikčević je bio dobar pod Austrijancima. Kelemiša peva sav Kolašin. Zaslužio, ljudi. A zaslužio je i stao uz kolac, na pakost baš pored džamije, protivu koje se baš nekad muški borio... Okrećem se levo uz Toplicu. Sve mi se čini ugledaću ostatke od kula Malića Čola i Kajtaza Dugodela. To su pre pedeset godina bile silovite ćesedžije, poput Muse i Đema Brđanina: svaki je putnik niz Toplicu i uz nju najpre polagao otkup pa prolazio. I sad jedva spomen živi kao i o mojem Mini Kelemišu: Toplica je poravnila njihova obeležja.

Kapetan Vukoje stojeći u staroj kavani čitaše novine. Prav kao bor, visok kao svaki Labljanin po poreklu, oštar u prilici kao njegov Olimp – Ostro Koplje, zuraše on svojim očima u redove „Politike“, mučeći se da shvati današnji politički položaj

Od Pločnika, prvoga Miloševa ogleda sa Muratom, suteska se sve više sužava. Prolazim kroz mala sela, poznata i često nekad obilažena kad je granica bila na Prepolcu i kada se po njima krilo oružje za tajni prenos kroz turske karaule. Približujem se Kuršumliji. Nemanjina crkva još se dobro drži, ali od Anina manastira ni traga. Sama Kuršumlija nešto pohabanija nego pre rata. Na njenom tržištu sve nepoznati ljudi. Nema Trajka Prevlačanina, ni Koste Vučitrnca; nema Milosava Čkaja ni Nikole Kostića: ostao Kapetan Vukoje, Pop Bogosav i... vojvoda Pećanac, koliko da se spomene stari značaj ovog gradića i njegova velika zasluga.

Kapetan Vukoje u staroj kavani stojeći čitaše novine. Prav kao bor, visok kao svaki Labljanin po poreklu, oštar u prilici kao njegov Olimp – Ostro Koplje, zuraše on svojim očima u redove „Politike“, mučeći se da shvati današnji politički položaj. Vlastitu mukobitnu „situaciju“. U vojničkom odelu bez znakova, oficirskoj kapi bez kokarde, ovaj najzaslužniji sin Kopaonika, ovaj nekadanji miljenik vojvode Putnika, vojnik i ratnik, nacionalni borac i junak, oficir sa najviše ratih odlikovanja i dosta rana – ličaše na kakvu rujinu od grada, na primer, na Jeleč ili Zvečan. Dok su trebali, bili su jake i kitnjaste tvrđave: sad su rujine. Oboreni su im krepki bedemi kao i epolete sa ramena pešadijskoga potpukovnika u penziji Vukoja Todorovića.

Jedva me je starac poznao, pa posadio uz koleno i veselo počeo svoju reč, zadovoljan kao da je vojvoda, iako ima pedeset godina vojničke službe a prima mesečno ravno 1250 dinara penzije!... A evo kratke beleške o njegovu poreklu i životu. Ne zaboravite da ga sve živo nazivlje „Kapetan Vukoje“, iako je potpukovnik. Poreklom i sojem je Kosovac. U Babušju i sad se mogu naći slične prilike: visoke, crnomanjaste, krakate, tanke u pasu a širokih pleća, dugolike, orlovskih noseva, a pitoma pogleda. Jedna divna rasna potvrda srpska. Njegovi pradedovi, braća Stepan i Stevan živeli su u selu Dvorištu, ispred Ostroga Koplja. Tada su prvi put došli u Lab Arbanasi da se nastane. Vidi se da su bili katolici, jer su sobom dojavili i svinje. Nije to bilo pravo Stepanu i Stevanu. Mrštili su se malo na Arbanase pa se preselili u Murgulu. Odatle jednoga dana pošli u Dvorište i rekli Arbanasima da se sele. Ovi se usprotivili i pozvali na pašu koji ih je doselio.

– Ne znamo mi za to!

– E, vala nećemo da znamo ni mi za to što vi tražite!

I pukla puška. Prva i sretna. Stepan i Stevan ubili ravno sedam Arbanasa, pa odmah prebegli dublje u Kopaonik, u selo Kričiće. Tad je to bilo kao preko beloga sveta. U tom ustao Karađorđe. Iz ove kuće otišlo u njegovu vojsku ravno trinaest ljudi. Jedan od njih, Andrija, bio je i barjaktar. Njegova zastava čuvana je u porodici do poslednjega rata. Po slomu Arbanasi su se isturčili i u jednom naletu ubili devetoricu iz porodice. Za vreme Sadriazema (1830. g. Bosanska Buna) ustanovljen je dem-komsijon (odbor za krv) koji je prinudno mirio, te se tako i ove dve porodice, srpska i arnautska, izmirile. Tad je Vukojev ded prešao u selo Sudimlju, dok se Vukojeva braća po ratu 1879. nisu zaustavila u selu Grgurima ispod Jastrepca.

Prvi koraci Kapetana Vukoja slični su Dositejevim i Lomonosovljevim. Kod popa ujaka izučio je, čuvajući koze, azbuku i časlovac. Tad je na Kopaoniku čuo da u Prokuplju ima nova škola gde se drukčije uči. Ravno sa jednim grošem pobegao je iz Sudimlje u Prokuplje. Uz put se krio i dovijao kao nekad Lomonosov. To je bilo 1869, a rođen je po svoj prilici 1858. U gradu ga sreo poznanik njegova oca neki Milan Era i sutradan odveo učitelju Stojanči Periću, Prokupčaninu. Taj prosvetitelj u džubetu bio je sredina između daskala i učitelja. Predavao je po ćirilskim udžbenicima sa jerovima. Posadio ga na poslednje mesto u učionici, dao mu knjigu i zadao dva lista. Vukoje je to  sutradan pročitao tako zvonko i sa takvim naglaskom da su se zadivili i učitelj i učenici. Dok su prokupačka deca ćokala malo na šopski. Pa ga odmah prozvala „Erče“, zato što govori kao Era, a ne onako sitno starinski „šopski“, „naški“.

–Tako sam ja još tada osetio potrebu širokoga narodnoga jedinstva: u Prokuplju „Erče“, kod kuće na Kopaoniku „Šopče“ – veli Kapetan Vukoje, zadovoljan što je jedan san ostvaren.

 

Pred Vidinom je dobio još jednu ranu, a u Svetskom Ratu nove podvige i čin potpukovnika, da bi sad, bez ropota primio svega 1250 dinara mesečno, kad obični seljaci iz Toplice uzimlju, dvojno više

Za tri godine dovršio je svoje školovanje, prelazeći svoje drugove i uzimljući postepeno jedno po jedno mesto njihovo, dok nije došao na prvo do daskala. To su mu bili i ispiti. Tek pri svršetku novi školski učitelj Krsta Marinković 1872. izbacio je jerove i sve knjige sa njima, a dao im Vukove zbirke i ove čitanke.

Te, 1872, godine postao je pisar kod kmeta i spahije. Rat 1876. napravio je u njegovu životu glavi problem. Ušao je u rat kao dobrovoljac i jako se odlikovao da je iz rata izašao kao bataljonski ađutant. 1879 obrazovano je Krstareće Odeljenje za čuvanje nove granice i javne bezbednosti u pustoj i uskomešanoj Toplici i on mu je bio postavljen za komandira. Tukući se po granicama s Arnautima i goneći razbojnike, taj čovek je po šumi čitao Taktiku i Strategiju, a osobito Ratnu Istoriju i položio oficirski ispit sa pohvalom, zbog čega je i proizveden za oficira. 1885 u ratu sa Bugarijom komandovao je četom i bio zapažen i proizveden za poručnika. Do 1894 ostao je u vojsci i položio kapetanski ispit, kad ga je zapazio vojvoda Putnik. Tada je ustanovljena Granična Trupa, a on postavljen za komandira Moravskoga Odseka.

Od tada je počela njegova nacionalne služba, tako diskretna i vezana za sve pokrete u Staroj Srbiji, da se njegovo ime i danas pominje sa najvećim poštovanjem. Balkanskoga Rata postao je major i komandovao bataljonom iako već star i skrhan ranama i bolešću. Uprav tad je odjednom za čudo ozdravio. Sreo sam se sa njim u ratu i divio njegovu poletu. Pred Vidinom je dobio još jednu ranu, a u Svetskom Ratu nove podvige i čin potpukovnika, da bi sad, bez ropota primio svega 1250 dinara mesečno, kad obični seljaci iz Toplice uzimlju, dvojno više!...

Dugo sam ostao uveče sa Kapetanom Vukojem. I slušao ga. Nekad je veoma mrzeo Tursku, a voleo Rusiju. Rusiju voli i danas i još veruje u nju. I gleda na to čudo sasvim pametno, mladićski, savremeno. Kritikuje Tolstoja i Dostojevskoga i recituje mi jednu dugu rusku vojničku molitvu iz doba kad se Rusija pružala od mora do mora. Njegov je vojnički ideal Suvorov. Pa opet ima lepu reč i za Trockoga. Jer, veli, i on opet skuplja ruske zemlje kao Grozni, kao Romanovi. Najzad  mi reče da je za vreme okupacije bio u Italiji. O Petrovoj Crkvi u Rimu ja ništa lepše nisam ni čitao ni slušao. Bio sam u punoj zabuni: kako to jedan seljak sa Kopaonika može imati toliko tananih osećanja i toliko primčivosti za jednu profesorsku šetnju po večnom gradu. Pop Bogosav nam priđe:

–Znaš!... Iako smo ostareli, opet nas zanima sve veliko i znatno. Ne damo se mi još.

 

 

Čečevo, 14. decembra 

Gr. Božović

 

(Politika, 6. januar 1927. godine)

 

 


Komentari0
753fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja