sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Privatizacija sa 25 godina zakašnjenja

Prehrambeni sektor, koji je bio prepoznatljiv po markama „droga”, „kolinska”, „radenska”, „fruktal”, „alpsko mleko”, posle dugo odolevanja otišao je iz slovenačkih ruku
Autor: Anica Teleskovićnedelja, 21.02.2016. u 09:05
Љубљана (Фото Р. Крстинић)

Fabrike kupujemo, a tvrtke i tovarne ne dajemo. Ovo nepisano pravilo dugo je važilo među privrednicima u regionu. Gotovo nijedan regionalni skup biznismena pre krize nije mogao da prođe bez opaske naših preduzetnika da hrvatski i slovenački investitori kupuju preduzeća po Srbiji, a da su oni u njihovim zemljama nepoželjni. Po svojevrsnom ekonomskom patriotizmu naročito su bili poznati Slovenci, koji su dugo odolevali da svoje fabrike predaju u ruke strancima. A onda je, dolaskom svetske ekonomske krize, slovenačka prehrambena industrija počela da odlazi iz slovenačkih ruku.

Prehrambeni sektor, koji je u bivšoj Jugoslaviji bio prepoznatljiv po markama „droga”, „kolinska”, „radenska”, „fruktal”, „alpsko mleko” i maloprodajnom lancu „Merkator”, promenio je vlasništvo. Hrvatski biznismeni Emil Tedeski, vlasnik „Atlantik grupe”, i Ivica Todorić, prvi čovek „Agrokora”, okupirali su slovenačku prehrambenu industriju. U tamošnjoj javnosti najviše je odjeknulo preuzimanje „Merkatora” od „Agrokora”, i prodaja „Droge Kolinske” „Atlantik grupi”. Slovenački mediji neretko su ova preuzimanja nazivali „početkom kraja”. Investicionu zastavicu u Sloveniju uspeli su da „zabodu” čak i srpski biznismeni. Porodična firma „Nektar” iz Bačke Palanke kupila je 2011. godine slovenački „Fruktal”. Bila je to prva velika investicija u Sloveniju (50 miliona evra). Pre Slobodana Raduna, vlasnika „Nektara”, na slovenačko tržište ušao je Veselin Jevrosimović, kad je 2008. godine kupio „Hermes softlab”. Čak je i Miroslavu Miškoviću, vlasniku „Delte”, koji je od 2002. godine neprekidno pokušavao da uđe na tamošnje tržište, to konačno pošlo za rukom, pa danas nasred Ljubljane gradi luksuzni hotel s pet zvezdica. Mnogo je vode moralo da protekne rekom Ljubljanicom da bi od spočitavanja Miškovićevih veza sa Slobodanom Miloševićem ljubljanska štampa objavila kako je gradonačelnik Zoran Janković s ponosom izjavio da „najlepši grad u Sloveniji dobija najlepši hotel”.

U Hrvatskoj se posebno veličao prodor hrvatske privrede u Sloveniju. Tako je krajem aprila, kad je ljubljansko „Žito” našlo novog gazdu, u „Jutarnjem listu” osvanuo naslov: „Podravka kupila ponos Slovenije”. I novinari RTV Slovenija tražili su odgovor na pitanje odakle hrvatskim biznismenima pare.

„Hrvatska je konsolidovala svoj bankarski sektor pre šest godina, njen drugi penzioni stub raspolaže s milijardu evra kapitala, a menadžeri u tri pomenuta preduzeća uživaju poverenje međunarodnih finansijskih krugova”, konstatuje se u prilogu RTV Slovenije i dodaje da je to „nešto što Sloveniji očito nedostaje”.

Nisu firme iz regiona na rasprodaji kupovale slovenačka preduzeća. „Ljubljanske mlekarne” preuzeo je „Dukat”, koji je u vlasništvu francuskog „Laktalisa”. Aerodrom Ljubljana 2014. godine prodat je nemačkoj firmi „Fraport”, koja ima frankfurtski i još deset aerodroma u svetu.

Kako je Slovenija došla u poziciju da rasproda brendove prehrambene industrije po kojima je bila poznata u bivšoj Jugoslaviji? Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ih je kriza na to naterala.

– Slovenija je imala solidnu i izvozno orijentisanu prerađivačku industriju. Ulaskom u evrozonu došlo je do priliva jeftinog novca, a najveće banke, kao što su Nova Ljubljanska banka i Kreditna banka Maribor, bile su pune povoljnih sredstava i olako su davani krediti privredi, bez dovoljne opreznosti. To je tako funkcionisalo od 2004. do 2008. Kad je došla kriza, problem je nastao oko vraćanja kredita. Ispostavilo se da obezbeđenja od rizika nisu bila dobra – kaže Bajec i dodaje da je država morala ogromnim sredstvima da dokapitalizuje banke.

Slovenci su zbog stanja javnih finansija bili pod velikim pritiskom EU da konsoliduju budžet, dodaje. Na svaki način hteli su da izbegnu ozloglašenu Trojku (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka), pa su dozvolili prodaju državne imovine strancima. Bajec dodaje da se slovenačka ekonomija oporavila, a nezaposlenost je pala na prihvatljiv nivo.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je Slovenija na ovakvu prodaju pristala u iznudici.  

– Oni ovo rade silom prilika, jer ih je kriza naterala. Kola su krenula nizbrdo i oni su izabrali manje loše rešenje. A mi smo, s druge strane, dolazak stranaca videli kao spas. U tome je razlika između njih i nas – kaže Savić.

Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da su, dok su privatna preduzeća poslovala uspešno i dok država nije imala potrebu da se finansira iz privatizacija, strana ulaganja igrala malu ulogu na slovenačkom tržištu.

– Kriza je uzdrmala bankarski sektor, koji je najvećim delom bio u državnoj svojini i bio je blisko povezan s korporativnim sektorom. Tako da su se i preduzeća i banke našli u položaju da traže dodatna sredstva prodajom imovine strancima – objašnjava Gligorov.

Argument na kome su Slovenci pre krize zasnivali svoj ekonomski patriotizam bio je da će stranci odustati od domaćih dobavljača i okrenuti se svojima, što je možda imalo i uticaj na to da se nisu htela ulaganja iz Hrvatske ili Srbije, dodaje Gligorov. Smatralo se da je bolje da slovenačka preduzeća ulažu u bivše jugoslovenske države i na taj način povećaju izvoz na ta tržišta.

– U krizi stvari stoje drugačije, jer je konkurencija smanjena. Nepoverenje i patriotizam u svemu tome ne igraju gotovo nikakvu ulogu – zaključuje Gligorov.


Komentari3
66def
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Simic Koch Miro
Ono sto se vi mladi Osim Lasinskog nesecate a mozda ni on u zaristu mladosti!Slovencisu imali svoje u staroj yugi alisu bili weltmaesteri u maverizacjama najvise sa psenicom i vocom samoje Kosovo dobilo bolje uslove i vise pa slovenci majstori se prave a ne radaju,dok smo se vracali iz Yuge nismo mogli uci u italiju od slovenackih kamiona punih psenice navodno silosi manjak a pred zetvu su uzimali pare iz beograda da kupe istu ajd biloje tako ma nebi trebalo vise!
Mirko Katic
Nisu „droga”, „kolinska”, „radenska”, „fruktal”, „alpsko mleko” dobro poslovale zato sto su bile u drzavnom vlasnistvu, nego zato sto su kao korporacije imali dobre direktore i poslovodne odbore. Njighova privatizacija ne znaci da su te korporacije presle iz drzavnog u privatno vlasnistvo, jer su njihovi novi vlasnici takodjer korporacije koje imaju svoje direktore i poslovodne odbore. Potpuno je ne vazno da li se na polozaju direktora ili pretsjednika novih vlasnika javlja neki covjek odnosno zena koja je njihov vlasnik ili pretezni suvlasnik. Radi toga ne vidim potrebu da se kaze ko je vlasnik "Delte", "Nektara" ili "Dukata", bas kako sto nema smisla da se kaze ko je vlasnik "Fraporta" ili "Laktalisa", jer su to sve firme koje su organizovane kao korporacije(d.o ili d.o.o.). Prema tome novi vlasnici slovenackih firmi nisu privatna lica nego korporacije, pa se postavlja pitanje da li se uopste moze govoriti o privatizaciji umjesto o denacionalizaciji pojedinih firmi.
slob car
>држава морала огромним средствима да докапитализује банке.< Cudne su te drzave. Sa mnogo manje para bi mogle da dokapitalizuju moje finansije....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja